Текст Јоване Кешански који је објављен на lolamagazin.com експлодирао је на интернету. Направила је пресек онога о чему се највише пише у Србији и није јој се допао резултат. Пажљиво прочитајте њено запажање па реците да ли се слажете са њом, и поред тога што читате вести које она оштро оспорава.
Преносимо вам Јованин текст:
“Ево, мој пријатељ рецимо. Три месеца сређује стару кућу од блата купљену будзашто, јер није имао где и није имао више него за њу. Стодесет квадратних метара влаге и мемле месецима покушава обрнути у своју корист. Засеца је у дну, да заустави корење влаге, мења јој столарију, равна зидове стиропором, сређује подове. Забринут је, ускоро му стиже принова, толико је већ чуо прича о бронхитису због натопљених зидова. Жена му је срећна, бар тако изгледа. После дуго година подстанарства ипак сад имају нешто своје.. Дуг ће да врате некако. Полако само.
Пре неко јутро у дворишту је фарбала стари креветић који су добили од комшије на поклон. Тридесетиседам му је лета. Мало су попустили спојеви, али она вешто заврће шрафове и меша белу фарбу да му да нов сјај. Изабрала је и боју за зид, ако буде хтео да је онако стар и инатан прими. Колица су им поклонили кумови од својих клинаца. Шије завесе. Шије машне за завесе. Гарнишну је купила на Најлон пијаци, половна али ко нова. Црта лептире изнад кревета. Он од дрвета деље звечке.
И ми то гледамо сваки дан, ми који их познајемо. Срећу једног пара због принове која стиже, занемарили смо проблеме који им искачу, неважни су сад. Срећни смо због њих, са њима.
Онда једног дана седнем у кафић да попијем кафу, узмем штампу, на свим насловним странама прочитам сензационалистичким великим словима исписано како трудна фолк певачица сређује собу за бебу из Грчке, да то кошта 10.000 еура, да је ангажовала архитекту који јој редовно шаље фотографије на одобрење, док она ужива.
И полудим, не због тога што она има. Њен новац, њена ствар. Не полудим ни због извољевања са архитектом (иако мислим да нема бољег архитекте за дечију собу од мајке). Не полудим ја због Светлане Секе. Мени свачија трудноћа мила. И најлепша вест. Али полудим на медије. На фељтонско обавештавање читалаца, ево већ неколико месеци, о току њене трудноће и куповини ствари за бебу, наводећи бесрамно колико хиљада евра троши на собу, на ентеријеристу, на играчке, на звечке, на боје, на одмор са мужем.
Па мајку му божју, хоће ли сванути дан када ћете фељтонски писати зашто породиљско касни до дететовог првог рођендана, како мајке живе без тих пара, и зашто неке од њих, иако имају загарантовано породиљско, добијају позив да се врате на посао, уз уцењивање да ће добити отказ или неко друго лошије радно место, ако то не ураде.
Хајде пишите о насумице одабраној трудници. Изађите на улицу, нађите неку Јелену или Ану или Марију. Питајте их како се спремају за велики дан,
“плаше ли се порођаја,
где воде трудноћу,
чекају ли и колико у редовима,
да ли им је мука од тога,
колико траје преглед,
јесу ли гинеколози љубазни,
шта их боли, шта им фали, треба ли им помоћ, шта их весели, шта сањају,
како замишљају бебу, какво име ће да јој дају,
како су средиле собу, да ли повраћају, о чему размишљају,
чека ли их посао после 12 месеци, јесу ли купиле прве бенкице…”
Хајде пишите како да се среди соба за бебу у кући од блата, са влагом. Дајте савете забринутим родитељима преплашеним због могућег бронхитиса.
Пишите да је љубав најважнија и да скупе ствари и архитекта не гарантују ништа, осим задовољења родитеља.
Пишите да умирите труднице, а не да их хормонски дисбалансиране још више „љуљате“ оваквим натписима. Можда су несигурне, свака будућа мајка је несигурна, свака за своје дете жели најбоље, и зато понекад заборави шта је истински и једино важно. Уплаши се да ће њена беба у соби са њом и мужем, у старом префарбаном креветићу и кући од блата бити мање срећна од оне у засебној соби у ганц новом кревету ганц нове куће. Напишите да је то глупост!!
Можда ће Сека рећи „Ја сам поштено зарадила, радите и ви“. Секо, ја певати не умем, а поштено са факултетом радим за просек. Једино да се разапнем на милион страна па да нагурам тек двадесетиосмину твог месечног примања. Волела бих ја да од једне тезге зарадим пет или десет хиљада евра, овако од пискарања могу да сањам само.
Али ниси ти Секо спорна, нити сам ја заједљива, далеко било, већ пуцам у медије који годинама уназад стављају наслове типа „Најлепши пар Србије рекао ДА“, „Родила се најлепша беба, познати пар пресрећан!“, „На прославу потрошили 10000 евра!“, „Верио је на Бахамима!“ „Дали беби ефектно и прелепо име!“, „После порођаја лепа мама згоднија него икад!“.
Е то је оно што иритира.
Прво откуд ви, медији, знате ко је најлепши пар у Србији? Можда живе у Сурдулици на неком старом имању, далеко од вас, пеку паприку и љубе се својим прелепим уснама на још лепшем лицу. Откуд ви знате чија је беба најлепша? Сваком родитељу је његово дете најлепше, било по порођају модро, отекло, ћелаво или чупаво. И шта ви знате које је име ефектно? Сваком родитељу је оно које је беби дао најефектније.
Што се тиче натписа о томе како је ова или она певачица или нека позната личност верена од стране свог дечка „бизнисмена“ на Бахамима, како је прстен коштао колико просечни радни век Србина и томе слично, гурате несигурним женама прст у око, посебно ако су у минус фази. Виде свог „прдоњу“ како књава на каучу, с новинама преко лица. Гледају га и пуне се бесом. Питају се шта су оне од њега последњи пут добиле, кад је он њих негде одвео, јел то беше оно Игало 1976., па се још наљуте на јадничка ни кривог ни дужног, јер ето није имао за Бахаме. А он био на послу, поштено одрадио ноћну смену, донео свеж врућ хлеб из пекаре, унео бицикло у кућу да не кисне, отишао по презле, довезао децу из вртића, одвезао старије на тренинг, склонио судове за собом…
“Ви, медији, и када пишете о породицама које немају, то радите на сензационалистички начин, развлачећи туђу муку бесрамно, у епизодама. Ко лешинари”.
Хајде пробајте да мењате стварност, уместо што је шминкате и замазујете. Мењате свест, уместо што доприносите ерозији свега вредног.
Хајде нађите још једну Секу, тако вам Бога, и питајте је како она ужива у трудноћи.
Бићемо вам захвални”.