Nastavnici na kraju školske godine

maj 03 21:04 2017

 

Kako je živo u školama krajem maja i u junu, baš lepo, kao u košnici 🙂 A posebno se iznenadite time ko vas se setio sada na kraju godine od starih prijatelja, poznanika, komšija, automehaničara … Pretpostavljam da svako od vas ima svoju analizu o kraju školske godine i zaključivanju (čitaj poklanjanju) ocena, ali evo mog viđenja o nekim nastavnicima i njihovom načinu rada. Veoma je važno da znamo da kvalitet nastavnika u Srbiji određuje svaka ciljna grupa posebno. Karakteristike koje ima nastavnik drugačije vide učenici, drugačije roditelji, kolege, direktori … i često je jedan nastavnik za jedne veoma kvalitetan, dok je za druge nečovek. Pokušaću da uopštim priču i da predstavim dva karakteristična tipa nastavnika u maju i junu, a u treću grupu svrstaću sve ostale.

DJACKA KNJIZICA, ODLICAN USPEH, 2801 2012 FOTO STEFAN PLACKOV

Prva grupa su nastavnici: “Bog zna za 5, ja za 4, a vi za ostalo”. Kod ovih nastavnika je uglavnom polovina ili trećina odeljenja na polaganju. Već godinama su poznati u školi i gradu po tome što su kod njih jedinice standardne ocene tokom godine. U celom odeljenju su dve ili tri petice. Na pismenim zadacima, od 25 učenika 20 ima jedinice. Na odeljenjskim većima tokom godine stalno zauzimaju prva mesta po broju jedinica. To su nastavnici koji na časovima ništa ne rade, koriste mobilne telefone (ne u svrhu nastave), kasne na časove, pismene donose nakon 3-4 nedelje zakašnjenja, ne drže dopunsku nastavu, odnosno, drže je u maju ili junu, kada direktor odreaguje i kaže im da kad imaju jedinice mora da drže dopunsku nastavu.

Roditelji i đaci se bune, ali uzalud, oni lepo upisuju svoje časove i direktor se njima ne zamera. Ne želi da ulazi u sukob sa starijim kolegama, uvek je lakše da se snaga pokaže na početnicima, a ovi koji su već odavno tu i koji jasno kvare reputaciju škole … njih ne diraju. Oni su sramota za naše obrazovanje. Uglavnom su to oni koji nisu ostvareni van škole, koji nemaju kako da iskažu sebe, nemaju kvalitet i uživaju u svojoj reputaciji strogog nastavnika. Odnosno, oni misle da su strogi, što i nije loša osobina ako učenicima pružite svo neophodno znanje i veštine, pa im kasnije tražite to, ali je loše ako ste strogi, a niste im omogućili da nauče.

???

Druga grupa su oni “dobri” poklanjači ocena. Za roditelje su oni super, često ne znaju ni da postoje, učenici nikada ne pričaju o njima, ni o njihovom predmetu, jer znaju da će sa njima lako. Za sistem obrazovanja oni su opasni kao i ovi prvi. Možda još i gori. Oni poklanjaju ocene iz puno razloga, ali evo ovde ću izdvojiti tri najočiglednija:

– ništa nisu radili tokom godine, nisu predavali kako treba, nisu sigurni u svoje znanje, ne žele da rizikuju da ih neko prozove niti da se muče u avgustu,posustaju pod pritiskom kolega, direktora, roditelja, političara … ne mogu to da trpe i kažu sebi: “Šta će mi to u životu”,
– hoće da budu dobri u očima učenika, da budu “carevi”, “ortaci”, to im je mnogo važnije nego znanje učenika.
Iako su ove dve grupe u manjini, u našim školama su oni sada najaktuelniji. Kod njih je sada najaktivnije na časovima. Kod prvih je gužva i pobuna, kod drugih je jurnjava za “odgovaranjem za veću ocenu”, uglavnom za 5, iako je u rubrici već upisano 3, 4, 3.

