Никада више медија, никада мање истине.
Никада више прича о људским правима, никада мање поштовања човека.
Никада више студената, никада мање користи од њих.
Никада више титула, никада мање људских величина.
Никада више политичара и странака, никада мање праве политике.
Никада више хуманитарних организација, никада мање солидарности и хуманости.
Никада више лепоте, никада мање свести о правој лепоти.
Никада више верника, никада мање вере и верности.
Никада више научника, никада мање вере у науку…
Никада више средстава за комуникацију, никада мање правих људских спојева.
Никада више талената, никада мање могућности да се испоље.
Никада више приче о парама, никада мање могућности да се на поштен начин зараде.
Никада веће могућности путовања, никада мање оних са којима би то нешто могло да се види.
Никада више прича о екологији, никада мања могућност да се нешто стварно промени.
Никада више глумаца, никада мање потребе за позориштем.
Никада више сликара, никада мање поштовалаца сликарства.
Никада више уметника, никада мање праве уметности…
Никада више прича о љубави, никада мање љубави.
Никада више снова, никада мање остварених.
Никада више интереса, никада мање идеала.
Никада више форме, никада мање садржаја.
Никада више хумора, никада мање праве духовитости и смеха.
Никада више прича о сексу, никада мање вођења љубави.
Никада више прича о патриотизму, никада мање правих патриота.
Никада више сигурносних камера и полиције, никада више лажи и превара.
Никада више наводне стручности, никада више кварова.
Никада више доктора, никада више болести.
Никада више информација, никада више дезинформација.
Никада више пријатељстава, никада више лажних.
Никада више…
Никада више…
Никада више…
… А, у ствари, никада мање љубави и људскости!
Никада више…
Никада више…
Никада више…
…онакве земље и онаквог света.
Aутор: Stefan Simic