Свако друго дете има каријес, а свако треће дете има неки деформитет кичме. То показују резултати систематских прегледа који се организовано спроводе у непарним разредима и којима је обухваћено више од 90 посто школске деце у Сомбору.
“Најчешћи проблем су кариозни зуби и деформитети кичменог стуба. То су пре свега кифоза или једноставно речено погрбљеност и сколиоза – кривљење кичме у једну или другу страну и деформитети стопала. Око 50 посто деце има кариозне зубе, што опет не значи да она друга половина има здраве зубе, већ да су они санирали своје каријесе. За мене је поражавајућа чињеница да у једном одељењу имамо једно или двоје деце које има све здраве зубе”, каже специјалиста педијатрије Драгана Шарац, начелница Службе за здравствену заштиту школске деце и омладине Дома здравља у Сомбору.
У порасту је и број гојазне деце.
“Око 15 посто деце је гојазно, а неки деформитети кичменог стуба или стопала има око 30 посто деце, значи свако треће дете. Највише деформитета кичменог стуба имамо у седмом и осмом разреду када је већ почео нагли пубертетски раст”, каже докторка Шарац.
Владимир Карановић, професор физичког, радио је истраживање у коме је поредио физичке карактеристике и способности средњошколки са подацима од пре стотинак година. Истраживања су показала да су шеснаестогодишњакиње данас теже десетак килограма и више 10 центиметара.
“Моторичке способности су им два до три пута мање, а поређење теста издржљивости показало је да су им резултати дупло гори. Све то приписујемо начину живота”, каже професор Карановић.
Деца су данас физички неактивна, повећавам и се висина и тежина, поткожно масно ткиво, а моторичке способности опадају.
“У четвртом разреду више од 90 одсто деце се бави неким спортом, а у осмом разреду је то тек 15 посто деце”, каже Карановић.
Искуства показују да редован рад на часовима физичког, које ученици основних школа имају три пута недељно, може физичку способност ученика повећати за 10 до 15 посто.