Наставничко веће кључно за избор директора по новом закону

јун 30 10:05 2016

Директори основних и средњих школа у Србији убудуће ће приликом избора морати да добију подршку више од 50 одсто запослених, а уколико ниједан кандидат то не обезбеди, расписује се нови конкурс. Ова новина, предложена у Нацрту измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања, требало би да смањи утицај политике приликом избора првог човека школе, што је у досадашњој пракси био чест случај.

skola

У школама се годинама уназад води прави рат око директорске фотеље, а избори се у појединим образовним установама сматрају репером за процену утицаја политике на збивања у локалном школству. У просветној инспекцији тврде да је готово сваки избор директора школа праћен притужбама, а управо је тај догађај кључни разлог оштрих подела у колективима.

Предложене законске промене у Министарству просвете образлажу “потребом да се обезбеди већи утицај запослених на избор директора”, тако што ће утврђивати листа предлога кандидата. Прецизирано је да се конкурс расписује најраније четири, а најкасније три месеца пре истека мандата директора. Новина је да је установа у обавези да Министарству просвете достави одлуку о расписивању конкурса ради објављивања на њиховој званичној интернет страници.

На руку већем утицају запослених иде и предлог да се промени састав органа управљања, односно школског одбора (по закону бира и разрешава директора школе), у којем би убудуће била три представника наставника, васпитача и стручних сарадника, и по два представника родитеља и локалне самоуправе. Тренутно се школски одбор бира по формули три плус три плус три, с тим што се представници школе именују из реда свих запослених.

“Овом изменом даје се већи значај наставничком већу у поступку избора директора, чије мишљење је досад било формално и необавезујуће за орган управљања. Таквим решењем се спречава да у ужи круг уђу кандидати чији програм нема већинску подршку колектива. Овакво решење је прописано због потребе да у саставу школског одбора буду претежно практичари, који познају систем образовања”, пише у образложењу предложених измена закона.

Представници Уније синдиката просветних радника и Друштва директора школа Србије задовољни су оваквим предлозима, али различито гледају на то што ни у овим законским изменама мандат првог човека школе није ограничен.

– Министарство није прихватило наш предлог да исто лице може бити бирано за директора највише два мандата и то ћемо покушати да променимо током предстојеће јавне расправе. Садашње законско решење је спречавало на прави људи дођу на права места, јер су директори углавном бирани по партијској припадности. Често се дешавало да кандидат добије подршку 70 или 80 одсто чланова колектива, али да представник запослених гласа супротно одлуци наставничког већа, које га је на ту функцију изабрало. Због тога ћемо кроз јавну расправу тражити да се повећа одговорност чланова школског одбора из реда наставника, као и да се омогући њихова бржа промена. Досад су локалне самоуправе одуговлачиле са тим поступком – каже за Данас Звонимир Јовић, из Уније синдиката просветних радника.

Дејан Недић, председник Скупштине Друштва директора школа Србије, сматра да предлог синдиката о ограничавању броја мандата директорима школа “неће проћи”, напомињући да би такво решење дестимулисало људе да конкуришу на ту функцију или би се пријављивали само они пред крај радног века. Недић је незадовољан што Министарство није прихватило предлог да се директорима чува радно место два мандата. Он критикује и законски предлог да директор не може да се врати на своје радно место уколико буде разрешен, напомињући да школски одбор то може да уради без оправданог разлога.

Веће директора

Изменама закона предвиђено је оснивање већа директора на нивоу Републике “ради разматрања питања од значаја за рад установа и давања мишљења Министарству просвете о унапређењу образовног система”. Представници Друштва директора школа Србије противе се том предлогу, напомињући да такав саветодавни орган треба да буде независан и да се Друштво већ тиме бави.

Извор: Данас

  Article "tagged" as:
  Categories:
напишите коментар

11 коментара

  1. јун 30, 11:02 #1 Limski

    “Тренутно се школски одбор бира по формули три плус три плус три, с тим што се представници школе именују из реда свих запослених.”

    Ово што сте навели у тексту није тачно, тренутно чланови у школском одбору који представљају запослене могу да се бирају искључиви из наставничког већа. Не од свих запослених

    Одговорите на овај коментар
  2. јун 30, 17:20 #2 kaos

    Članovi školskog odbora su direktorovi “ljudi”.Retko se smeju protiviti njihovim zahtevima.

    Одговорите на овај коментар
  3. јун 30, 21:56 #3 Ivanjica

    Izmene treba da se odrade,ali tesko ce to kod nas da se primi, pa predlazem da nijednig direktora ne smenjujete ,da im se cuva radno mesto sve dok oni zele,da im se poveca plata,da se ukine bilo kakva odgovornost jer je stanje u nasoj prosveti pri vrhu svetske liste.Svaki skolovan covek odmah zeli i moze da napusti Srbiju i ode u svet.To zbog toga sto je medju svojima najteze.

    Одговорите на овај коментар
  4. јул 01, 15:31 #4 Вуле

    Једино решење аполитизације школе је да нико не влада дуже од 2 мандата. У нашој школи директор се спрема за пети мандат и запослио је 40 просветара од укупно око 82. Шта мислите да ли ће владати доживотно? Срамота! Најбоље државне школе се претварају у приватне биртије, запошљавају се преко свих могућих веза, а најбољи одлазе из земље јер не желе да бију битке против ветрењача. И ви то знате – и дозвољавате!!!

    Одговорите на овај коментар
  5. октобар 06, 20:58 #5 Dusan Vanjek

    DA li strucni ispit moze da polaze neko ko je profesor razredne nastave aradio je na odredeno i predavao srpski

    Одговорите на овај коментар
  6. новембар 03, 13:04 #6 Jasmina

    E ovako… Najpre treba srediti skole i nastavnicka veca. Sadasnji direktori dele norme na ustrb drzavnih izdavanja na po 4-5 radnika kako bi stvorili vecinu. Uposljavaju nekvalifikovane radnike koji kasnije zbog opstanka na takvom mestu normalno je da glasaju za onoga ko ih je primio na posao. NEpotizam, rak rana naseg obrazovanja narocito u skolama van vecih centara Dok prosvetna inspekcija i prosvetni savetnici dovedu skole bar u granicama normale nikada se nece desiti da imamo “demokratski” izbor direktora. U dogledno vreme ne vidim da se to moze resiti.

    Одговорите на овај коментар
  7. децембар 29, 00:05 #7 ruhi

    Ovo što je odlučeno da je ključno nastavnicko veće-mišlenje za izbor kandidata,mislim da ovo nije ispravno jer se zna da u vecini škola svi direktori su birani jedan i više mandata tako su stvorili svoju ekipu za bilo kakav izbor , i za to vreme su zaposljeni samo porodični ili partijski ljudi. E sada neko neka mi objasni kako drugi kandidat da dobije više od 50 % glasova.

    Одговорите на овај коментар
  8. фебруар 27, 21:37 #8 Branka

    Mislim da izabrani direktor od strane nastavničkog veća nema šanse ako nije podoban lokalnoj samoupravi..

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.