Научите дете како да се лако и успешно избори са учињеним грешкама у 5 корака

март 16 23:33 2017

Како научити дете да се лако избори са грешкама и како му пружити животну лекцију која ће га научити како да се брзо опорави од лоших ситуација?

Мала деца или одрасли људи, свеједно је, сви правимо грешке. То је незаобилазни део живота.

Међутим, све грешке које направимо су ту да нас науче како да се изборимо са осећањима као што су стид, срам, страх и туга.

Способност брзог опоравка од потешкоћа је кључна вештина у животу коју би сви требало да научимо и да применимо. Прве грешке у дететовом животу представљају малу радионицу која је окренута ка усвајању ове вештине.

Дете учимо како да се избори са тешким ситуацијама и осећањима тако што га питамо да нам опише и оцени ситуацију у којој се налази, да раздвоји чињенице од осећања и да направи „план игре“.

Наша деца су нама савршена, али знамо да ће долазити до грешака у њиховим животима. Не можемо избећи оно што је неизбежно, али можемо им помоћи да успешно реше проблеме, а ево и како, кроз следећих 5 питања.

1. Шта се догодило?

Први корак јесте прикупити све чињенице како бисмо били у могућности да помогнемо. Не можемо помоћи ако не знамо о чему се ради.

Чињенице нису осећања. Веома је битно научити дете да разликује ова два појма како би у будућности успевало да реши проблеме. На пример:

„Забрљао сам на Анђелином рођендану, нико ме никад више неће звати на рођендан!“ – ово није чињеница. „Забрљати“ је само перспеткива из које дете посматра ситуацију која се десила и та забринутост је заснована на одређеном страху.

Потребно је поставити право питање и тако увидети чињенице.

„Шта мислиш под тим ‘забрљао’? Можеш ли да ми кажеш шта се десило?“

„Да ли је ико рекао да те неће никад позвати или то само ти мислиш да ће се десити?“

Копајте по информацијама које Вам дете даје и извуците само чињенице и на основу њих градите разговор.

„Ако сам те лепо разумела, наљутио си се и викао на Николу пред осталима зато што је узео последњи колач? Да ли се то десило?“

Некада само одстрањивање свега осим чињеница помаже да дете другачије сагледа ситуацију.

2. Како се осећаш?

Када сте извукли чињенице из дететове главе, сада погледајте шта му је у срцу.

Биле оне добре или лоше, емоције су битан део живота. Стид, страх и забринутост су потпуно уобичајени осећаји након емоционалног пада, али нека деца имају већу количину љутње у себи или чак осећаја само-омаловажавања преко чега морају да пређу да би дошли до битних, главних осећања. Млађа деца могу имати потешкоћа приликом идентификовања и именовања осећања, па је у том случају ово веома битан део разговора и учења.

Нека Вам дете опише како се осећа на начин на који оно то најбоље може: „Од тога ме боли стомак. Нећу више да идем тамо.“ Тада, уз помоћ чињеница које сте извукли, помозите му да дефинише осећања: „Да ли те брине шта ће сада Никола мислити о теби? Мене некад тако боли стомак кад се осећам постиђено.“

Ви најбоље знате своје дете па процените количину времена и пажње које треба да посветите овом кораку. Нека деца брзо преболе лоша осећања, док некој деци треба више времена да пређу преко лоших емоција.

3. Шта си научио из овога?

Ово питање захтева одређену дистанцу и објективност приликом сагледавања ситуације, што може бити тешко ако је дете још увек под утицајем јаких осећања.

Немојте очекивати да ће дете одмах имати другачију слику о догађају који се десио. Некада је потребно неколико сати, дана, чак и недеља да би дете сагледало ствари из другачије перспективе.

Млађој деци је теже да сагледају своје поступке и да схвате поруку, па у том случају помаже уколико им испричате неко слично своје искуство: „И мени се то десило када сам била твојих година и научила сам…“

Када дете види да из грешке може да научи, то онда ублажава првобитно схватање дате ситуације.

4. Шта можеш да промениш за следећи пут?

Саставите план заједно са дететом.

Сви смо помало ван контроле након учињене грешке и након сагледавања последица. Зато је од великог значаја направити план за решавање сличних ситуација.

„Уместо преписивања на контролном, више ћу учити за следећи.“

„Уместо започињања туче, доћи ћу да поразговарам.“

Гледајте како самопоуздање Вашег детета расте. Сви волимо када ствари дођу на своје место.

5. Па, како се сада осећаш?

Након свих претходних корака, подсетите дете да је сутра нови дан и да увек сунце дође после кише.

После овог последњег питања, наравно да стање неће бити 100% боље, али свакако да ће се поправљати. Емоционално напредовање је најбитније, било оно споро или брзо.

Способност да се човек избори са јаким емоцијама се гради кроз животне лекције као што је ова и још много њих током живота. Не можете доћи до перфекције, али свакако можете стално напредовати.

На крају крајева: Ваше мало биће је баш то – једно људско биће. Нико није савршен, доносимо погрешне одлуке с времена на време.

Уз велику количину љубави и подршке, Ваше дете ће после сваке учињене грешке бити мало јаче и мудрије.

Приредила: Александра Ивковић

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.