Većina ostalih nastavnika koji tokom cele godine rade marljivo i vredno, naučili su svoje učenike i nastavnom sadržaju, ali i pravim vrednostima poštovanja svačijeg rada. Kod njih ima ocena od jedinice do petice. I kod njih ima želja da se poprave ocene u maju ili junu, ali njihova doslednost je učenicima jasna i tu nema mnogo rasprave i pobune. Ti nastavnici nemaju problema pritiska za ocenu, jer kolege uglavnom znaju da kod njih to ne prolazi, a đaci su upoznati i uglavnom zadovoljni svojim ocenama. Iako žele da poklone učeniku peticu, koji iz svih predmeta ima petice samo kod njih trojku, znaju da to nije dobro, da u odeljenju ima još 20+ učenika koji će u tom slučaju biti oštećeni. Iako se svi slože i nemaju ništa protiv, doslednost je ono što će ih krasiti i naredne godine i izbeći će situaciju da se naredne godine pojavi više takvih učenika sa takvim željama. Ovi nastavnici imaju problem to što gledaju zbornice u maju i junu i čude se kako pedagog i direktor ništa ne preduzimaju po pitanju reputacije škole i obrazovanja. Često se pitaju, zašto da se muče kada mogu kao i ovi drugi, jer i jednima i drugima ista plata stiže 6-og i 21-og.

Naravno da se ova moja priča ponavlja u ovo vreme već godinama, odnosno, od kako je školstva na ovim prostorima. Ne znam kako je u drugim sistemima. Mnogi će reći: “Pa dobro, to je tako oduvek i tu nema promena” … žalosna su takva razmišljanja. Setimo se našin nastavnika, pa razmislimo koga danas smatramo za ljude i karakterne ličnosti, ko su ti koji su nam pomogli ili odmogli. Oni koji su nam poklanjali ocene ili oni koji su se dosledno držali principa i ocenjivali nas onoliko koliko vredimo.

Možda sve ovo znamo … samo ne vidimo da smo to mi.

Izvor: skolskidnevnik.net

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

14 komentara

  1. maj 31, 21:13 #1 Ljubinka Nedić

    Odličan tekst, odličan presek.
    Bravo!

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. maj 31, 22:22 #2 MIRJANA JANIS

    ima nas svakakvih, najbolnije je” istresanje psihe na učenike” što je poznato da se u srpskim školama nikada i nigde nije razmatralo da dečija duša prima sve neodrasle i strasti neispunjene odraslog čoveka;on što ostavite na dečjoj duši nikada i niko ne može očistiti,imala sam profesorku Zagorku Brdarski koja je znala da kaže u petom snovne …odlično,tri a u gimnaziji …odlično jedan”…nikda me nije pitala , ni posle trideset i šest godina zašto joj to pričam niti da razgovara i podseti se ne priču …svi smo znali da ”obožava dečake ” a da na devojčice frustrcije svoje izručuje…ima i nastavnika koji nemaju decu pa se preko dece u školi takmiče koliko će generacija da iznesu, kao da je to broj ili norma koja se ispunjava…ima i dece , ali su deca i treba im stalno pričati…psiholozi i psiholozi vrše statistike po školama i niko se ne bavi decom…neka nam Bog pomogne …

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. jun 01, 08:56 #3 Mirjana

    Ovde ima najvise posla za prosvetnu inspekciju, koja cuti, reaguje tek sporadicno! Svi izvestaji iz skola se “filuju”, nema tu ni i od istine. Djaci dobijaju dobre ocene, nastavnici takodje od svojih direktora i zadovoljnih roditelja, zatim direktori i skola dobije dobre ocene kako je to dobra i elitna skola (tu se skoluju najbolji djaci!!!)…..pa se sva deca upisuju upravo u tu skolu, tako to ide sve u krug…nema tu mnogo mudrolije….tako je najlakse, i svima lepo.
    Roditelji koji malo zagrebu u znanje svoje dece, barem ono elementarno, vidi tu rupa koliko god hocete…e onda ili im pomaze sam ili na privatne casove.
    Uvek se pitam da sam ja nastavnik kako bi se osecala da na pismenoj vezbi od 25 ucenika njih 17 dobije nedovoljnu ocenu….(desilo se kod moje cerke u skoli, ona je tada dobila 4). Volela bi da cujem objasnjenje svih ucesnika u ovom nemilom skoru!!!! Sta tada kaze nastavnik, sta kaze direktor, sta kaze prosvetni inspektor, sta kaze ministar itd…..pa cekajte da li je moguce da vise od polovine ucenika ne moze da dobije dvojuku….ja ne mogu da verujem…i sta je desi pismena vezba se ponovi (sad niko ne zna da je i postojala ona prethodna), danas se vezbaju zadaci, takvi ISTI ce biti sutra na ispravci i eto ti dobrih ocena….svi zadovoljni!
    Deci dobro, ne znaju nista ali imaju cetri…roditelji zadovoljni, kazu ne uci nista a ima vrlo dobar uspeh….nastavnik laska sebi vidite kako mo
    ze kad se nauci (pa se jos u krugu skole vodi kao dobar prosvetni radnik)….direktorima dobro nemaju problema sa reputacijom skole….i tako sve je laz…i nista drugo!

