Mladen Šarčević: Mnogo je javašluka…

maj 06 22:28 2018
INTERVJU – Ministar prosvete Mladen Šarčević: Gimnazije su nam dosadne i zato ih đaci izbegavaju

Foto: Novosti

Kada je stupio na dužnost, aktuelni ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je došao da uradi reformu obrazovanja. Da je rekao kako će za četiri godine mandata napraviti atomsku bombu, možda bi i imao neke šanse.

Ipak, on se upustio u tu nemoguću misiju reforme srpskog školstva, najmanje dvadesetu po redu. I sve su bile parcijalne, sistem nikad do kraja nije promenjen, a ministra pitamo dokle se sada stiglo.

– Ono što se često upotrebljava, a reč reforma se koristi prečesto, brzo se potroši i nema više svoje značenje te bi promene u obrazovanju koje vode ka kvalitetu bio tačniji naziv. Ova reforma obuhvata sve nivoe obrazovanja od predškolskog do visokog i podrazumeva promenu sistema učenja i nastave. Da se ne uče sadržaji nego da se uče koncepti i da se rezultati vide kroz primenu tih stečenih znanja. Mi zato moramo da promenimo zakone, što smo uradili, a urađen je ukupni nacionalni okvir celokupnog plana i programa nastave i za to smo dobili znatna sredstva od Evropske komisije. Sa devet zakona koji su doneti pokušaćemo da redizajniramo čitav sistem – imamo nove nastavne planove i programe i nov način učenja i rada koji podrazumeva međupredmetna povezivanja sadržaja, da bi učenici sutra u timskom radu mogli da primene ono što su naučili. Očekujemo da već 2021. godine Srbija bude visokokotirana zemlja na Pisa testiranju.

Šta je sa predškolskim obrazovanjem kao prvom stepenicom?

– Nažalost, tu imamo sredine gde je obuhvat tri do pet odsto dece, a cilj je da se dođe do 85 odsto i da se obuhvate manja mesta i sela. Tu počinje prva edukacija i postavljaju se temelji za dalje školovanje, a ta deca sede kod dede i babe i prepuštena su gledanju televizije. Kad se preskoči ovaj deo, rezultati dece su kasnije mnogo slabiji. Mi smo u to ozbiljno ušli, digli smo kredit od 50 miliona dolara da bi se povećao kapacitet naših vrtića i krenuli smo u optimizaciju mreže kako bismo taj obuhvat podigli. Ipak, najveći deo reformi je urađen u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, a tu imamo i najveći broj učenika – oko 900.000.

Šta je najslabija karika postojećeg obrazovnog sistema?

– Najlošiji deo sistema, a to godinama pokazuju Pisa testovi, jeste primena stečenog znanja, koje je reproduktivno a neproduktivno. Nije samo poenta rasteretiti učenike nepotrebnog gradiva, već i promeniti način rada. Novi Zakon o srednjem obrazovanju je upravo na to stavio akcenat i rezultati se očekuju. Inače sistem je jako neuređen po svim aspektima. Mnogo je javašluka, imate nasilje u školama koje se prikriva i ne prijavljuje se sitne koruptivne metode, poklanjanje ocena, pravljenje lažnih vukovaca…

Škripi i u sistemu ocenjivanja, šta se tu može uraditi?

– Trudimo se da ovaj apsurd koji sad imamo da svi jure ocene, a najčešće ne znači da iza njih stoji i adekvatno znanje, rešimo eksternim ocenjivanjem. Već je napravljen koncept i urađena takozvana državna velika matura, radiće se i mala i biće kvalitetnije eksterno vrednovanje.

Koliko je uopšte sistem srednjeg obrazovanja usaglašen sa potrebama tržišta?

– Prošle godine smo uspeli da prvih deset odsto zadovoljimo kroz neposredni vid školovanja za poznatog poslodavca i to je taj dualni model školovanja gde smo osmislili 19 profila. Ove godine smo dodali još 14 novih profila i cilj nama je da u naredne tri godine 30 odsto učenika bude obuhvaćeno tim modelom obrazovanja. Stara strategija je dobro predvidela da obuhvat dece gimnazijama do 2020. bude 40 odsto, ali nije ništa urađeno na tome. Gimnazije su postale suvoparne škole koje deca izbegavaju, a gimnazija se mora učiniti mnogo zanimljivijom i ona u pravom smislu treba da bude predvorje za studije.

