Наставници и родитељи у супротстављеним таборима – треба ли ђацима дати контролне да носе кући?

новембар 21 17:23 2016

Помоћница министра просвете Весна Недељковић каже за Данас да је “циљ Министарства да унапреди комуникацију школе и родитеља и да се омогући бољи и лакши увид у рад детета”, па ће и ово питање системски уредити у склопу предстојеће измене закона и подзаконских аката на чему се тренутно ради.

ucionicaБројни коментари на сајту Данаса и Зелене учионице, која је пренела наш текст о овом проблему, још једном указују на заоштрене односе родитеља и наставника.

“У школи коју похађа мој унук контролни су ограничено доступни и ученицима, јер професор подели листиће да их потпишу а онда их одмах и покупи. Неки само прочитају оцене, деца немају шансу да упореде радове, а о снимању телефоном нема ни говора. Кад одете на разговор који се обавља у холу, професор долази са свешчицом у којој су оцене са контролних и блиц контролних, а радова нема”, пише наша читатељка.

Друга каже да је једном отишла да види контролни из хемије и одустала.

“На отвореним вратима имала сам премало времена да схватим на чему са дететом треба да радим. Већина наставника не зна да разговара са родитељима и да због неколицине лоших и неваспитаних људи све нас гледају са неповерењем, као да смо дошли да их контролишемо, а не јер хоћемо да помогнемо својој деци”, каже она.

Просветни радник тврди да ђаци не носе контролне кући “управо због родитеља који их преправљају, па долазе да се буне јер им је фалио поен за пет, а наставник је лоше прегледао… После се праве невешти, као дете исправљало”. Додаје да нема времена да их слика (копира) и чека родитеље да дођу по своје.

Један читалац пита да ли и усмене одговоре треба снимати како би родитељи били сигурни да су им деца реално оцењена.

“Велики је проценат ученика који покушавају да варају тако што преправе контролне задатке када им се пружи прилика. Због тога би давањем контролног ученицима наставници обесмислили њихово постојање, јер би поштени и вредни прошли горе од оних који не поштују правила понашања”, гласи једно од виђења.

Међу предлозима како да се овај проблем реши је да се деци дозволи да телефоном сниме оцењени контролни. Контрааргумент гласи да је забрањено ношење мобилних у школу. За родитеље је прихватљиво и да наставници фотокопирају радове: “Немојте ми рећи да школе немају фотокопир апарате. Ако деца не смеју да фотографишу, ви смете. Не видим разлог због кога контролни треба да се крију. Осим ако сумњате у властите способности да направите добар тест и ваљано га оцените”.

Из супротног табора поручују: “Не може наставник да копира или фотографише толике тестове. То захтева доста времена, финансијска средства и технологију (претпостављамо дакле да наставник има скуп телефон који може да сачува толико фотографија). Зашто су наставници “лоши момци” у овој ситуацији, а не они који покушавају да варају? У нижим разредима се дешава да родитељи до ситних детаља анализирају питања учитеља, на све начине покушавају да докажу да је њихово дете требало да добије тај један бод који му фали до петице”.

Неки нуде и решење: “Пристајем да им лично ископирам контролне задатке. Наравно да је у човековом бићу да крије било шта ако је несигуран. А мени не пада на памет да висим у школи, након сваког контролног, пута број колико их има и пута број предмета током целе школске године. Могла бих да дам отказ у фирми због тако честих изостанака са посла (јер су отворена врата увек, али увек у смени кад сам на послу) помножених и са троје моје деце.”

Једна мајка понудила се да сама фотокопира, али јој је речено да то може да се злоупотреби, јер неки наставници дају годинама исте контролне, па би следећа генерација могла имати задатке унапред.

“Моје дете које је осми разред је јуче имало четири контролна задатка. Нисам видела ниједан, пошто је забрањено да се доносе кући. Уместо што просветни радници траже од родитеља да им долазе на ноге, било би боље да се позабаве струком. Такође, уместо што инспекције гледају дневнике и другу документацију, било би боље да стекну увид у неписмене провере знања које наставници сами генеришу. Наравно, проблем је у томе што ни инспекције нису стручне за такав рад. Већина вас, драге колеге, реално нисте стручни да обликујете ваљану проверу знања. Не знате то да радите. Нису вас учили на факултетима, а богами ни касније. Али вам то нико није рекао и живите у уверењу у сопствену непогрешивост”, каже читатељка која се потписала као мајка и наставница.

