Не, нису све мајке добре!

фебруар 03 16:42 2017

Лаж је да су све мајке добре, то једноставно није истина.
Владета Јеротић

Не интересује ме како други људи васпитавају своју децу (све док је то у границама нормалног понашања и не прелази у злостављање). Али ми је мало мука од реченице: „Свако ради како мисли да је најбоље за његово дете.” Колико је само лажи у тој реченици! Колико гриже савести, замотане у обланду дисциплине и строгог родитељства, а све да бисмо децу васпитавали, не онако како мислимо да је најбоље, већ онако како нам је НАЈЛАКШЕ.

Нажалост, много је мајки које управо то раде – оно што је најлакше. Кријући се иза флоскула попут: „Тако су и нама наши родитељи”, „Ако некад не добије батине, како ће научити да ме поштује” итд. Зато, одбијам да признам су све мајке добре и да је свака свом детету најбоља, јер другу нема. Тужно је бити детету најбоља мајка, не зато што то желите да будете, већ зато што је на вас осуђено, зато што другу нема.

Зато ја одбијам да будем иста као мајке које:

– не доје своје бебе јер имају друге обавезе, боле их груди, не могу по цео дан да доје, а нарочито као оне које се ваде на то да немају довољно млека. Па чим дете затражи мало више, уместо да буде спремна да га доји нон-стоп, шаље мужа у продавницу по вештачко млеко. Не, није ме брига да ли ће неко дојити своје дете или га хранити формулом. Да, то је крајње лични избор и нисам ја нико да се у то мешам. Само нисам иста као те мајке. Нисам иста јер сам у себи бројала до пет сваки пут кад треба да узме дојку и вриштала изнутра. Нисам иста јер се ноћима будим, устајем, будим, устајем и јер ми се прва мирно проспавана ноћ и не назире. Нисам иста јер бирам дете испред излазака иако у себи понекад горим од љубоморе на маме од којих њихове бебе не зависе. Нисам иста јер, оним другим делом себе, уживам у најлепшој ствари коју имам прилику да искусим – да својим телом храним оно што сам себи родила.

– васпитавају утеривањем страха у кости. Ох, још један лакши пут. Наравно, забога, да је мајка јача од свог малог детета. Да је оно у односу на њу немоћно. Али и да од ње учи како се у животу решавају проблеми, како се контролише бес, како се треба понашати кад те неко наљути. Знају то мајке које вичу и туку своју децу, и те како знају. Само, ипак је тако лакше. Продереш се, пошаљеш у ћошак и мирно гледаш серију или ћаскаш са другарицом. Одбијам да будем иста као те мајке. Нека васпитавају како хоће, али нисмо исте. Да ли те је дете разумело? Шта осећа? Зашто се тако понаша? Да, да, знам, ни твоју маму није интересовало како се ти осећаш, па шта ти сад фали? Па, рецимо, жеља да своје дете васпитаваш без понижавања, претњи, батина. Мало нерава које си вероватно још као дете изгубила јер ни тебе твоји родитељи нису слушали ни поштовали, а камоли се питали због чега се понашаш као дериште. Не, нисмо исте. Јер ти одгајаш будућег члана друштва који ће претњама и батинама долазити до циља, ја оног који ће разговором и разумевањем. Надам се да се неће срести.
Али јесам иста као мајке које моле за савет како би повећале количину млека за своје дете, које одлазе на неколико адреса, тражећи доктора који ће им променити терапију (јер са овом коју сад имају, не смеју да доје бебу). Јесам иста као мајке које одгајају „размажена деришта” јер ће, забога, децу сигурно размазити лепа реч, недостатак претњи и покушај да им милион пута нешто објасните на леп начин. Размазиће их ако се не продерете на њих кад сте мало неиспавани и нервозни. Ако им (недајбоже) укажете поштовање које као људска бића – заслужују.