  Categories:
napišite komentar

11 komentara

  1. maj 07, 07:36 #1 Mirko

    Gimnazije nisu dosadne nego roditelji u ovoj ludnici od države je znaju da li će sutra imati hleb da jedu, a ne da li će imati para da školuju decu. Zato se vode logikom da dete stekne kakvo-takvo zanimanje tokom srednje škole, a za fakultet posle ako bude bilo para ići će se, ako ne to je-što je.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 08, 16:32 E

      Zbog ovakvog stava svih,pa i ministra pri oceni gimnazija još više uništavaju rad dobrih škola.Reforme su izmišljene”rade se izmene”.Propala inkluzija,standardi,ishodi,preduzetništvo-uskoro i dualno.Očistite te razne zavode i škole od “dosadnih”i vratiće se “sjaj gimnazija”.Najveći neradnik je ok,savremen,popularan,cenjen jer “galami”a oni kvalitetni su “potisnuti”.Alo…nagradi one koji vode učenike na takmičenja pa onda ocenjuj gimnazije

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. maj 07, 14:24 #2 Božović Vladan

    Slažem se u potpunosti da je mnogo javašluka u ministarstvu prosvete, a još se više slažem da nam je gimnazija dosadna. Dosadna je, brate, ta matematika, hemija, biologija, fizika i ostale gluposti, mnogo su zanimljiviji novouvedeni predmeti u prvi razred gimnazije, gde će đaci noćiti u gimnaziji jer svakog dana imaju po osam časova. Menadžment i preduzetništvo su majka Jana i sveti gral srpske prosvete, svi u menadžere….svi, svi, svi.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 08, 16:50 Tina

      Srednje stručne škole zbog planova rada su “”dobrodošle” i sliče osnovnim po ocenjivanju i kriterujima a gimnazija programima “zahteva”znanje .Zašto neko da se “muči”sa opštim znanjima kad može u oglede i dualno da se “obrazuje”.Najlakše je kritikovati.Nek g.ministar da konkretne mere ,kazne i obaveze za sve predavače , učenike i škole.Izmišljeni predmeti još više unazađuju gimnazije.Ne zna se “šta hoće”.Izlet,kros, matura,žurka,mobilni… su najaktuelnije teme.

      Odgovorite na ovaj komentar
  3. maj 08, 17:16 #3 Tina

    Ko gimnazije cini “dosadnim”?Plan,program,nastavna sredstva,kreda i tabla,predznanja,navike iz osnovne,stav roditelja, nezainteresovanost ucenika,nepostojanje kriterijuma(procene znanja)u vidu elektronske mature.Pomozite g.ministre,preporucite da se “dosada”pretvori u aktivni rad i sticanje znanja.

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. maj 09, 08:13 #4 Milan

    Konkretne promene a ne samo nabrajanje i od svega pomalo

    Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 09, 12:21 IQ

      Za konkretne promene potrebna su konkretna ulaganja u kadrove i okruzenje. Hoce nastavu orjentisanu na ishode, projektnu nastavu, learning by doing metodu i primenu naucenog u klasicnim ucionicama, sa dotrajalom i raspadnutom opremom, tablom i kredom, dvosmenskim radom i 45′ sistemom casova. Eeee…mozda ako bi izvrsili transfer sredstava sa “strucnih obuka” na opremanje skola i priznali strucnu spremu i toliko ocigledan rad i usavrsavanje nastavnika u skoli kroz obavljanje razlicitih zadataka za koje ministarstvo ne lupa pecate sa bodovima. Ako taj rad nije vec placen zasto ga ne prevesti u bodovni sistem.
      I postavila bih pitanje, zasto se za pohadjanje “strucnih obuka” izdaje UVERENJE oroceno vremenski i resorno. Zar stecene vestine i kompetencije imaju rok upotrebe kao salama, napolitanke, cips? I vaze samo u sistemu prosvete? Na primer, poznati su primerci nastavnika koji pohadjaju jedan isti seminar vise puta zbog dobrog drustva, klope i smestaja. Samo sacekaju istek prethodnog ciklusa. Sadrzaj kazu smaracina i znaju ga napamet al niko ne prati i ne uporedjuje?

      Odgovorite na ovaj komentar
  5. maj 09, 19:44 #5 Jelena

    Gimnazija je gimnazija i uvodjenjjem nekih izmišljenih predmeta izgubiće smisao.U gimnaziji je učenje zanimljivo,nije suvoparno,i oni koji žele u gimnaziju tako treba i da je shvate-tu se uči.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. maj 17, 12:40 #6 Gricko

    A gde se sa “promenama” u prosveti uklapaju, u 21. veku pre svega “čučavci” u toaletima, bez normalnih vrata koja mogu da se zatvore u beogradskim školama (na primer srednja škola Drvo-Art na Dorćolu)? Deca u toku cele smene “trpe” dok ne stignu kućama…. ALO ministre, 21. vek je!

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.