Нећу да моја деца памте патике од 200 евра!

јун 06 22:19 2017

Читајући неки текст на неком страном сајту (барем онолико колико ми мој енглески то дозвољава) о томе по чему деца, кад одрасту, памте своје родитеље, запитала сам се: По чему ће мене моји клинци памтити? И по чему смо ми памтили своје маме? И ја, баш попут оне мама из УСА, направих свој списак… а пре тога застајем и неколико реченица посвећујем својој кеви.

Сећам се када ми је причала Снежану и 7 патуљака ама баш сваке вечери пред спавање. Када ме је већ онако у полусну овлаш љубила у чело и тихо ми говорила да ћу и ове ноћи сањати лепе снове.

Сећам се када ми је облогама од неке прошлогодишње смрдљиве дударе скидала високу темепературу и мазила ме по коси док сам се ја тресла од грознице.

Сећам се и када се радовала заједно са мном мојим успесима и када је плакала са мном сваки пут када је моје срце било сломљено.

Сећам се када је само она знала да реши једначину с две непознате.

Сесћам се када је увек била уз мене.

Сећам се само ње…

А ми се сад питамо… Да ли смо добре мајке, да ли свој посао радимо предано, да ли су наша деца урадила домаће задатке, да ли су појели две ћуфте и кашику грашка на густо које смо им оставиле у микроталасној да их загреју пре школе, да ли су спаковали опрему за физичко, да ли их жуљају патике које смо пре неки дан извадили из ципеларника, да ли су наместили своје кревете, спремили радне столове, да ли ће имати кошмаре вечерас, да ли смо им упалили бојлере, да ли смо им испеглали фармерице, да ли ћемо имати да платимо екскурзију… Има ли краја?

Да ли, оптерећени оваквим списковима, заборављамо шта је нашој деци заправо најважније и шта је то по чему ће они нас памтити?
Желим да се сећају мене, онакве каква сам била док сам обављала своју најважнији улогу у животу.

Не желим да се сећају разбацаних играчака у собама. Желим да се сећају како смо се заједно њима играли.

Не желим да се сећају прљавог посуђа у кухињи, загорелог пасуља и патишпања који се и овог пута није „дигао“. Желим да се сећају свих оних породичних ручкова када смо са стола устајали пуних стомака и још пунијих срца.

Не желим да се сећају гомиле сакупљеног опалог лишћа у дворишту. Хоћу да се сећају како су се по њему ваљали, бацали га високо изнад главе и колико су тада били срећни.

Не желим да се сећају суза проливених због неосвојених медаља. Желим да се сећају осмеха који су наступали касније када смо смо сви заједно одлазили на пљесекавицу са свим прилозима не би ли на тај начин прославили освојено 4. место.

Не желим да се сећају свађа које су знале да се лукаво попут дима увуку кроз кључаоницу. Као ни свих оних неплаћених рачуна за струју и кабловску телевизију. Желим да се сећају колико им је срце било пуно ономад кад смо на наградној игри на радију освојили бесплатне карте за биоскоп. И колико нам није било битно шта ћемо гледати на великом платну, али нам је било важно да смо сви заједено, с осмехом на лицу и великим кокицама у крилу.

Не желим да се сећају падова на великим одморима, проливених суза због тренутног бола и срамоте. Хоћу да се сећају мојих исцелитељских моћи које сам имала сваки пут кад ниједне облоге ни лекови за болове нису деловали.

Не желим да се сећају торте са фондан фигурицама у облику јунака из Звезданих стаза коју је Милан имао на прослави свог рођендана. Хоћу да се сећају мог пудинга од ваниле са сецканим бананама одозго, преливеног оним чоколадним филом из тубе који сам им барем два пута недељно правила на фрку.

Не желим ни да се сећају Мининих патика од 200 евра, ни Душановог најновијег Ајфона. Хоћу да се сећају моје радости када су коначно схватили да човек није леп због онога што носи на ногама већ због онога што има у глави и срцу…

Зато ни лоше фризуре, ни уредне фризуре, ни сендвича са паризером, ни пилава с кокошијим месом органског порекла, ни бубуљица на врху носа, ни излизане чарапе на пети, ни освојене медаља, ни лоше оцене, ни петице са звездицама, ни скупих патика, ни патика купљених на Најлону петком кад половњаци оживе, ни скувано ручка, ни осећаја кривице због поједеног хамбургера, ни најновијег Ајфон, ни „цигле“ из прошлог века… Тога више неће бити на мом списку. И зато ћу направити нови.

Зато следећи пут кад се запитам да ли сам све ствари са оне горње листе одрадила, прво ћу урадити следеће: пребројаћу све пољупце, загрљаје, осмехе, лепе речи, нежне додире дебељушкастих стопала које су се увукле у мој кревет негде после поноћи, сва она „глупа“ питања за која док нисам постала мајка нисам знала ни да постоје… њих стављам на списак и тек онда ћу сматрати да сам свој „посао“ ваљано одрадила. Јер то је онај списак којем свака мама треба да тежи.

И само те ствари са листе треба да су нам битне јер оне су једино чега ће се наша деца сећати…

Аутор: Јасмина Јовичић

напишите коментар

14 коментара

  1. јун 07, 13:29 #1 Jole

    Drugim rečima, želite da se vaša deca vas sećaju kao neverovatno, bezgranično kul osobe dok su razni Milani, Mine i Dušani i njihove mame glupe, dosadne, nekreativne, bogate, prazne i naravno ni malo kul. Samo vi to sebi govorite i, kako je rekao Gebels, nakon hiljadu puta postaće istina. Imati pare za kvalitetne patike nije greh, biti ljubomoran jeste.

