Научимо децу да уче

 

Поставити циљ – пола успеха
У процесу учења више чинилаца игра веома важну улогу.

Постављање циља – да би одређену материју (лекцију) требало научити је основни услов. За овакво тврђење има експерименталних и практичних доказа. Психолог је дао задатак испитиваној особи да научи низ бесмислених речи у једном тексту. За човека просечне интелигенције било је потребно неколико понављања да научи те речи. Испитивана особа је четрдесет шест пута прочитала текст и није давала знака да је дати задатак научила. Изненађен психолог је прекинуо оглед и запитао да ли сада испитивани може да понови напамет прочитани низ бесмислених реци.

156840_3978588321866_212619150_n

 

Испитивана особа, знатно више изненађена, упитала је: “Како, зар треба ово да научим напамет?” После овога само шест пута је прочитала исти текст и без погрешке успела је да понови испитивани текст, јер није себи у почетку поставила циљ да текст треба да научи, па га је само читала без намере да га понови. Када је поставила себи циљ да оно што чита мора да научи, био је потребан много мањи број прочитавања текста.

Запамтити што трајније – то је друго сазнање које такоде игра важну улогу у процесу учења.

Ево једног огледа. Ученици су добили задатак да науче два текста, један за који им је речено да ц’е испитивање бити за један дан, а други кроз седам дана. Међутим, у оба случаја испитивање је одложено за две недеље. Тада се показало да је други текст репродукован знатно боље. Ученици су постигли бољи резултат при учењу оног текста за који су себи поставили циљ – да научени материјал треба да запамте дуже.

Став према материји коју треба научити је од значаја за успех у учењу.

Логичне везе у учењу су неопходне. Када се извесно градиво учи механички, без схватања логичке везе у његовим деловима, тада је резултат таквог учења веома слаб, а заборавља се брзо. Да би научено градиво било стабилно и трајно – у смисаоном упамћивању треба тражити логичну везу, тако да из једног закључка проистиче други.

Визуелно учење се односи на такозвани визуелни тип људи који лакше памте градиво које уче, ако га представе помоћу слике, шеме, дијаграма. Неки ђаци памте написани текст, јер га у мислима имају онаквог какав је приказан у књизи. Они памте страницу књиге, распоред речи и слова, чак се сећају зареза између реци.

Понављање наученог игра велику улогу у процесу учења. Понављање градива требало би да буде са временским размацима. То значи боље је једну лекцију прочитати данас два пута, сутра исто толико, него читати је данас четири пута, па је одложити.

Преслишавање има важну улогу у процесу учења. Читање без преслишавања ствара обману о знању, а да не истичемо да понављани материјал доводи до досаде, поспаности, сањарења.

Мотиви учења су значајан елеменат у механизму учења. Ако је реч о позитивној мотивацији, да се, рецимо, завршеном школом постигне нека субјективна корист, афирмација у друштву или жељени циљ, онда је учење знатно олакшано, боље се памти, а оно што је упамћено постаје много сигурније и трајније.

Воља да се нешто научи – свакако је најважнији елемент учења. Ако постоји воља за неким сазнањем, тада се учи лакше и брже. Кад једном ученик стекне слику шта жели да научи, потребно је да у томе буде истрајан и доследан. Интересовање учениково треба да буде његов мотив учења.
За учење никад није касно, јер учење је: “Богатство за сиромахе, част за богате, помоћ за младе и потпора за старе.”

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.