Помоћница министра просвете Весна Недељковић каже за Данас да је “циљ Министарства да унапреди комуникацију школе и родитеља и да се омогући бољи и лакши увид у рад детета”, па ће и ово питање системски уредити у склопу предстојеће измене закона и подзаконских аката на чему се тренутно ради.
Бројни коментари на сајту Данаса и Зелене учионице, која је пренела наш текст о овом проблему, још једном указују на заоштрене односе родитеља и наставника.
“У школи коју похађа мој унук контролни су ограничено доступни и ученицима, јер професор подели листиће да их потпишу а онда их одмах и покупи. Неки само прочитају оцене, деца немају шансу да упореде радове, а о снимању телефоном нема ни говора. Кад одете на разговор који се обавља у холу, професор долази са свешчицом у којој су оцене са контролних и блиц контролних, а радова нема”, пише наша читатељка.
Друга каже да је једном отишла да види контролни из хемије и одустала.
“На отвореним вратима имала сам премало времена да схватим на чему са дететом треба да радим. Већина наставника не зна да разговара са родитељима и да због неколицине лоших и неваспитаних људи све нас гледају са неповерењем, као да смо дошли да их контролишемо, а не јер хоћемо да помогнемо својој деци”, каже она.
Просветни радник тврди да ђаци не носе контролне кући “управо због родитеља који их преправљају, па долазе да се буне јер им је фалио поен за пет, а наставник је лоше прегледао… После се праве невешти, као дете исправљало”. Додаје да нема времена да их слика (копира) и чека родитеље да дођу по своје.
Један читалац пита да ли и усмене одговоре треба снимати како би родитељи били сигурни да су им деца реално оцењена.
“Велики је проценат ученика који покушавају да варају тако што преправе контролне задатке када им се пружи прилика. Због тога би давањем контролног ученицима наставници обесмислили њихово постојање, јер би поштени и вредни прошли горе од оних који не поштују правила понашања”, гласи једно од виђења.
Међу предлозима како да се овај проблем реши је да се деци дозволи да телефоном сниме оцењени контролни. Контрааргумент гласи да је забрањено ношење мобилних у школу. За родитеље је прихватљиво и да наставници фотокопирају радове: “Немојте ми рећи да школе немају фотокопир апарате. Ако деца не смеју да фотографишу, ви смете. Не видим разлог због кога контролни треба да се крију. Осим ако сумњате у властите способности да направите добар тест и ваљано га оцените”.
Из супротног табора поручују: “Не може наставник да копира или фотографише толике тестове. То захтева доста времена, финансијска средства и технологију (претпостављамо дакле да наставник има скуп телефон који може да сачува толико фотографија). Зашто су наставници “лоши момци” у овој ситуацији, а не они који покушавају да варају? У нижим разредима се дешава да родитељи до ситних детаља анализирају питања учитеља, на све начине покушавају да докажу да је њихово дете требало да добије тај један бод који му фали до петице”.
Неки нуде и решење: “Пристајем да им лично ископирам контролне задатке. Наравно да је у човековом бићу да крије било шта ако је несигуран. А мени не пада на памет да висим у школи, након сваког контролног, пута број колико их има и пута број предмета током целе школске године. Могла бих да дам отказ у фирми због тако честих изостанака са посла (јер су отворена врата увек, али увек у смени кад сам на послу) помножених и са троје моје деце.”
Једна мајка понудила се да сама фотокопира, али јој је речено да то може да се злоупотреби, јер неки наставници дају годинама исте контролне, па би следећа генерација могла имати задатке унапред.
“Моје дете које је осми разред је јуче имало четири контролна задатка. Нисам видела ниједан, пошто је забрањено да се доносе кући. Уместо што просветни радници траже од родитеља да им долазе на ноге, било би боље да се позабаве струком. Такође, уместо што инспекције гледају дневнике и другу документацију, било би боље да стекну увид у неписмене провере знања које наставници сами генеришу. Наравно, проблем је у томе што ни инспекције нису стручне за такав рад. Већина вас, драге колеге, реално нисте стручни да обликујете ваљану проверу знања. Не знате то да радите. Нису вас учили на факултетима, а богами ни касније. Али вам то нико није рекао и живите у уверењу у сопствену непогрешивост”, каже читатељка која се потписала као мајка и наставница.
Пример добре праксе
Кaо примере добре праксе Весна Недељковић наводи школе у којима се копирају писане радови на захтев родитеља, са назнаком које наставне садржаје дете треба да унапреди, а неке образовне установе радове шаљу мејлом или другим средствима.
Извор: Данас