Наставник лупио књигом о клупу и остао без посла

Између двоје седмака који су дремали на часу професор српског језика спустио уџбеник да их пробуди. – Окривљен за насиље, добио отказ, изгубио право на рад у просветиcetrnaesta

Четрнаеста гимназија у којој је професор предавао до пре неколико дана (Фото А. Васиљевић)

„Ученици су ми највећа сатисфакција да не одустанем, иако ме је просветни систем оставио на улици, без плате и права да радим у школи”Лавину незадовољства ђака и просветних радника покренуло је одузимање лиценце за рад професору српског у Четрнаестој београдској гимназији – Владимиру Милојевићу. Ускраћено му је право да предаје у просветном систему Србије, пресудом Управног суда која је потврдила решење министра просвете да се овом наставнику одузме дозвола за рад „због насиља над ученицом”. Директорка гимназије, по закону, морала је да га отпусти. Први су се томе супротставили ђаци. За њима и наставници из других школа.

Кад изгуби лиценцу, предавач нема право да је поновно добије

Да закон налаже одузимање лиценце наставнику коме је, између осталог, престао радни однос због повреде забране насиља у школи, подсећају у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
– Наставник коме је одузета лиценца нема право на њено поновно издавање, нити на рад у школи. Установа има обавезу да одмах достави министарству коначно решење о отказу уговора о раду као доказ о основу за одузимање лиценце наставнику. Решење о одузимању лиценце коначно је у управном поступку. Владимиру Милојевићу, наставнику српског језика, лиценца је одузета решењем министра од дана 18. 4. 2013. године због повреде забране насиља, злостављања и занемаривања из члана 45. закона. На коначно решење он је поднео тужбу Управном суду, који је пресудом од 21. 9. 2016. године ту тужбу одбио – прецизирају у министарству.
Владимир Милојевић пита – како је министарство успело да му одузме нешто што му није ни дало, тврдећи да „лиценцу нема ниједан наставник, него обавештење о положеном државном испиту до издавања лиценце за рад”.
Као мањкавост система истиче да би, хипотетички, кад би се пријавио на конкурс у некој школи, могао да заснује радни однос јер му нико не би ни тражио лиценцу.

– Не могу да уђем у учионицу од уторка. Моји ђаци су у среду бојкотовали наставу српског, како сазнајем, а у четвртак протест омасовили, изостали и са других часова у поподневној смени и протестовали пред Министарством просвете. Нисам очекивао ту подршку, иако знам да је раније министарству предата петиција са захтевом да не изгубим посао, са потписима 180 мојих ђака и 65 колега, чланова наставничког већа Четрнаесте гимназије. Одузели су ми лиценцу. Као да су ми поништили диплому. Школовао сам се да бих ђацима предавао – објашњава за „Политику” Милојевић.

Прочитајте и Šarčević: Nedopustivo nasilničko ponašanje učenika

Воли свој посао. Ученици су му највећа сатисфакција да не одустане, иако га је просветни систем оставио на улици, без плате и права да ради у школи.
– Неправедно су се обрушили на мене директори школа и просветна власт, као да сам државни непријатељ. Али, не жалим, јер имам огромну подршку ђака и колега. Срећнији сам него да је обрнуто, да ме ђаци не воле, а да будем миљеник директора и службеника у министарству – каже професор.
Иза њега је деценија радног стажа и изгубљена лиценца предавача. Каже да је жртва закона који је дозволио директорима школа да се обрачунавају са неистомишљеницима у колективу, да и недужног просветног радника лише права да се бави својом професијом.
– Мени се то догодило 2013. године када сам, осим у Четрнаестој, радио у Основној школи „Бранислав Нушић”, где сам био и председник Школског одбора. Са те позиције дошао сам у озбиљан сукоб мишљења са директорком, због нерегуларности у вези са издавањем школског простора и руковођењем школом на које сам указивао. Епилог је било саопштење директорке да сам суспендован јер сам ударио ученицу по глави књигом, што апсолутно није тачно. Спустио сам књигу на средину клупе између двоје ђака седмог разреда који су дремали на часу да их мало размрдам – дочарава Милојевић.
Спорно спуштање књиге на клупу предмет је радно-правног спора који је, тврди професор, против ОШ „Бранислав Нушић” повео 2013. године. Ускоро очекује првостепену пресуду, али свака страна има право на жалбу. Немогуће је знати колико ће да потраје до коначне пресуде.
– Због преурањеног одузимања лиценце тужио сам Министарство просвете Управном суду. Прво је ресорном министарству наложено да одлуку размотри и донесе у складу са законом. Став да ми се одузме лиценца нису променили, и крајем септембра одлука министра потврђена је и коначном пресудом у управном поступку – наводи Милојевић.
Његови дојучерашњи ђаци јуче су у гимназији потписивали нову петицију коју планирају у понедељак да предају надлежнима у Министарству просвете. У међувремену форуми београдских гимназија и средњих стручних школа апелују да просветари стану у одбрану професије и „заштите колегу јер ово што се њему догађа данас сутра може задесити било ког наставника”. Форуми не искључују могућност обуставе наставе и протеста пред министарством и као парадокс система напомињу да лиценца за рад није издата ниједном наставнику, него се подразумева да је има онај ко је положио државни испит.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика