U zavisnosti od toga kako definišete genijalnost, odnos ultra-pametnih u opštoj populaciji kreće se od oko jedan na 750, do jedan na 10.000. Da pretpostavimo da ste vi pametniji nego što je uobičajeno – ali, vaše dete gotovo sigurno nije genije.
Zato roditelji ne bi trebalo da budu nesrećni ako im naslednik nije genije, jer genijalnost nije garancija da će biti srećno i zadovoljno na poslu i u životu kad odraste.
Sve u svemu, to je vrlo stresno za roditelje, ali i za učitelje. Od dece se u školi traži da pišu kilometarske sastave, kao da prave doktorate. Na koliko strana može da se napiše sastav o jeseni koja je (opet) stigla u naš grad?
Umesto da samo jurite ocene i prosek, profesor Aleks Praud iz Velike Britanije savetuje da puno pričate sa decom, da im čitate knjige i igrate se sa njima. Naučite ih da razgovaraju sa odraslima. Takve stvari su isto tako važne kao i dobre ocene u školi, i što je još važnije – one su osnova za sreću.
Profesorka Džoan Friman je, na osnovu proučavanja 210 odličnih učenika, otkrila da je samo šestoro od njih postalo uspešno u odraslom dobu.
Ne mora da znači da će neko sa koeficijentom inteligencije od 140 biti bolji na poslu od nekog ko ima IQ 120.
Za postizanje sreće u životu mnogo je važnija emotivna inteligencija, to jest da li ste sposobni da ubedite druge u vaše stavove, da li ste sposobni za empatiju, da li posedujete šarm….