Научници су званично потврдили које сте тачно особине наследили од својих предака

септембар 30 18:16 2018

Већина људи је некад чула нешто попут “Имаш мајчине очи, али нарав на оца”. Ретко ћете чути да ће неко рећи “Имам агорафобију, као и мој деда”. DNK садржи много више информација него што и можемо да замислимо. Иако научници још увек не могу да дају јасан одговор на питање шта највише утиче на карактер људи – околина, гени или васпитање, многе студије су показале да не наслеђујемо само изглед већ и неке “успомене”, као што су на пример, фобије. Погледајте како сећање предака утиче на нашу личност захваљујући DNK . Ево које све особине наслеђујемо од предака.


1. Фобије

Успомене могу да се преносе с генерација на генерацију, али не у облику у ком смо навикли. Ово је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избегавају све мирисе сличне мрису трешњиног цвета. Ово је утицало на DNK субјеката: део  DNK одговаран за осетљивост на овај мирис био је активнији у сперматозоидима мишева-очева. Као резултат, деца и унуци су били веома осетљиви на трешњин мирис и избегавали су га иако нису имали прави разлог за то. Експеримент је показао да трауматично искуство утиче на DNK и понашање нових генерација. Научници сматрају да су резултати ове студије важни за истраживање фобија, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Можда ваш страх од паукова није ирационалан као што изгледа?

2. Екстровертност

Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој DNK

. На пример, гени WSCD2 i PCDH15 повезани су са екстровертношћу. Стога, можда разлог што сте толико друштвени лежи у вашим прецима, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали у све могуће ваншколске активности. Осим тога, постоји и генетска веза између екстровертности и поремећаја пажње и хиперактивности.

3. Смисао за хумор

Неки људи верују да је смисао за хумор стечена особина која зависи од околине у којој особа одраста. Али, током студије је откривено да људи са кратким алелима на гену HTTLPR, показују позитивне реакције и чешће се смеју. Људи са кратким алелима су се чешће смејали од особа са дужим алелима истог гена. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.

4. Подложност стресу

Неки људи су подложнији стресу, а ова особина се преноси са родитеља на децу. Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дете ће бити подложније стресу у животу. Штавише, ако су родитељи били под стрсом дуго пре него што су добили дете, постоји ризик да је хронични стрес оштетио хромозоме. Међутим, нема потребе да паничите: промене због стреса на DNK могу да се обрну медитацијом и бихејвиоралном терапијом.

5. Склоност зависности

Гени су 40-60% одговорни за развој зависности. На пример, веза између зависност и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора. Људи код којих ови рецептори не раде добро склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.

6. Способност да се наспавају за неколико сатиНеки људи могу да спавају мање од 5 сати и да опет добро функционишу. Постоји ген назван Тачеров ген по премијерки која је спавала само 4 сати ноћу и сјајно се осећала. Људи са овим геном не само да спавају мање већ и изводе боље менталне задатке након што нису спавали 38 сати. Иначе, Тачерова није једина са овом супермоћи – Томас Едисон је такође спавао мање од 5 сати.

7. Склоност ка штедњи новцаКада се ради о новцу, наше акције се у 30% случајева могу објаснити природним факторима. Неки људи су генетски склони штедњи новца без обзира на висину прихода, пол и образовање. Овакви људи ређе имају лоше навике попут пушења и мање су подложни дијабетесу. Ово се дешава јер су доследнији у понашању и имају бољу самоконтролу захваљујући својој DNK

8. МузикалностГени играју већу улогу од вежбања када је у питању музички таленат, нарочито препознавање тона и ритма. Студија на идентичним близанцима показала је да су људи који су вежбали мање имали боље резултате од оних који су вежбали више. Један од близанаца је вежбао 20.228 сати више од брата, али није могао да надмаши његове музичке способности. Научници објашњавају да неки аспекти талента за музику леже у нашим генима.

 

Извор: Ноиз

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.