Универзитет у Београду је ове године најефикаснији на свету када се у обзир узме ниво економског развоја, показује рангирање светских универзитета које је јуче објављено на сајту “Times higher education”.
Важни критеријуми за рангирање су запосливост свршених студената, упис на универзитете, научне референце…
Важни критеријуми за рангирање су запосливост свршених студената, упис на универзитете, научне референце…
Годишње истраживање “”Times Higher Education World University Rankings”” резултат је рада глобалне заједнице истраживачких универзитета, чији је циљ да пореди перформанс држава, за разлику од других рангирања усмерених на појединачне институције.
Резултати су објављени у тексту новинарке Ели Ботвел, на сајту “Times higher education” (THE) , која истиче да је “српски универзитетски систем ове године најефекаснији на свету када се у обзир узме ниво економског развоја” и да је ту позицију преузела од Велике Британије.
– Само једна институција из Србије је улазила у рангирање, то је Универзитет у Београду – открива за “Блиц” новинарка Ели Ботвел.
Главни аутор ове студије Рос Вилијамс са Универзитета у Мелбурну, за THE објашњава да су у истраживањима 2016. и 2017. анализирани подаци из 2013. и 2014. године. Kао главни разлог за пад Велике Британије он је навео то што је у овој земљи бруто друштвени производ порастао за четири процента, док се Србија “једва померила”. Ипак, поредећи Србију са земљама који имају сличан ниво БДП-а, попут Тајланда, он је истакао да су истраживачки резултати у Србији високи.
– За разлику од већине европских земаља, Србија има БДП по глави становника који је испод светског просека, ресурси су проблем и за универзитете у држави. Међутим, стопа уписа је порасла за 18 одсто између 2010. и 2014. што показује велики потенцијал – каже Ели Ботвел.
Ипак, у главном рангирању најбољих 50 по целокупном перформансу система високог образовања, Србија је поново заузела 39. место, док су на врху листе САД, Швајцарска…
“Рангирање се заснива на 25 одвојених варијабли, укључујући број и утицај научних референци, упис на универзитете и запосливост свршених студената, квалитатитивну процену политичког окружења и улагања у високо образовање у пропорцији са БДП”, објашњено је у тексту на сајту.
Да Србија није остварила похвалан резултат пласирајући се на прво место овакве листе, сматра Бранко Kовачевић, некадашњи ректор Универзитета у Београду и професор Електротехничког факултета.
– То значи да је економија на ниском нивоу, потребно је да се много више улаже у образовање. Потенцијал постоји, јер школа и треба да извуче најбоље што може, али морамо да се такмичимо са бољим од себе, а не да будемо први у селу. За то је неопходно улагање у образовање, јачање привреде, много рада, сарадња државних институција – наглашава Kовачевић.
Савете има и Ботвел.
– Србија има мали број докторских и постдокторских позиција на факултетима, што би требало да се промени како би земља побољшала обим и квалитет истраживања – сматра она.
Међутим, математичар Стојан Раденовић, који је својим радом утицао на то да се Универзитет у Београду на Шангајској листи пласира између 201. и 300. места, истиче да је ово добар резултат.
– Kод нас постоји тај научни ентузијазам и уопште љубав према истраживањима, јер у иностранству људи објављују јер за то добијају новац, а овде не. Професори на универзитетима у Великој Британији нису ништа бољи него наши, него раде у бољим условима – наводи Раденовић.
Да је Србија заправо добила комплимент, сматра и Министарство просвете.
– Ово је добар показатељ да Србија има потенцијал у високом образовању и науци и да се додатним улагањима у ову област може значајно унапредити позиција универзитета у Србији на међународним ранг-листама и тиме допринети јачању позиције Србије, као друштва базираног на знању и иновацијама, на међународном нивоу – каже за “Блиц” помоћница министра за високо образовање Весна Мандић.
Извор: Блиц