Младен Шарчевић: Много је јавашлука…

мај 06 22:28 2018
ИНТЕРВЈУ – Министар просвете Младен Шарчевић: Гимназије су нам досадне и зато их ђаци избегавају

Фото: Новости

Када је ступио на дужност, актуелни министар просвете Младен Шарчевић је рекао да је дошао да уради реформу образовања. Да је рекао како ће за четири године мандата направити атомску бомбу, можда би и имао неке шансе.

Ипак, он се упустио у ту немогућу мисију реформе српског школства, најмање двадесету по реду. И све су биле парцијалне, систем никад до краја није промењен, а министра питамо докле се сада стигло.

– Оно што се често употребљава, а реч реформа се користи пречесто, брзо се потроши и нема више своје значење те би промене у образовању које воде ка квалитету био тачнији назив. Ова реформа обухвата све нивое образовања од предшколског до високог и подразумева промену система учења и наставе. Да се не уче садржаји него да се уче концепти и да се резултати виде кроз примену тих стечених знања. Ми зато морамо да променимо законе, што смо урадили, а урађен је укупни национални оквир целокупног плана и програма наставе и за то смо добили знатна средства од Европске комисије. Са девет закона који су донети покушаћемо да редизајнирамо читав систем – имамо нове наставне планове и програме и нов начин учења и рада који подразумева међупредметна повезивања садржаја, да би ученици сутра у тимском раду могли да примене оно што су научили. Очекујемо да већ 2021. године Србија буде висококотирана земља на Писа тестирању.

Шта је са предшколским образовањем као првом степеницом?

– Нажалост, ту имамо средине где је обухват три до пет одсто деце, а циљ је да се дође до 85 одсто и да се обухвате мања места и села. Ту почиње прва едукација и постављају се темељи за даље школовање, а та деца седе код деде и бабе и препуштена су гледању телевизије. Кад се прескочи овај део, резултати деце су касније много слабији. Ми смо у то озбиљно ушли, дигли смо кредит од 50 милиона долара да би се повећао капацитет наших вртића и кренули смо у оптимизацију мреже како бисмо тај обухват подигли. Ипак, највећи део реформи је урађен у систему основног и средњег образовања, а ту имамо и највећи број ученика – око 900.000.

Шта је најслабија карика постојећег образовног система?

– Најлошији део система, а то годинама показују Писа тестови, јесте примена стеченог знања, које је репродуктивно а непродуктивно. Није само поента растеретити ученике непотребног градива, већ и променити начин рада. Нови Закон о средњем образовању је управо на то ставио акценат и резултати се очекују. Иначе систем је јако неуређен по свим аспектима. Много је јавашлука, имате насиље у школама које се прикрива и не пријављује се ситне коруптивне методе, поклањање оцена, прављење лажних вуковаца…

Шкрипи и у систему оцењивања, шта се ту може урадити?

– Трудимо се да овај апсурд који сад имамо да сви јуре оцене, а најчешће не значи да иза њих стоји и адекватно знање, решимо екстерним оцењивањем. Већ је направљен концепт и урађена такозвана државна велика матура, радиће се и мала и биће квалитетније екстерно вредновање.

Колико је уопште систем средњег образовања усаглашен са потребама тржишта?

– Прошле године смо успели да првих десет одсто задовољимо кроз непосредни вид школовања за познатог послодавца и то је тај дуални модел школовања где смо осмислили 19 профила. Ове године смо додали још 14 нових профила и циљ нама је да у наредне три године 30 одсто ученика буде обухваћено тим моделом образовања. Стара стратегија је добро предвидела да обухват деце гимназијама до 2020. буде 40 одсто, али није ништа урађено на томе. Гимназије су постале сувопарне школе које деца избегавају, а гимназија се мора учинити много занимљивијом и она у правом смислу треба да буде предворје за студије.

  Categories:
напишите коментар

11 коментара

  1. мај 07, 07:36 #1 Mirko

    Gimnazije nisu dosadne nego roditelji u ovoj ludnici od države je znaju da li će sutra imati hleb da jedu, a ne da li će imati para da školuju decu. Zato se vode logikom da dete stekne kakvo-takvo zanimanje tokom srednje škole, a za fakultet posle ako bude bilo para ići će se, ako ne to je-što je.