    Lično sam celo detinjstvo nosi krdžave, jeftine, plastikanere od patika koje su bile dva broja veće ali iskreno ne mislim da ima u tome ikakve romantike. Sećam se ljubavi svojih roditelja i svih tih nezamenljivih emocija ali nositi ofucane patike i nemati kasetofon nije nešto čega se posebno rado sećam.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 07, 22:43 Drandre

      Žena je i napisala da je kupila patike od 200 evra,ali da ne želi da je deca pamte po tome već po načinu na koji im je pružala bezuslovnu LJUBAV. Čitaj i misli,pre nego što kritikuješ Jole!!!

      Одговорите на овај коментар
      • јун 09, 18:31 Jole

        “Не желим ни да се сећају Мининих патика од 200 евра, ни Душановог најновијег Ајфона”.

        Pročitaj ti malo pa komentariši, očigledno je da su u pitanju tuđa deca koju u celom članku naziva ličnim imenima dok njena deca uopšte nisu imenovana u članku. U suprotnom bi rekla “Ne bih želela da se Mina seća svojih patika od 200 evra”.

        Ti si taj koji uopšte nije razumeo članak ali ispravljaš druge, kao i ova ‘pametnica’ “Mama”.

        Одговорите на овај коментар
        • јун 10, 16:37 Mama

          Jedna divna srpska poslovica glasi: “Sela ruga pokraj puta pa se svima ruga, a svak njoj!” Od reci do reci se odnosi na tebe Jole. Previse pametujes, napadas i omalovazavas ostale. Uzrok potrazi u sebi, a ne leci komplekse na drugima!

          Одговорите на овај коментар
          • јун 11, 08:30 Jole

            U jednoj od prethodnih poruka sam te nazvao kompleksašicom (što naravno jesi) pa mi sad to na jako jadan način ‘vraćaš’ kao neka osnovnoškolka, tipa “glupa si! ne, TI si glupa”.. jadna si, ne obraćaj mi se.

          • јун 11, 13:31 Mama

            Svako ko malo duze prati ovaj sajt i procita tvoje komentare u kojima stalno nekog kritikujes i vredjas na jako bezobrazan nacin shvatice kakav si. Predstavljas se kao neko ko izdrzava svoju porodicu, autoritet si, a tvoja supruga je slabic, kritikujes ljude koji raskosno proslavljaju decije rodjendane, a sa druge strane kupujes deci patike od 200 evra, ucis decu da budu sebicna i ne dele igracke u parku- najbezbolnije ti je da im uopste ne nosis igracke, nazivas glupacima sve koji se ne slazu sa tvojim misljenjem, mislim da sam navela dovoljno podataka da svi ukapiraju kakav si. A pod pseudonimom Mama komentarise vise osoba, ja licno sam do sada kometarisala samo par tekstova.

    • јун 08, 08:03 Mama

      Gle cuda, gospodin ne poseduje osnovne sposobnosti razumevanja procitanog!

      Одговорите на овај коментар
      • јун 11, 14:50 Mama

        Uostalom “dragi Jole” ti prikazujes sebe kao savrsenu osobu, pa sam zakljuci ko je kompleksas!

        Одговорите на овај коментар
        • јун 26, 23:09 Jole

          Sama činjenica da me spopadaš na ovom sajtu i da proučavaš sve moje poruke sve govori o tebi. Biti progonitelj je ilegalno po najnovijem krivičnom zakoniku, obrati pažnju na to i mani me se.

          Одговорите на овај коментар
          • јун 27, 09:32 Mama

            Kao luda sam bez tebe! Ne znam odakle ti ideja da te progonim i da si bitan bilo kome osim sam sebi. Komentare citam kao i svi ostali koji prate sajt. A tebe sam zapamtila jer su ti poruke pune pljuvanja po drugim ljudima, pune gorcine, ljutnje… A ti sebe dizi u nebesa, svako ima pravo da se zavarava.

          • јун 27, 10:48 Jole

            Dokaži da nisi progonitelj tako što ćeš ignorisati moje poruke umesto da na svaku odgovaraš čisto da nešto odgovoriš. Hvala i ZBOGOM jednom za svagda.

          • јун 27, 10:53 Mama

            I zapitaj se da li je vise kaznjivo citati javno objavljene poruke na sajtu ili javno vredjanje vise osoba kao sto ti radis?

    • јун 08, 20:50 Zmaj-evo

      Jole,u kom si ti svetu..?

      Одговорите на овај коментар
  2. јун 11, 14:03 #2 Natasa

    Imam skoro 50 godina i secam se svega i “Jezeve kucice” i “Pinokia” i sto nisam volela da spavam u vrticu, secam se i svih zgoda i nezgoda koje smo cinili u to vreme i ne bi valjalo da sam htela bas uvek da spavam, secam se i odlazaka u prirodu sa roditeljima i cestih odlazaka u Vrnjacku Banju, secam se pecanja sa pokojnim tatom, secam se vezbanja fizike za takmicenje sa divnom nastavnicom fizike, secam se i svoje neposlusnosti i zasluzenog isterivanja sa casa, secam se svih poljubaca i svih maminih strepnji, secam se i svih sloboda i poverenja i skrivenih sumnji i nepoverenja, secam se i Thasosa osamdesetih i Soluna i mog insistiranja da kupim bas te Tajger patike. Bolje da se svega secam, nego da se niceg ne secam, jer mi je sve bilo na dohvat ruke i jer se sve podrazumevalo. Jedno ne iskljucije drugo, hocu i ja da se i moja deca bas svega secaju.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.