„Nauka“ o odnosu između polova u stvari je učenje o tome kako da se uništi stid

april 18 11:11 2017

U svetlu događanja u vezi sa uvođenjem seksualnog obrazovanja objavljujemo ovaj veoma aktuelni tekst arhimandrita Rafaila Karelina, kako bi  roditelji imali punu svest o prirodi i ciljevima ovakvog jednog predmeta po dušu naše dece.

Druga polovina dvadesetog veka se „obogatila“ novom naukom koja se u udžbenicima naziva seksologijom.

Ako moralni principi ne budu položeni u temelj ličnog i društvenog života, čovečanstvo će se pretvoriti u krdo divljih životinja, a čovek će postati nekakav fantastičan hibrid između svinje i vuka. Osećanje sopstvene grešnosti kao nepodudarnosti s idealom čoveka, odvratnost, uopšte ne prema prirodnom, već izopačenom biologizmu koji želi da osvoji dušu nije slabost i fanatizam, već čovekovo dostojanstvo.

U sva vremena se smatralo da su stid i celomudrenost stvar časti, a raskalašnost i kult strasti svedočanstvo o degradaciji čoveka. Posebno se čednost cenila i ceni u hrišćanstvu u kojem se smatra izuzetnom vrlinom. Reč „celomudrenost“ sadrži u sebi dve reči: „celovitost“ i „mudrost“.

Seksologija predstavlja provokaciju od strane antihrišćanskih sila. Hrišćanstvo nisu samo vera i dogmati, to je takođe život u Hristu i jevanđeljski moral, koji uslovljava, kako ponašanje u društvu, tako i unutrašnje stanje duše. Ateistička ideologija je pokušavala da uništi hrišćanstvo putem laži, direktnog nasilja, podsmeha i profanacije. Danas iste ove snage žele da unište hrišćanstvo na pokvareniji i neprimetniji način: da ostave slobodnim veru i rituale, ali da unište moral, da razvrate samu ljudsku dušu. Ako im pođe za rukom da ostvare ovu zamisao, ako hrišćani dopuste duhovno razvraćanje sebe i svoje dece, hrišćanstvo će kao životna sila prestati da postoji – pretvoriće se u istorijski arhaizam. Ovo ubijanje hrišćanstva može da se odvija u pozadini otvaranja hramova, izdavanja duhovne literature itd. Crv, prodirući u dubinu drveta, nagriza drvo iznutra.

Seksologija je preko radija i televizije već ušla u etar. Zanimljivo je da je po učenju Crkve podnebesje oblast delovanja palih duhova. Danas seksologija pokušava da zauzme mesto na univerzitetima i u školama zajedno s matematikom i istorijom. U stvari, infernalne sile, pod maskom seksologije žele da donesu našoj deci novi pogled na svet kao satansku vest o tome da je čovek kao „mali bog“, da je slobodan u svom delovanju, da je sve ljudsko božansko, a stid preživela stvar neukosti i predrasuda. U ovoj novoj „religiji“ stid treba da bude proglašen za neprijatelja i eksploatatora koji je milenijumima porobljavao ljude. Zatim će seksolozi, tačnije, sile koje iza njih stoje, zahtevati nove zakone koji bi „štitili“ decu od roditelja koji se trude da se u svojim porodicama pridržavaju principa hrišćanskog morala.

Seksologija ima za neposredan cilj da probudi instinkte koji spavaju u detetovoj duši i da stimuliše prerano, povećano interesovanje za oblast polnosti sa svim posledicama koje iz toga proističu, a u perspektivi – da uništi hrišćanstvo kao normu života, lišivši narod njegove tradicije, da ga učini bezlikim i osudi na lagano izrođavanje. Dakle, opravdanje i propaganda patološkog seksa jesu početak duševnog i fizičkog izrođavanja.

Neki žele da nas ubede u to da će seksologija pomoći neiskusnoj deci da izbegnu agresiju od strane bludnika i nasilnika kao da je seksologija izučavanje metoda džiu-džicu i džuda za devojke koje mogu biti podvrgnute napadima.

Oprez u ponašanju je svima jasan i bez seksologije. Uostalom, tamo se ovo uopšte ne uči. Naprotiv, seksologija navodi čoveka na to da nema čega da se brani zato što nema od koga da se brani.

Nekada su hrišćani o islamu govorili kao o kultu telesne čulnosti. Danas se, naprotiv, muslimani ponose time što pornografija nije prodrla u njihovu sredinu u onoj meri u kojoj se to dogodilo u hrišćanskim zemljama, što njihova štampa i televizija nisu toliko vulgarni i razvratni kao kod nas, što se njihove ulice ne šarene od štandova s izobraženjima golih tela.

Šta ćemo mi na to odgovoriti?

 

autor: Arhimandrit Rafail Karelin

prevod: Marina Todić

Preuzeto iz Pravoslavnog svetionika broj 11,

Brak, porodica i vaspitanje

  Categories:
napišite komentar

1 komentar

  1. april 18, 15:34 #1 Ivana

    Bravo za tekst !

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.