    Одговорите на овај коментар
    • мај 08, 16:32 E

      Zbog ovakvog stava svih,pa i ministra pri oceni gimnazija još više uništavaju rad dobrih škola.Reforme su izmišljene”rade se izmene”.Propala inkluzija,standardi,ishodi,preduzetništvo-uskoro i dualno.Očistite te razne zavode i škole od “dosadnih”i vratiće se “sjaj gimnazija”.Najveći neradnik je ok,savremen,popularan,cenjen jer “galami”a oni kvalitetni su “potisnuti”.Alo…nagradi one koji vode učenike na takmičenja pa onda ocenjuj gimnazije

      Одговорите на овај коментар
  2. мај 07, 14:24 #2 Božović Vladan

    Slažem se u potpunosti da je mnogo javašluka u ministarstvu prosvete, a još se više slažem da nam je gimnazija dosadna. Dosadna je, brate, ta matematika, hemija, biologija, fizika i ostale gluposti, mnogo su zanimljiviji novouvedeni predmeti u prvi razred gimnazije, gde će đaci noćiti u gimnaziji jer svakog dana imaju po osam časova. Menadžment i preduzetništvo su majka Jana i sveti gral srpske prosvete, svi u menadžere….svi, svi, svi.

    Одговорите на овај коментар
  3. мај 08, 17:16 #3 Tina

    Ko gimnazije cini “dosadnim”?Plan,program,nastavna sredstva,kreda i tabla,predznanja,navike iz osnovne,stav roditelja, nezainteresovanost ucenika,nepostojanje kriterijuma(procene znanja)u vidu elektronske mature.Pomozite g.ministre,preporucite da se “dosada”pretvori u aktivni rad i sticanje znanja.

    Одговорите на овај коментар
  4. мај 09, 08:13 #4 Milan

    Konkretne promene a ne samo nabrajanje i od svega pomalo

    Одговорите на овај коментар
    • мај 09, 12:21 IQ

      Za konkretne promene potrebna su konkretna ulaganja u kadrove i okruzenje. Hoce nastavu orjentisanu na ishode, projektnu nastavu, learning by doing metodu i primenu naucenog u klasicnim ucionicama, sa dotrajalom i raspadnutom opremom, tablom i kredom, dvosmenskim radom i 45′ sistemom casova. Eeee…mozda ako bi izvrsili transfer sredstava sa “strucnih obuka” na opremanje skola i priznali strucnu spremu i toliko ocigledan rad i usavrsavanje nastavnika u skoli kroz obavljanje razlicitih zadataka za koje ministarstvo ne lupa pecate sa bodovima. Ako taj rad nije vec placen zasto ga ne prevesti u bodovni sistem.
      I postavila bih pitanje, zasto se za pohadjanje “strucnih obuka” izdaje UVERENJE oroceno vremenski i resorno. Zar stecene vestine i kompetencije imaju rok upotrebe kao salama, napolitanke, cips? I vaze samo u sistemu prosvete? Na primer, poznati su primerci nastavnika koji pohadjaju jedan isti seminar vise puta zbog dobrog drustva, klope i smestaja. Samo sacekaju istek prethodnog ciklusa. Sadrzaj kazu smaracina i znaju ga napamet al niko ne prati i ne uporedjuje?

      Одговорите на овај коментар
  5. мај 09, 19:44 #5 Jelena

    Gimnazija je gimnazija i uvodjenjjem nekih izmišljenih predmeta izgubiće smisao.U gimnaziji je učenje zanimljivo,nije suvoparno,i oni koji žele u gimnaziju tako treba i da je shvate-tu se uči.

    Одговорите на овај коментар
  6. мај 17, 12:40 #6 Gricko

    A gde se sa “promenama” u prosveti uklapaju, u 21. veku pre svega “čučavci” u toaletima, bez normalnih vrata koja mogu da se zatvore u beogradskim školama (na primer srednja škola Drvo-Art na Dorćolu)? Deca u toku cele smene “trpe” dok ne stignu kućama…. ALO ministre, 21. vek je!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.