Моји су размажени до бола.

октобар 22 21:12 2016

Моји су размажени до бола.

Мазим их за доручак, ручак, вечеру, ужине, пред спавање, а богами и кад спавају. Она још увек ужива у томе, а он је као нешто порастао па почео да се фемка и отима и окреће главу кад кренем да га пољубим. Е, ја то одмах сасечем у корену и применим чувену балканску: „Aло бре! Док си под мојим кровом и док те ‘лебом ‘раним има да трпиш моје пољупце и загрљаје и мажења и штипање и уједање за дупенце и све…”

razmazenoТако да ја ту размаженост не санкционишем, но је распламсавам к’о камперску ватру. Дапаче.

И трудим се да што више будем део њихових живота, иако су порасли и не траже ме тако често и имају своје друштво и своје телефонске разговоре и пиџама-журке и занимљивије теме за разговор… Али и даље имамо наш мали ритуал ћакулања пред спавање и јутарње чешкање леђа након буђења, па ме редовно информишу о дешавањима на свим пољима и фронтовима.

И по мени, размаженост је нешто најсасвимпотпуносасвим најбоља ствар коју родитељ може да пружи свом детету.
Зато ја моје волим, љубим, грлим, мазим, пазим до краја света и назад, чисто да знају да не пристају на мање од тога кад се у њиховим животима појаве тамо неке куце, цице, маце и остали дарлинзи.

Запуштеност. То је проблем.

Ти погани родитељи. Те немају времена, те увек имају нешто битније да раде, те прече им је да оду у шопинг него да посвете време деци…
И свесни су тога и онда покушавају да надокнаде пропуштено куповином рачунара, телефона и свега тога што је сестра баба набројала.
На дететова питања одговарају са „Не знам… е немам сад времена…” или модерније „Немам појма, изгуглај…”. Па онда у њима ипак проради као нека грижа савести те почасте дете новим комадом спејс шатл технике, чисто да купе љубав кад су већ неспособни да је пруже.

Запуштена деца, неваспитана деца, деца препуштена себи, деца која се информишу о свему путем интернета, деца коју родитељи пошаљу у школу и мисле да су тиме завршили посао очекујући да им просветни радници изводе децу на пут… е то је проблем другови и другарице, пионири и пионирке.

Нису деца крива. Криви су родитељи.

И увек се сетим једне будале од жене која убије бога у детету због неке баналности типа просула је сок на тепих. А онда кад мала толико вришти да ти мозак затилтује, мама јој умилним гласом каже: Идемо у продавницу да ти мама купи шта год пожелиш.

Ето. Свакакви  буду повлашћени да носе титулу родитеља.

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.