Пре него што кренете са осуђивањем и пре него што ме назовете лошом мајком која жели да се наспава и мучи своје дете, прочитајте објашњење и разлог због ког сам се уопште трудила да је ,,научим“ да преспава ноћ.
Наиме, након 9 месеци од првог порођаја сазнала сам да сам поново у другом стању, дојење смо сасвим нормално наставили, али како је пролазило неко време осећала сам се све уморније и била сам све више исцрпљена. Нисам желела да престанем са дојењем, али сам желела да моје дете преспава ноћ и престане да се буди 365 пута у току ноћи само да би дошла у контакт са сиком и наставила да спава. Издржала сам неко одређено време тим темпом, чекајући да она напуни годину дана и покушам да учиним нешто поводом тога. Ако је нека мама у трудноћи имала проблем са спавањем може да разуме како ми је било. Након тог њеног буђења које је знало бити на сваких сат, сат и по ја не бих могла да заспим и тако бих се неко време превртала по кревету, чекајући следеће буђење. И да, схватила сам да је то била навика, али ми је било жао да јој ускратим све то. Довела сам себе у стање у ком нисам могла да функционишем, осећала сам ненормалан умор, вртоглавицу и одлучила да се упустим у ту авантуру и учиним нешто како не бих дошла у ситуацију да скроз престанем са дојењем.
Шта вам је потребно како бисте успешно извршили овај задатак?
Стрпљење
Упорност
Тата
Дуда/цуцла/варалица (у нашем случају, али ако ваша беба може да заспи уз љуљење или на неки други начин не треба вам)
Од чега кренути?
Направите договор са вашим мужем. Одлучите када ћете кренути са тим и будите упорни. Нађите начин да се ваша беба успава без сисања.
Маша је имала годину дана када смо кренули да учимо ,,како издржати читаву ноћ без сисања“. Дуду је прихватила негде око 9,10 месеци, пре једноставно није желела.
Прво вече је најтеже и тада често пожелиш да одустанеш без обзира на то што си екстремно уморна. Маша се буди, чујем је, али игноришем и чекам да Иван уради оно што смо се већ договорили. Дуда му је била при руци тако да је могао одмах након отварања очију да јој да покушавајући да је завара. Међутим, није било успешно. Узима је код себе и наставља са причањем о томе како мама и сика спавају и како су јако уморне. Носи је по соби и то је било њено успављивање без сике. Буђење се наравно наставља и Иван се служи истим методама, а ја слушам и гутам кнедле.
Процес честог буђења је трајао неких 7 дана. Маша је добро подносила за разлику од Ивана који је имао подочњаке до пода. Kоментар мог мужа и оно што прво чујем пре јутарње кафе: ,,Мислио сам да је много једноставније и лакше бити родитељ.“
Временом се Маша будила доста ређе. Иван је наставио на исти начин, причао са њом, љуљао и она је ноћу више била уз њега. После две недеље смо то свели на једно буђење (око 2:00) Након неког времена је и то избацила и сада се буди у 6:00, активно сиса и настави да спава до 9:00.
Ако се упустите у ову авантуру желим вам много среће!
Да је код нас била другачија ситуација не бих ништа предузимала и пустила бих је да сама одлучи када је време да избаци ту навику (да, навику). Овако сам временом схватила да сам потребна и једној и другој. Маша сада има 14,5 месеци и сиса, али то ноћно смо успели да избацимо. Око 22:00 се завршава наш дан, у 6:00 добија своју дозу сике и наставља до 9:00. И мама и беба су среће и наспаване.
Аутор: Kатарина Прокић
Извор: Модерне маме