Мирјана Бобић Мојсиловић: Од свих права, имали смо једно право – да будемо деца

новембар 21 17:24 2017

Јуче је био светски Дан детета, па су друштвене мреже биле преплављене општечовечанским порукама, цитатима Душка Радовића и фотографијама које су се кретале у дијапазону од преслатких плавооких малишана – до гладне и болесне деце диљем трећег света. Подсетило ме је то на неколико тема – на ону чувену Титову “Деца су наше највеће богатство!” ( а, руку на срце, у СФРЈ су и била!), на ону стару пословицу “батина је из раја изашла”, на запањујућа открића о епидемији педофилије која је захватила западну цивилизацију, али и на трагедију деце затечене у катастрофалним разводима својих родитеља, о чему свакога дана читамо у новинама, пале су ми на памет и све ове модерне приче о деци и њиховим сурогат родитељима, о банкама јајних ћелија и трезорима мушког семена, о артифицијелној прокреацији итд.


И онда ми је пало на памет да смо ми расли у много једноставније и лепше време.

Ћути док старији причају! У девет у кревет! Мајци се не каже нећу! Нећеш устати од стола док све не поједеш! Убићу бога у теби! Иди у своју собу! Чекај само да ти дође отац! Шта транжираш ту крменадлу, као да си хирург? Немој да ми одговараш! Видећеш ти кад будеш имала своју децу! Док си под мојим кровом, правила се знају. Џигерицу сте ми појели! Твоје је само да учиш, које ти проблеме имаш? То не може, скупо је! Зар тако, мајци?!? Срам те било! Шта фали боранији, и то мора да се једе. Па шта ако си добијао батине, све ниси могао да порастеш! Немој да будиш тату! Нисам ја ваша служавка! Ви немате захвалности! Немој да опет ради варјача! Не, торта се начиње кад дођу гости! Опет си поцепала хулахопке? Сутра да идеш да се извиниш наставници! Немој да ти ја дођем у школу!

Занимљиво, никада нам нису говорили „волим те“ . Од свих права, имали смо једно право – да будемо деца, све остало се подразумевало.

Kада бисмо данас питали нашу децу да се сете најчешћих реченица са којима су одрастали, сигурно не би било онога о боранији, тишини, „у гроб ћете ме отерати“, џигерици и крову и батини која је из раја изашла, и можда не би могла да се сете ничег тако упечатљивог, али би било: „добро, узећемо приватног професора“, „много вас оптерећују“, „извини“ „мама је депресивна“, „полудећу“ , „добро, добићеш нов телефон“ и „љубави наша, немој да се секираш, ми тебе обожавамо“.

Мирјана Бобић Мојсиловић

Извор: AllMe

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.