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. jun 01, 10:28 #4 Filolog

    U nacelu se slazem sa tekstom. Medjutim, profesori koji sebe smatraju bogovima ne moraju biti obavezno losi predavaci. Cesto to budu i strogi i temeljni predavaci kog kojih svaka neposlusnost bude strogo sankcionisana. Ipak, njihov problem je i dalje u visokim ocekivanjima prilikom ispitivanja i prestrogom kriterijumu.
    Ovde se mora posebno spomenuti i sindrom “prepisivanja ocena” (veoma prisutan na fakultetima). Profesor jednom oceni ucenika peticom, i posle mu vise ne treba ogroman trud da istu zaradi ponovo. Kod takvih profesora ucenici koji imaju trojke moraju da imaju daleko vise znanja za jednu peticu nego ucenici koji uvek imaju petice.
    Najgori vid nastavnika je meni bio i ostao, pored nedrzanja nastave i potpunog nedostatka odgovornosti, onaj kojeg je mrzelo da gradivo priblizi pa je odlucio u jednom trenutku svog zivota da od djaka ocekuje da uci doslovce, onako kako je diktirao za vreme casova. Konkretan primer u mom slucaju bili su casovi fizike. Posto se od profesora ocekuje da prenese logiku te materije, nauci kako da razmisljamo o fizici i da je razumemo, a za to ne nalazi ni snagu ni volju, onda pribegne metodi “diktiranja gradiva”, cak i kad su formule u pitanju. Na kontrolnom zadatku svaka rec mora biti doslovno prenesena na papir (iz sveske ili udzbenika), ili uz najminimalnije moguce izmene. Krajni rezultat su djaci cetvrte godine koji ne znaju nista o fizici, osim onih koji su to uspeli da savladaju kod kuce (a takvih je malo). Na neki nacin, taj profesor od ucenika kao da trazi da prepise kontrolni zadatak. Jasno je da najveci rad ostaje na djaku, i bez njegovog zalaganja sami casovi jesu najcesce nedovoljni. Ali, niko ne moze poreci da je dobar predavac i pedagog od sustinskog znacaja za svakog pojedinca koji zeli nesto da sazna.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. jun 01, 10:38 #5 Tatjana

    Evo, ja sam imala prvi put u zivotu situaciju sa ogromnim brojem jedinica u jednom odeljenju 1.razreda srednje (jedino sto mi, za razliku od osnovne skole, nemamo obavezu da u tim situacijama ponavljamo pismeni). Prvi put 17 od 26 djaka,ponovljeni: 21 jedinica od 26 djaka! U pitanju je bio prvi pismeni zadatak nakon koga sam uvidela koliko oni ne slusaju. Onda smo se dogovorili da ponovimo pismeni, ja sam insistirala, i naglasila da cu dati isto. Rezultat vidite gore! Oni su javno priznali da ne pipaju knjigu, da nista ne uce (inace je slaba generacija), a ne pomaze ni to sto ja kod njih imam 6.cas ponedeljkom, utorkom i sredom (kod nas se strani jezici ostavljaju za kraj radnog dana, jer se izlazi u susret raznim zahtevima, pa veronauku i fizicko imaju prva tri casa, a strane jezike, istoriju, geografiju i maternji mahom od cetrvtog do sedmog, a nekada i osmog casa).

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 12, 16:01 Učiteljica

      Začuđujuće je što interesovanje za sticanjem znanja i za samu školu, opada sa uzrastom učenika. Ne znam da li je u pitanju nastavni sadržaj, metode, oblici rada, stav predavača, ili nešto treće… Logično bi bilo da je obratno!

      Odgovorite na ovaj komentar
  6. jun 01, 20:24 #6 Paraskeva

    Znate, ovaj tekst je gomila gluposti. Ovo je generalizovanje. Ako ste dali sebi za pravo da vaspitavate neku decu treba da znate da generalizovanje uvek dovodi do pogresnih zakljucaka. Ovaj tekst je sramota jer niste imali nameru da budete duhoviti, bili ste ozbiljni.
    Svako ko radi u skoli zna da vas doslednost i marljivost ne stite od pritisaka za ocene. Gde vi zivite?!