Да, јесам иста као те мајке, те ужасне мајке које децу размазе пружајући им љубав и разумевање, нежност и топлину и учећи их тако да се љубав љубављу враћа, а не сила силом. Као мајке које подигну глас с времена на време, али не зато што су уморне и бесне, зато што им је ручак загорео или их је муж изнервирао. Већ зато што је у том тренутку то заиста најбоље за дете. Зато што дисциплина мора да постоји, као и међусобно поштовање. Страх – не. Јер, ако ме дете буде слушало зато што се боји, шта ће бити кад престане да се плаши?

Подвикнем, ето, признаћу, некад и зато што сам немоћна. Али то препознам и умем да кажем „Извини”. Да, детету од три године – Извини, мама је погрешила!

И извините ако ћемо ми, такве мајке, идући путем којим се теже иде, упропастити овај свет. Али бојим се да ће то пре учинити оне којима је сасвим у реду детету рећи: „Сломићу те!” јер су мало уморне и нервозне. На крају крајева, тако су и нама наше маме, па шта нам сад фали? А тако су, богами и нашим прабабама њихови мужеви, па што не би и нама наши?

А. Ц.

  Article "tagged" as:
  Categories:
напишите коментар

21 коментара

  1. фебруар 04, 02:55 #1 mastamirece

    Super.Ti si fenomenalna,divna,puna razumevanja…bla bla…Ako nemas stav,dete ce te procitati i ti si mama zavrsila karijeru….pa ce kasnije mama da brise pod sa tobom. Svakako nisam za batine ali ovo je apsurd. Dete je dete a gospodja opisuje odnos dve odrasle osobe…

    Одговорите на овај коментар
  2. фебруар 04, 17:02 #2 willy

    Cista filozofija! Teorihs je jedno a praksa je drugo! Teoriha ove majke je neks vrsta “bajke”! A tu su svi likovi i dogadjaji izmisljeni! “Batina je iz raja izasla” To je izreka za sva vremena!!! Poslefice te prazne price jesu nenormalna deca po ulici i skoli kojima niko nista ne moze! Dolaze generacije debila koje nije imao ko da vaspita! Kaobmsli jaznjavani smo,po nekada dobili batine…i ŠTA NAM FALI? Cvrsto stojim na zemlji,zaradjujem za svoju porodicu, resavam milion problema na koje svski dan nailazim,vaspitavam svoju decu na koju jos niko nije pokazao prstom! Molim vas ne “ka*ite”neho tu decu vaspitavajte kako bi vas bolje postovali! U skolama ne postuju nadtavnike,ucitelje,na ulici starije,a kod kuce mogu misliti kakva harmonija vlada! Jezim se ovakvih…

    Одговорите на овај коментар
  3. фебруар 05, 02:03 #3 Nadja

    Super, milion puta ponovis da mu objasnis a ono te ni iz milionitog puta ne razume sta ti to njemu pricas jer TO JE DETE. Nema kapacitet da razume bas sve sto se ne sme, da shvati sve granice i sl. Znaci, preterivanje. Da, upravo ta razmazena deca posle ne postuju starije, vecinom budu problematicna jer su navikla da im se titra i nude razne nagrade ako prihavate da budu dobri i sl. Zna se sta se sme i sta se ne sme i dete u svom odrastanju mora da iskusi i taj neki strah jer mu razum nije dovoljan da shvati opasnost ili dr. NIsi najbolja mama, samo se tripujes da jesi jer ne umes da budes stroga i izricita. A ocigledno je i da imas visak vremena da pezis i titras.

    Одговорите на овај коментар
  4. март 01, 12:13 #4 Gricko

    Najlakše je knjiško bla,bla,bla…. Realno – volela bih (maštam) recimo da mi češće svrati domu mom sa troje dece, neki psiholog i reši neku često “lepu situaciju” s decom iako im se mi kao roditelji beskrajno dajemo i vaspitavamo još porodilišta (ali ne -žrtvujemo što je glupost)….. utekao bi trkom koliko ga noge nose čupajući kosu – koliko je godina izgubio školujući se za nešto što najčešće “pada u vodu”.

