Не, не морам

јул 27 00:20 2015

Не, не морам
„Мораш бити јака.“
„Ти си храбра.“
Не, не морам.
И не, нисам.
Нисам ни јака, ни храбра, а често сам усамљења, уморна, уплашена и забринута због оног што долази.
Само живим овај живот најбоље што умем.
Када имаш бебу, и кад мислиш да више не можеш да је успављујеш или мењаш пелене, она почне да спава сама, а пелене замени за ношу.
Када мислиш да не можеш више да ходаш савијене кичме, јер дете учи да хода, оно прохода само.

ljibav
Када мислиш да више не можеш да седиш у праку испред зграде док се игра, оно довољно порасте да у тај парк иде са другарима.
Када мислиш да ти је преко главе организације ко ће да га чува док си на послу, позоришту, кафи са другарицом, вечери са пријатељима, оно порасте толико да једва чека те драгоцене тренутке слободе кад ти види леђа.
Када имаш дете са аутизмом, у већин тих фаза, за које мислиш да их ниси могао издржати још ни месец дуже са оним другим дететом, остајеш цели живот.
У међувремену стално ризикујеш губитак брака, посла, професије, интересовања, пријатеља и односа који се не уклапају у тај чудан, непредвидив, а понекад и непријатан начин живота, јер није увек забавно бити са нама. Некад је ненавикнутим на неке ситуације и непријатно.
Покушаваш да надокнадиш друштво вршњака. Смишљаш начин да му живот учиниш што лепшим. Плаћаш неке људе да ти помогну у томе, не само што не можеш сам, већ што схваташ да му треба још неко у животу осим тебе.
Умориш се од објашњавања да негде ниси дошао или се задржао довољно дуго зато што је немогуће твом аутистичном детету објаснити неке социјалне норме и конвенције.
Умориш се од напомињања да имаш дете са аутизмом и да се твој живот умногоме разликује од њиховог, а да то нису оне уобичајене, индивидулане разлике, нормалне међу људима.
Умориш се и повучеш, а онда постанеш у очима других чудак који живи мимо света.
Или херој, по потреби.
Не, нисам ни једно, ни друго. Само живим овај живот онако како умем, а некад не умем да будем ни довољно јака, ни храбра, ни да слушам о томе како јесам или морам бити таква.
П.С. Има овај живот и лепих тренутака. Јуче га је сестра водила да гледају балет и после пола сата ми је стигла од ње порука следећег садржаја:
Ее, одушевљен је. Све време се смеје и све тапше онда кад треба и не прича. Баш, ал’ баш му се свиђа.
П.П.С. Кад имаш дете са аутизмом онда оно друго учиш да буде што самосталније, јер знаш шта га чека кад тебе не буде, али то је прича за неки други дан, онај када имам довољно снаге да себи кажем „Мораш бити храбра.“

Марија Станимировић

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. јануар 15, 17:43 #1 mama

    Na ovoj adresi je originalni tekst cijeg autora niste naveli:
    http://blog.b92.rs/text/25645/Ne-ne-moram/

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.