Пример добре праксе

Кaо примере добре праксе Весна Недељковић наводи школе у којима се копирају писане радови на захтев родитеља, са назнаком које наставне садржаје дете треба да унапреди, а неке образовне установе радове шаљу мејлом или другим средствима.

Извор: Данас

напишите коментар

5 коментара

  1. новембар 21, 20:40 #1 Roditelj i nastavnik

    Vrzino kolo! Radim u skoli i imam 2 djaka. Istina je negde na sredini. I roditelji preteruju, a i nastavnici, moje kolege. Skole, nazalost, uglavnom nemaju tehnicka sredstva da obezbede roditeljima bolji uvid. Inspekcija se bavi samo formom. Sustine nigde nema. U svemu tome deca ispastaju.

    Одговорите на овај коментар
  2. новембар 21, 21:05 #2 Teacher78

    Suvišno je o ovome diskutovati jer u Pravilniku o ocenjivanju piše da ocena mora biti javna i obrazložena učeniku, citiram Бројчана и описна оцена су јавне и морају се благовремено и примерно образложити. Ako mu ne date test ne shvatam kako ćete mu obrazložiti ocenu koju je dobio na testu koji ne vidi a čak i da nekim čudom to uspete, on treba da ima bar neke primere onoga na čemu je grešio da biste dalje mogli da napredujete. Radim 15 god. u osnovnoj školi i uvek deci vraćam pregledane testove uz napomenu da meni ne trebaju, već njima. Ko želi – analiziraće, ko ne želi – njegova stvar. Ostalo je besmislena relativizacija, hvala.

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 21, 21:19 #3 Gricko

    Nikada se niko nije konkretno izrazio koliki broj dece i “loših” roditelja prepravlja kontrolne zadatke. Dajte makar procentualno. Da li je moguće da je to tako ogroman broj “loših momaka” sa roditeljske strane pa su prema tome svi ostali kažnjeni nedobijanjem kontrolnog na uvid i potpisom roditelja? Nekada je to bila i obaveza roditelja da vidi šta je dete uradilo na kontrolnom, da se upozna sa nivoom znanja svog deteta i sagledavanjem gde treba da se poradi. Nemoguće je ali zaista je nemoguće dolaziti u školu na otvorena vrata za svaki kontrolni rad iz svakog predmeta koliko ih ima….. nemoguća misija…ja imam troje dece i radim u smenama…

    Одговорите на овај коментар
  4. јул 14, 19:38 #4 Natasa

    U Holandiji to izgleda ovako:

    1. Deca dobijaju otkucan test
    2. Rade test na papiru sa logom od škole koji dobiju na času
    3. Nakon sto su svi uradili test ( oni koji su eventualno bili bolesni takođe moraju odraditi test i za njih se posebno organizuje) jedan čas se vrši analiza i prijave eventualni propusti nastavniku ( moja deca su par puta prijavila propust nastavnika i dobile veću ocenu )
    4. Ko je radio običnom olovkom test nema pravo žalbe, a ko je radio hemijskom olovkom ima
    5. Nakon toga kucani tekstovi zadataka i pitanja se vraćaju nastavniku, a svoje urađene testove deca nose kući i nema više mogućnocti za žalbe nakon toga

    Roditelj bez pitanja teško da moze da ima pravi uvid u tačnost odgovora, a sve i da vidi neku grešku u nekom zadatku, nema više pravo na žalbu-primedbu, jer to je trebalo dete da primeti na času analize.

    Do pre par godina deca nisu nosila kući testove nego su ostajali u školi, pa je roditelj mogao doći da pogleda. To je oduzimalo naravno nastavnicima dosta vremena, jer su morali da odgovore na svaki zahtev roditelja, pa su sebi olaksali posao na ovaj način, što ja kao roditelj apsolutno podržavam, jer smatram da eventualne greške trebaju sama deca da primete i prijave.

    Jednostavno to nije i ne treba da bude posao roditelja.

    Одговорите на овај коментар
  5. август 21, 13:12 #5 ra23

    Do juče sam radila u školi i nikad nisam imala problem sa kontrolnim zadacima. Pregledam, ocenim i sledeći čas je analiza. Svako dobije svoj zadatak i daju se tačna rešenja i obrazloži bodovanje. Svako kontroliše svoja rešenja i bodove. Ako ima primedbi reše se odmah. Nakon toga se oceni po poznatom kriterijum. Učenici nose kontrolne kući. Sve javno i veoma jasno. Nema problema. A da ima nastavnika koji ne znaju ispravno sastaviti test ili ispravno oceniti, sigurno ima. A nije ni čudo jer oni to ne uče na svojim fakultetima.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.