Мишљење девојчице о себи формира њен тата

мај 22 22:31 2018

О међусобним односима очева и ћерки

 

otac

Мишљење девојчице о себи формира њен тата, пошто управо он показује први пример односа са мушком особом у њеном животу.

Могу се издвојити два основна периода који утичу на формирање мишљења девојчице о себи. Први је предшколски узраст. Дете до седам година не поседује способност да „филтрира“ критику и његово мишљење о себи у потпуности зависи од мишљења које долази споља: то што му ви говорите, оно и мисли о себи. Притом, много више значи мишљење родитеља супротног пола, пошто у том случају нема супарништва, конкуренције.

Веома је важно да у том периоду, а такође са седам-осам година, тата лепо говори о спољашњем изгледу ћерке, њеним унутрашњим квалитетима, чак он можда и има неке примедбе.

Прочитајте и  Како показати љубав, а не постати попустљив родитељ

Други важни период је адолесцентски узраст када се, како се чини, девојчица више приближава мами (пред-адолесцентско зближавање). Управо у том периоду се код девојчица јавља врло осетљив однос према сопственој спољашњости. Девојчица ослушкује мишљење свих око ње, али посебно осетљиво прихвата татине речи и ако је он изненада рекао да ћерка има дебеле ноге или да јој је нос дугачак, или нешто слично, чак иако је критика и најминималнија: то може веома да снизи њено мишљење о себи, што са своје стране може на даље у многоме негативно да утиче како ће девојчица да формира односе са супротним полом. Зато је неопходно да се тата труди да се уздржи од сличне критике и да чешће својој ћерки говори комплименте.

Постоји распрострањено мишљење да одрастајући, ћерка бира мужа који личи на њеног оца. То је заиста тако ако су односи са оцем били добри.

Прочитајте и Старац Пајсије: Неразумна љубав чини децу неспособном …

Не мешати се!

Чини ми се да тата не треба некако посебно да покушава да се прилагоди „женским“ интересовањима, већ је неопходно да се максимално труди да учествује у животу ћерке. Наравно да он неће почети да се игра лутки са њом. Али је могуће, чак је и потребно тражити начине за заједничку активност – игре, стваралаштво, спорт или читање – који би били занимљиви и тати и ћерки. Веома је важно да тада уме да разговара и да не сматра ћерку некаквим крхким и неразумљивим бићем, да учествује у њеном свакодневном животу, да зна за њена интересовања, њене другове и да макар понекад иде на родитељске састанке. Обично су маме укљученије у учење, док се очеви некако дистанцирају од тога – то, међутим, није правилно. Неопходно је да тата учествује у школским активностима, води ћерку на неку активност, макар викендом.

Од неког узраста, на пример, од пет година јако је корисно тражити свакодневну сједињавајућу активност за тате и ћерке. На пример, на почетку отићи на спорт, а затим у музеј или у кафић, или просто прошетати. Одлично је ако тата нађе време да прочита нешто ћерки и онда заједно причају о књизи коју су читали.

Прочитајте и Милица Новковић: Нарастаће насиље, а са њим, патња деце …

Тата може да покаже нежност, грлећи малу ћеркицу, стављајући је у крило, али када девојчица почиње да одраста, у предпубертетском узрасту, њему се тада чини неугодним да показује „нежност“ у односу на девојку која стасава.

Опет је неопходно да се целомудрена родитељска пажња сачува, да тата може да пољуби, загрли, на неки начин подржи своју ћерку.

Емоционална отвореност и физичка доступност родитеља, спремност на разговор, интересовање за проблеме могу да помогну детету у фази одрастања.

 

Аутор: Екатерина Бурмистрова, православни руски психолог и мајка десеторо деце

 

Превод за ПравославниРодитељ.орг: Станоје Станковић

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.