Министарство просвете: Неће бити американизације српске науке

фебруар 25 21:31 2016

Према објашњењу просветних власти, опредељење да се вреднују само радови наших научника у часописима са „Томсон Ројтерс” и „Елсевир” листе није „антиевропски чин”, како тврде критичари, већ жеља да се подстакне објављивање у публикацијама које имају утицај у светској науци

Једна од замерки творцима новог правилника о категоризацији часописа била је и да научни часописи који су окренути темама са подручја Америке неће бити заинтересовани за радове из области попут националне археологије

Научници из области друштвено-хуманистичких наука немају разлога да страхују за своја звања када нова два правилника Министарства просвете ступе на снагу, нити постоји намера да се наука у Србији американизује. Циљ је да научни рад буде квалитетнији, да истраживачи своје резултате афирмишу у земљи и свету, а наравно да ћемо чувати националне области науке јер је то Србији потребно.Овако за „Политику” говори проф. др Вера Дондур, државни секретар Министарства просвете, после буре које се подигла у универзитетској јавности након писања нашег листа о американизацији српске науке.

Подсетимо, најпре се огласио београдски Филозофски факултет, закључком да је предложени правилник о категоризацији часописа антинаучни и антиевропски, да деградира друштвено-хуманистичке науке, посебно националне области. Наиме, они су творцима нацрта замерили да ће вредновати само радове објављене у научним часописима са „Томсон Ројтерс” и „Елсевир” листе, које су, како су истакли, комерцијалне и окренуте темама са подручја Америке.

Потом се са истом аргументацијом огласило и Удружење истраживача института хуманистичких наука, у чијем саставу су и шест института који представљају целине у оквиру Српске академије наука и уметности. Научници траже и да се у правилник врати ЕРИХ листа, која је, по њима, окренута европском истраживачком простору и није комерцијална.

Да знамо шта публикујемо
У Србији постоји скоро 12.000 истраживача и око 650 научних часописа. Међу њима има оних који не испуњавају критеријуме да се зову научни часописи. Овај правилник ће увести ред и у ову област, кажу у Министарству просвете, а они који поправе квалитет неће се угасити. Примера ради, убудуће ће уредник морати да буде доктор наука, часопис ће морати да објави ко су били рецензенти и које научно звање имају, аутори ће морати да буду истраживачи, а не да попут новинара препричају неку тему…

Суочене са растућим незадовољством у делу академске заједнице, просветне власти су биле принуђене да изађу са аутентичним објашњењем докумената на које ће министар просвете ускоро ставити потпис и додају да су научници помешали „бабе и жабе”, односно правилник о категоризацији часописа и правилник о вредновању научноистраживачког рада.

– Није тачно да „Томсон Ројтерс” листа форсира америчке часописе. Примера ради, од 172 часописа из филозофије, 66 су амерички, остали европски. У области антропологије је 48 одсто америчких часописа, у психологији 57 одсто. Наши научници нису много објављивали на ЕРИХ листи, то је нова листа, установљена као ЕРИХ плус тек 2014. године и није ни могла да буде у правилнику. Она садржи само списак часописа, да би се на њој нашло довољна је само пријава. Квалитет се не оцењује, за разлику од „Томсон Ројтерс” листе, где су часописи категорисани са фактором утицаја у светској науци. За улазак на њу је потребно проћи дугу и ригорозну процедуру. Ова листа је опште прихваћени стандард за мерење квалитета часописа у читавом свету, њу користе и Руси и Кинези и читава Европа – објашњава др Дондур.

На ЕРИХ листи Србија имам 26 часописа, а на „Томсон Ројтерс” 23, док рецимо Словенци и Хрвати, који имају мање истраживача него Србија, имају далеко више часописа јер се много више труде да уђу на „Томсон Ројтерс” листу.

– Не може у правилник да уђе ЕРИХ листа која расте сваки дан само зато што се неко на њу пријави. Био би јако велики и скуп посао да прегледамо и категоришемо свих 7.000 часописа – додаје наша саговорница.

На наше питање како ће то утицати на звања наставника из друштвених наука, јер професори страхују да неће моћи да сакупе довољно бодова пошто њихове радове из области рецимо националне археологије неће прихватати амерички часописи, др Дондур каже:

– Сваки универзитет утврђује како ће да бира наставнике. Примера ради, у правилнику Универзитета у Београду наведена је и та ЕРИХ листа. Осим тога, правилник о вредновању научноистраживачког рада унапређен је углавном у делу који се односи на друштвено-хуманистичке науке, што значи да је сада побројан читав сет резултата који до сада нису били вредновани, попут различитих облика монографија.

То практично значи, објашњава, да када се гледају часописи, мање бодова могу да сакупе научници из природних наука, медицине и технике, него њихове колеге из друштвено-хуманистичког поља.

Она одбацује и примедбе „друштвењака“ да челни људи у Министарству просвете и Београдском универзитету, будући да су готово сви са факултета природних наука, желе да деградирају друштвено-хуманистичке науке.

– Такве примедбе немају основа. Зашто би било ко правио штету било којој науци? Нико нема интерес да не подстиче истраживаче из појединих области да буду квалитетнији, а да би имали бољу науку, морамо и боље да је меримо. А националне области су оно што је земљи потребно – истиче проф. др Вера Дондур.

 

Извор: politika.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.