Nemoguće je razmaziti decu ako im roditelji pokazuju ljubav

Nove generacije roditelja prilikom vaspitanja dece sve više pribegavaju saosećajnim metodama, odnosno tzv. saosećajnom roditeljstvu, za koje bake i deke tvrde da je mlako i blago vaspitanje.

Foto: Canva

 

Pomenuti oblik vaspitanja prvenstveno se temelji na nežnim metodima, punim razumevanja dečijih potreba. Malo ko tokom svog života nije čuo rečenicu da „način na koji se brinete za dete u prvim godinama njegovog života uveliko utiče na to kakvo će ono biti kao odrasla osoba“.

Koliko saosećajno roditeljstvo pomaže deci da budu bolji ljudi kad odrastu u odnosu na one koji su tokom odrastanja izloženi čvrstoj ruci roditelja, priča banjalučki psiholog i edukator u „Školici za roditelje ili kako vaspitati dijete u savremenom dobu“ Snežana Jondža.

Ona ističe da saosećanje igra veliku ulogu u procesu vaspitanja, te da roditelji moraju biti senzitivni prema potrebama svoje dece.

– To su potrebe za sigurnošću, toplotom, njegom, prihvatanjem, ljubavlju, potrebe neophodne za preživljavanje, rast i razvoj deeteta. Problem nastaje kada roditelji ne razlikuju potrebe od dečijih želja pa krenu sa kupovinom najskupljih igračka bez kojih dete može da se igra – pojašnjava Jondža.

Prema njenim rečima, najbolji stil za vaspitanje je onaj koji zadovoljava sve dečije potrebe i mališana sprema za život u zajednici putem postavljanja granica.

– Društvo nam svakodnevno postavlja granice i zahteva da ih poštujemo. Zato je zadatak roditelja da dete pripreme i postave mu granice ponašanja. Disciplina je važan segment vaspitanja i ne zahteva autoritativan vaspitni stil koji je štetan za dete – priča Jondža i dodaje da se disciplina može postići metodima koji u isto vreme grade odnos poverenja i ljubavi između roditelja i deteta.

Jondža tvrdi da je nemoguće razmaziti decu ako im roditelji pokazuju ljubav, a postaju razmažena tek kada im se ne postavljaju granice i zahtevi i ako izostane disciplina.

– Ljubav i razumevanje ne isključuju disciplinu. Da bi dete izraslo u emotivno stabilnu, zrelu i samostalnu osobu, neophodno je da dobije ljubav i razumevanje i bude disciplinovano. Deci se mora zabraniti ponašanje koje je štetno za njih i okolinu – rekla je Jondža i precizirala da mame i tate treba da nauče da odbiju ispunjavanje dečijih želja, ali da pokažu detetu da ga u isto vreme vole i prihvataju.

Saosećanje i pokazivanje emocija ne isključuje korišćenje kazni i nagrada, naprotiv, vrlo su poželjne ukoliko se doziraju na pravi način. Neophodno je deci upućivati realne pohvale, a nagrade su poželjne kod većih uspeha.

– Kazne su destruktivne ukoliko uključuju nasilje, agresiju i uvrede, ali su vrlo konstruktivne ukoliko oduzimaju detetu ugodnosti poput gledanja crtaća ili mobilnog telefona, kao i zaduženja poput brisanja prašine, pranja sudova ili donošenja drva – pojasnila je Jondža.

Blogerka Sandra Simonović na svom blogu  piše da povezujuće roditeljstvo stvara čvrste veza sa detetom, na osnovu kojeg roditelji postaju mudriji, saosećajniji i bolji jer pomažu detetu da izraste u sigurnu i smirenu osobu, te da takve odnose stvara s drugim ljudima.

– Saosećajno roditeljstvo se temelji na građenju odnosa. Nisu toliko važni sami metodi vaspitanja koliko je važan odnos među roditeljima i decom, traženje neprestanog dodira. Pretpostavka je da se dete neprimereno ponaša kada ne oseća vezu između roditelja i samog sebe. Kada nađemo način da osetimo jedno drugo, detetovo ponašanje je „uređeno“ i spremno za saradnju – piše Simonovićeva.

Ona naglašava da je temelj pomenutog vaspitanja lični rad samog roditelja i ističe da je važno detetu i sebi dozvoliti da osećaju i izraze sva osećanja kroz koja prolaze.

Glavne osobine saosećajnog roditeljstva:

*Izgradnja odnosa i traženje dodira kroz zajedničke trenutke, grljenje, izražavanje ljubavi rečima i delima, zajednički osmesi, igranje

*Lični rast i razvoj roditelja i iskreno njegovanje svog odnosa

*Dozvoljavanje izražavanja osećanja detetu

Podrška u teškim i trenucima snažnih emocija

Biti svjestan da je dete vaše ogledalo i da ono što vas muči, umara i nervira kod njega je zapravo ono što radite sami

Vaspitanje bez kazni i nagrada – Ne treba ni ponižavati, govoriti ružne reči i pogrdna imena i izbegavati izraze nikad i uvek, ne moralisati, ne podsmevati se, ne omalovažavati i slično.

Pohvale izgovarati opisno, na primer rečima opisati šta nam se najviše dopada na slici koju je dijete nacrtalo.

Reč problem zameniti rečju izazov kako biste se unutar sebe i porodice pomirili s tim da je svaka stvar, ma koliko zapetljana i teška bila, rešiva.

U govoru se ne koriste termini „dobro dete“ i „loše dete“ jer ne želimo poslušno dijete koje ne misli svojom glavom, već kreativno koje će dati lični doprinos svemu.

Autor : Anita Janković

Izvor:glasrpske