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. jun 01, 20:30 #7 moka

    Pravi nastavnik ima sledece osobine:
    Da je iz dobre ,situirane,porodice ,lepo vaspitan ,sa visokim prosekom zavrsio fakultet koga je upisao iz ljubavi prema oblasti koju je proucavao i da smatra da je to vazno za drustvo.Da bude moderan ,dobro situiran ,da drustvo vodi brigu da se njegova egzistencija,tokom ,karijere nikad ne dovede u pitanje i da mu se omoguci stalno besplatno strucno usavrsavnje.Mora biti principijelan,pravdoljubim,altruista,filantrop,Da je elokventan,bogat u izrazavanju,poznaje psihologiju ucenika,da mu roditelji bezrezervno pruzzaju podrsku,da mu veruju u oceni njihove dece,da ga neizmerno postuju,da mu se obezbede maksimalno sva nastavna sredstva.Da mu se momoguce sva studijska putovanja;da mu materijalna egzistencija ne bu de briga,dakle da bude srednja klasa.Da postuje kolege,sistem obrazovanja i drustvo u kome zivi..to je deo osobina i uslova u kome ce sigurno dati dobre rezultate!

    Odgovorite na ovaj komentar
  8. maj 05, 22:53 #8 nastavnik

    Najveci problem naseg obrazovanja je veoma staromodan sistem skolovanja koga je pregazilo vreme. Taj sistem sastoji se od memorisanja gomile cinjenica koje prakticno ne mogu nigde da se primene, vec “ispare” iz glave za mesec dana. Evropsko obrazovanje,verujte mi, nimalo ne lici na ovo nase. S druge strane roditelji se ne bave svojom decom nimalo. Deca su agresivna, vulgarna, zlobno se ponasaju i prema nadredjenima i prema svojim vrsnjacima. Svemu tome dodajemo medije i drustvo u celini koji propagiraju lopovluk, veze, prevare i zarazni primitivizam. Sta moze nastavnik u tim okolnostima??? Rezultat bude isti kako god da radi. Onaj ko je vaspitan kod kuce na pravi nacin i ima genetske predispozicije uspece u zivotu, onaj ko nije, nazalost, ce biti osudjen na propast i zivot ce mu proci u zivotarenju. SVE polazi od kuce!

    Odgovorite na ovaj komentar
  9. jun 12, 16:33 #9 Skolica_1

    Ne bi trebalo generalizovati stvari. Po meni problem lezi u sledecem. Ukoliko u jednom odeljenju imate ucenika koji je iz socijalno ugrozene porodice i nema uslove za ucenje kakve imaju ostali ucenici, uglavnom mu se pokloni dvojka bez obzira na njegovo znanje. E tada nastaju problemi, tj. haos u glavi nastavnika STA DA RADI SA UCENICIMA KOJI SU SE POSTENO NAMUCILI ZA TU DVOJKU i tako u nedogled. A o popravnim ispitima da ne pricam. Kada imam ucenike za popravnik reaguje “pola skole” jer je to njima obaveza u avgustu koju im ja bespotrebno namecen. Obrni, okreni – tesko je zauzeti stav i biti cvrsta karatktera

    Odgovorite na ovaj komentar
  10. maj 16, 14:01 #10 Maja

    Nemam bas neka Bog zna iskustva imam tek prvaka pa ne mogu da sudim validno kao roditelj,ali …Roditelji koji nista ne rade sa decom ocekuju od nastavnika i ucitelja previse..Nazalost takvih roditelja je sve vise..

    Odgovorite na ovaj komentar
    • decembar 13, 14:47 Gricko

      A što idu u školu i “gule” patike ako roditelji MORAJU da rade sa decom? Šta da rade?
      Roditelji treba da rade na domaćem vaspitanju a svi ostali (odrasli – ličnim primerom vaspitanja) da rade na globalnom vaspitanju sve dece (ne vredi samo kućno vaspitanje). Dete treba da RADI SAMO i ukoliko ima poteškoće, da potraži samo malu pomoć od roditelja kući a od prosvetnog radnika u školi koju pohađa.

      Odgovorite na ovaj komentar
  11. decembar 13, 14:37 #11 Gricko

    Kojoj grupi pripada prosvetni radnik koji LUPI ŠAMAR detetu na rekreatvnoj nastavi (zato što je hodalo po travi gumenom čizmicom po travi dok rominja kiša na putu ka kantini u vreme ručka) ili prosvetni radnik koji otvoreno “proziva”, etiketira i selektuje javno decu po materijalnoj osnovi?

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.