Родитељство је шкакљива тема. Сви имају своје мишљење, а најгласнији су они који немају децу. То су најбољи родитељи. Али њих не осуђујем. И ја сам била сјајан родитељ док нисам добила своје дете. Покварила је све моје планове каква ћу бити мајка. Да се вратимо на различта мишљења. То није проблем само по себи, таман посла да сви исто размишљамо. Али је код родитељства проблем то што, из неког разлога, сви имају незадржив порив да свој став наметну целом свету. Почев од тога како ћете хранити дете, ко ће га чувати, где ће спавати, па до избора вртића и школе. С првим дететом сам добила толико савета да сам мислила да ће ми глава експлодирати. Да не будем незахвална вештица, било је ту и корисних информација које су ми много помогле, али предњаче оне због којих сам се само љубазно смешкала, а у себи превртала очима. Посебно бих издвојила 10 ствари које бих волела да нико ниједној мајци не саветује:
#10 — “Не можеш да затрудниш док дојиш.” Хм, каква је онда ово лопта испод моје мајице?
#9 — “Шта, беба се буди ноћу? Па убаци мало плазме у млеко, да боље спава.” Хвала на савету, али, моје тромесечно дете добија све што му је потребно кроз моје млеко. А кад одлучим да јој уведем чврсту храну, то сигурно неће бити кекс.
#8 — “С другим дететом ће бити лако.” Ово не бих још да коментаришем, али сам сигурна да ми неће бити лакше с бебом док друга трчи око мене и тражи украдену пажњу!
#7 — “Дете мора да иде у вртић чим напуни годину дана, друштво вршњака му је неопходно.” Није. Социјализација, она важна за развој, почиње од навршене 3. године. Пре тога, иако се вама можда чини другачије, деци су сасвим довољни родитељи или неко други ко о њима брине с пуно љубави и пажње. Што не значи да ће их вртић на било који начин “оштетити.” и ту долазимо до ставке број 6.
#6 — “Вртић? Ја своје дете не бих дала тамо ни по коју цену.”Јесте, то је стварно грозно место. Чула сам чак да их уче песмице, да цртају, да сами једу и обуку се, праве им фризуре и терају их да се играју бојицама и колаж папиром! Ужас један!
#5 — “Не навикавај га на руке и не узимај га кад плаче, размазићеш га.” Мој омиљени савет! Далеко било да детету покажем љубав и разумевање кад му је најпотребније. Ево одличне приче на ту тему – Да, навикавај га на руке.
#4 — “Кад беба спава, спавај и ти.”Аха, важи. Онда ћу да кувам кад беба кува, да пеглам кад беба пегла и да једем кад беба једе. Како се тога раније нисам сетила!
#3 — “Ја сам својој деци давала запржен пасуљ ca 6 месеци и ништа им не фали.” Уз ово ћете обично чути и „пушила сам целу трудноћу и дојење, па детету ништа не фали” и „па ви сте одрасли без тих седишта за ауто које данас измишљају само да би узели паре” – од мама и свекрва, разуме се. Остаје вам да се осмехнете и кажете себи да они једноставно нису знали боље.
#2 — “Ако будеш дојила дуже од годину дана, син ће ти бити мамина маза.” О не! Сви који имате синове, престаните одмах с дојењем, не желите ваљда да вас син много воли кад одрасте!?
#1 — “Моја деца су почела да иду на ношу са (овде уписати неки небулозан узраст, рецимо 6 месеци). Све што смо урадили је (овде уписати неки генијалан педагошки приступ).” Ово обично чујем од брижних мајки кад виде моју двогодишњу ћерку у пеленама. Ми смо одлучили да не дресирамо дете, већ да га учимо. То су различите ствари. И потпуно смо сигурни да неће у пеленама кренути на факултет. Добро, скоро потпуно.
Приредила А.Ц.