    P.S. A i “mnogo” se obazirem na analiziranje mene i mog majčinstva od strane ljudi koji me ne poznaju ili čak ni sami nemaju decu !?#”@%fr”%!?$

    Одговорите на овај коментар
  5. март 18, 22:01 #5 JM

    Ovo je bilo gubljenje vremena i za mene kao citaoca, a i za Vas kao autora ovog teksta. Ja nemam želju da izlazim, ali imam drugarice koje su i te kako dobre majke ali zele da izadju uvece. I sta je tu lose?! Mozda bi autoru ovog teksta bas to trebalo, koji minut za sebe. Ne poznajem ni jednu majku koja maltretira svoje dete, nisam za batine, nisam za psihicko maltretiranje ali u pojedinim situacijama mora da se zna ko je majka a ko dete i ja to “objasnim” svom najdrazem malo ostrijim tonom, jer ako budem pricala nezno sa osmehom na licu moje dete me nece shvatiti ozbiljno i mogu da pricam celu godinu i gde je kraj. I jos ovo za dojenje, ni malo se ne slazem. Ako ti je vec muka od dojenja zasto to radis???? Bebice osete sav taj stres i tugu i umor, majka im sve prenosi. Zar nije bolje dati flasicu, mama zadovoljna, beba zadovoljna jer je sita i oseti smirenu mamu? Ovo je vise pitanje jer tu bas nemam iskustva nego eto samo mislim.
    Jednostavno sam morala da ostavim svoj komentar ovde zbog mama koje ne doje, koje zele da izadju sa drugaricama i opuste se koji trenutak, koje ponekad povise ton na svoje dete. Pa zamislite da naidju na ovaj tekst!!!
    Nismo sve iste, a sve dobro znamo kako rade lose mame, i ako ste vec pocele da citate ovaj tekst onda to sigurno nije vama namenjeno, jer verujem da lose mame ne cackaju po internetu i ne citaju tekstove na Zelenoj ucionici
    Pozdrav svim mamama koje su ovde, kako god da radite vi najbolje znate sa svojim detetom ❤

    Одговорите на овај коментар
  6. март 18, 22:34 #6 Katarina

    Nisam mogla da procitam tekst do kraja! Dosta mi je vise ovakvih tekstova, savrsenih majki i njihove “vaspitane” dece. Vec na samom pocetku, kod dojenja, mi je bilo muka! Ja NISAM imala mleka i ne osecam krivicu zbog toga, iako sam svakog dana bombardovana pricama kako je to najbolje za dete. NISAM IMALA MLEKA i kraj! Nisam ni izlazila. Posvetila sam se detetu. Dalje nisam citala, niti cu! Pozdrav svim “savrsenim” mamama. Javite se za nekoliko godina da nam kazete da niste nigde pogresile ☺.

    Одговорите на овај коментар
    • март 19, 12:52 Maki

      Evo da se javim (dvoje dece 10 i 12 godina). Bas tako gajeni i evo ih, Bogu hvala, zdravi, pravi, lepo vaspitani, dobri prijatelji, dobri djaci, samostalni, zadovoljni. I dalje se puno mazimo i ljubimo, a probleme resvamo razgovorom. Moze se 😉

      Одговорите на овај коментар
      • новембар 25, 21:03 Višnja

        Hvala, 6 godina i divno pametno dete! Srećno i veselo i nije ni blizu razmaženog! I drugo na putu i isto ću ga maziti i paziti i naravno biti dosledna!

        Одговорите на овај коментар
        • новембар 26, 16:18 Divna

          I Maki i Visnja pozurile da pohvale svoju decu! Pa naravno, takve majke nikad decu ne kude. Katarina, mozda bolje da ste rekli da nam se jave razredne staresine njihove dece, komsije, kucni prijatelji, mozda ne bi bilo hvalospeva i opisa u superlativu!

