Несташлук развија интелигенцију

 

Скакање по кревету, превртање, пењање и друге вратоломије које деци најчешће бранимо да изводе, одличне су за развој дечјег мозга и интелектуалних способности! Због тога стручњаци саветују да деца „дружење“ са ТВ апаратом, компјутером и видео-играма замене боравком у природи са живахним другарима.

Деца, посебно у предшколском узрасту до пете године, што више треба да скачу, трче, бораве у парку и igraприроди, јер управо то развија њихове интелектуалне способности, наводи доктор Ранко Рајовић, председник Комитета светске Менсе за даровиту децу.
Најновији подаци светске Менсе указују да дете које није довољно физички активно има смањене дубоке структуре мозга које учествују у когнитивним (сазнајним) процесима.

„У Србији је све више малишана са поремећајима у учењу (дислексија, дисграфија) поремећајима говора, 90 одсто деце неправилно држи тело и нико не схвата да ће све то касније утицати на њихове когнитивне способности”, упозорио је Рајовић.

Доказано је да се 50 одсто синапси (функционална веза између две нервне ћелије) развија до пете године управо кроз активности и игру, која неретко смета родитељима.
Дете од две године често скаче по креветима, истиче др Рајовић, што родитељи не дозвољавају, да се не би упропастио мадрац од 300 – 400 евра. Такође, деца у том узрасту воле да ходају по ниским оградама, банкинама, скачу по блату, врте се око себе, пењу се где год стигну.

„Пошто им не дамо да то раде, правимо нову грешку, јер деци дозвољавамо да неколико сати проведу уз компјутер”, објаснио је Рајовић, један од аутора Менсиног „НТЦ система учења”, који је у употреби у неким нашим, али и страним школама и вртићима.

„У Србији, 70 до 90 одсто деце у својој соби има ТВ апарат, компјутер, видео-игре, а зна се да претерано гледање телевизије, играње видео-игри, може да оштети развој укупних способности детета”, упозорио је Рајовић.

Према његовим речима, најновији подаци откривају да деца у Србији дневно играју по три, четири сата видео-игре или су за компјутером, што аутоматски значи да се смањују поједине структуре мозга и то не само синапсе у кори великог мозга, већ и дубоке структуре мозга.

Уколико дете које дневно проведе неколико сати гледајући телевизију, уз компјутер и видео-игре нема друге компензаторне активности (трчање, скакање, провлачење, боравак у природи…), онда готово сигурно улази у ризик за појаву неког од развојних поремећаја.

„Све више је очигледан утицај спољашње средине и погрешне стимулације, па је обавеза свих нас који се бавимо овим проблемима – да едукујемо, пре свега, родитеље, а онда и васпитаче и учитеље”, сматра Рајовић.

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.