Деци се у оваквом систему стално шаљу поруке да се може варати и красти, да последица нема или да ће стићи касно, сматра психолог Александар Димитријевић.
Како је рекао у Кажипрсту, наше друштво је поражено у многим областима, па и у образовању, а деца свакодневно добијају разне сигнале и у томе не могу да се снађу.
“Образовање је централна ствар у друштву, а то што се материјал за матуру носи у марицама показује пораз и у тој области”, рекао је Димитријевић.
Pекао je да упркос томе у Србији постоји невероватно велики број одличних ђака, али не због стварног знања, него због нереалне инфлације добрих оцена.
“Наше оцене ништа не говоре, што показују разна тестирања, као што је ПИСА тест. Наша деца зато једног дана имају утисак да као да су високи 180, а онда им сутра неко каже да су на 162. Не знају шта им иде добро, а шта лоше”, каже Димитријевић.
Димитријиевић истиче да матура представља отварање врата ка зрелости и тренутак када појмови превара и покушај спречавања преваре постају веома важни.
“А ово што се дешава је порука да се може варати и красти и да то постоји на свим нивоима. Ми имамо афере плагирање доктората, које чак иду и до врха државе, а знамо из медија да последица нема. Деца се уче у свету одраслих да нема казне и да је чак и пожељно бити преварант”, каже Димитријевић.
Он сматра да је то пораз и школе као институције.
“Не уче се у школи само таблица множења и глаголи, већ како изгледа здараво друштво”, рекао је Димитријевић.
Осим у школи, проблем је и у породици.
“Има много родитеља, а и све их више таквих, који плански деци све и стално купују – од школе, оцена, до пластичних операција. На другој страни има родитеља који то не желе, али не могу да се снађу у таквом систему”, каже Димитријевић.
Ипак, нада постоји, јер та друга група, за коју каже да је много важнија, има предност.
“Та деца ипак сазнају да се не учи само зарад оствареја једног циља, већ да постоји у томе уживање, узбуђење”, каже Димитријевић.
Такође, он верује да, иако су тема разговора била деца, то нагриза читав систем.
“Ми њима показујемо да се труд и рад не исплате и да, када се иде изван институција, када се оне руше, брже и лакше се долази до циља. Упркос томе постоје Петница, Коларац, Кажипрст – неки људи ипак хоће да им пруже нешто вредно”, каже Димитријевић.
Извор: www.b92.ne