          Одговорите на овај коментар
  7. март 18, 23:53 #7 Veverica

    Kakav grozan I NI malo poucan tekst,pun osuda,autor deluje isfrustrirano,iskljucivo,tvrdoglavo,a cak i nesrecno… Tekstovi ovakovog tipa treba da sadrze korisne savete,da budu ohrabrujuci za majke i da zrace optimizmom,nikako mi se ne dopada bez obzira na to da li se licni stavovi podudaraju ili ne.

    Одговорите на овај коментар
    • март 19, 11:29 Aleksandar

      Meni se čini veverice da si ti pala sa nekog drveta, i to pravo na glavu. Tekst je pun primera šta, kako,i covek lepo objašnjava, i zašto nešto ne treba raditi sa decom. I sam se prepoznajem u nekim stvarima.
      E sad, sto je Srbija puna prepotentnih i sujetnih pametnjakovića koje je sramota priznati grešku čak i kad im na nos izlazi, to je druga stvar. Poenta teksta, DETE JE NA PRVOM MESTU, a sto si ga pravio-la ako nemaš vremena za njega i ako nećeš raditi i najprostije stvari u njegovu korist,kao sto je igrati sugice, prevrtati se po krevetu, valjati se po snegu… Nauka napreduje svakim danom, i trebamo biti otvoreni da poslušamo te ljude i njihove savete, ko će da ih implementira to je licna odluka svakog roditelja. A ovi sto bi da odgajaju decu ka sto su njihove bake odgajale njihove roditelje, neka kupe po nekoliko ovaca pa neka se vrate u taj način života. Možda bi i njima taj način života odgovarao vise nego današnjica.
      Svako dobro veverice

      Одговорите на овај коментар
      • новембар 25, 21:06 Višnja

        Bravo, baš lepo rečeno!

        Одговорите на овај коментар
      • новембар 26, 16:24 Coka

        Kako to mislite, Aleksandre, “lepo” objasnjava? Sta je ovde lepo? Pogledajte kako se autor obraca, kojim tonom. Ako pasivna agresija ne napravi od “nemajki” “majke” ja onda zaista ne znam sta ce. Slazem se s Vama da ne treba da zivimo u proslom veku i da se treba usavrsavati kao roditelj, ali postoje lepsi nacini da se nesto kaze. Dole agresija u medijima, tekstovima i popovanjima!

        Одговорите на овај коментар
  8. март 19, 13:37 #8 Marina

    Tekst pun besa i osude.

    Одговорите на овај коментар
  9. март 19, 20:30 #9 Profesorka

    Svaka čast na strpljenju i požrtvovanosti! Niste u tekstu naveli koliko Vam je dete staro i da li imate još neko. To je bitan podatak, ako ste sebi dali za pravo da ocenjujete i procenjujete vaspitne metode drugih roditelja. Nadam se da će za Vaše dete isto to strpljenje imati buduće vaspitačice, učiteljice, nastavnici, profesori, poslodavci i ostali….
    Dete mora da nauči u svojoj porodici da prepozna sve emocije i kako sa njima da se nosi. Neće ga uvek i svuda dočekivati sa osmehom.
    Podrška za sve mame u stresu koje nisu “savršene”! Tek kad deca malo odrastu videće se ko je u pravu!

    Одговорите на овај коментар
  10. март 19, 21:28 #10 Natalija

    Takvo dete nije spremno za život u stvarnom svetu. Niko se tom detetu, čim izadje iz kuće, neće tako obraćati, osećaće se frustrirano i neće se uklapati. Treba naći meru za sve, vreme za dete i vreme za sebe. Ne iskaljivati svoje frustracija na dete…

    Одговорите на овај коментар
  11. март 19, 22:21 #11 Natasa

    Ja sam majka koja je prvo dete dojila do druge godine. Radila sam, a dete je islo u vrtic od 6-tog meseca i nosila sam svoje mleko da joj daju, trcala na pauzi da ispumpam visak. Drugo dete sam dojila 6 meseci. Ali molim vas pustite na miru majke koje “nece” da doje svoje bebe. To je samo kap znoja u maratonu vaspitavanja dece koji je pred svakom majkom, a i ocem. STOP agresivnom napadanju majki koje ne doje svoje bebe.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.