Колико сте пута прошли поред родитеља чије дете урла и баца се по поду, заколутали очима и обећали чврсто себи да вам се ово никад неће десити? Признајем, и ја сам то радила. То обећање и даље држим чврсто, јер моја беба има само 6 месеци и још увек не може ни да устане самостално, тако да ће бацање сигурно још мало причекати.
Док сам размишљала о томе какав родитељ желим да будем, замишљала сам своје дете као дивно, анђеоски плаво, мирно. Само ће трептати окицама и климати главицом, а несташлуци ће се одвијати у за то предвиђено време – када сам одморна и лепо расположена. Шалу на страну, моје дете и јесте дивно и анђеоски плаво, али чак и поред њега тако доброг – успела сам да прекршим нека обећања дата себи још раније. За само шест месеци? Да – тако брзо, а верујем да ће их бити још. Ево обећања да “нећу никад” која сам већ стигла да прекршим:
Спавање са нама у кревету – Признајем, мислила сам да ово никада нећу дозволити. Беба ће од почетка имати свој креветац, у њему ће спавати и сви срећни и задовољни. А онда је дошло уходавање с дојењем, он мали, слаб од жутице. Тражио је да сиса на сваких пола сата, чини ми се. Да не бих сваки пут устајала и враћала га у креветац онако исцрпљена – преместила сам га код нас. Признајем, била сам толико заплашена причама о брзом навикавању и тешком одвикавању да сам замишљала своје дете како у најмању руку до факултета спава с мамом и татом у кревету. Истина је далеко од тога. Прво, не да ми није сметало то што спава с нама, већ сам у томе нашла неописив ужитак. Предивно је када се усред ноћи пробудим, погледам га онако уснулог и пољубим, а он се промешкољи. Друго, није се навикао. Када сам га после неког времена вратила у креветац, ништа се није догодило, осим да је наставио лепо да спава, као и раније. Када год смо пожелели, преместили бисмо га код нас у кревет, уживали с њим, одморили се, али он и даље највише и најбоље спава у свом кутку. Да нам није гужвањац и да не спавамо немирно, вероватно бисмо га преместили скроз код нас. Толико о том “нећу никад”. Нисам имала појма колико среће заједнички спавањац с бебом може донети.
Ношење и мажење кад год пожели – Раније сам мислила да ћу бити строжа. И наивно климала главом када сам слушала чувену анегдоту о мајци која је трећег дана пожелела да васпита дете и закаснила три дана. Каква глупост! Мој инстинкт ми је одмах чим са га узела у наручје поручио – носи га, мази га, воли га. И није размажен. Вољен је, мажен, пажен и узвраћа ми то на најбољи могући начин. Нисам га васпитавала, укалупљавала – пратила сам његов темпо, слушала њега и он је сам одредио свој ритам. Лепо спава, лепо једе, весела је и расположена беба. Како сам само наивна била кад сам веровала у све оне приче о васпитавању бебе!
Дојење у јавности – Сећам се да сам пре порођаја рекла мужу како мислим да то нећу моћи, било би ме стид. Након порођаја, када је комплетно особље Клиничког центра, чини ми се, бацило поглед на моје интимне делове тела да провери како “напредујем”, стид је за мене превазиђена категорија. Једним делом због тога, а другим делом јер сам дојење као мајка сагледала на потпуно другачији начин – нешто најприродније на свету – немам никакав проблем и дојим своју бебу где год да се нађемо. И шаљем поруке подршке свим мамама које се одлуче на исто!
Зовем мужа “тата” – Да беба промени мужељев и мој однос? Никада! Он ће за мене увек бити мој мушкарац и родитељство неће уопште утицати на наш однос. Ха-ха-ха! Истина је да је беба много променила наш однос. На боље. Од почетка се разумемо, помажемо, држимо некако заједно и без речи примећујемо колико нас је ово мало чудо повезало за цео живот. Али – зовемо се “мама” и “тата”. Нимало привлачно, али врло практично. Нарочито ако дете желите да научите овим првим речима.
Лизни па обриши – сви знате за чувену мајчинску методу чишћења? Иако сам се одавно зарекла да то никада нећу радити свом детету (у тренутку када је мама на исти начин стругала остатке хране с мог образа), ухватила сам себе да тако скидам мрљу с бебиног лица. Да, сада сам и званично мајка!
То би биле моје ставке са “нећу никад” списка које сам већ прецртала. И због свих сам задовољна и поносна (па и на последњу, јер мајчинство и јесте сналажење у невероватним ситуацијама, зар не?). Нешто ми говори да ће се овај списак наставити и проширити. До тада, које су ваши прекршаји неискусно себи датих обећања?
Извор: carapice.wordpress.com