Нисам ја против штрајка

октобар 27 07:20 2014

 

На једном блогу мој текст о штрајку је наведен као пример некога ко је усамљен у колективну по томе што није за штрајк.

Јесам усамљен у колективу, у вези са ставом према штрајку, као што знам да сам усамљен, или међу усамљенима, у наставничкој популацији, не само када су у питању штрајкачки ставови. Но, милије ми је да будем усамљен, а са сопственим ставовима, и који, наравно, произилазе из дубљих промишљања, него да будем топло заштићен окриљем масе, а без свог става, тј. уз прећутну обавезу да, бар суштинске, своје ставове подређујем ономе што је „општеприхваћено“.

998758_597094956990302_1574422726_n

Дакле, усамљен у назначеном смислу, јесам, али – нисам против штрајка, против штрајковања, нисам против синдиката; бесмислено би и било бити против свега овога. Али, јесам против БЕСМИСЛЕНИХ штрајкова! Не знам да ли се довољно јасно осећа разлика? Ваљда би требало да се уочи сваког штрајка праве процене: КАКВИ СУ ИЗГЛЕДИ ДА ШТРАЈК УСПЕ, мала „студија изводљивости“. Тако би требало да раде озбиљни синдикати. Јер нико мудар, или бар прилично мудар, неће срљати у штрајк који по свим проценама нема шансе на минимум-минумума успешности. Каква је управо садашња ситуација са овим штрајковима (у просвети) који су најавама и у замаху. Чак садашњу ситуацију, из које је ВИШЕ него кристално јасно да нема ни минималног изгледа на штрајкачки успех, не бих ни образлагао, не бих се замарао образлагањем, јер је све јасно свакоме ко уме макар елементарно да процењује „стање ствари“. Или се штрајкови и не покрећу зато да би се њима постигли неки резултати, него, тек онако, да се мало нешто усталаса, да се мало чланови синдиката ослободе неких набоја, итд? Да све ово није везано за малтретирање ученика, присиљеност да се касније надокнади изгубљено, овај забавни или психотерапеутски карактер штрајка би се и могао прихватити, мада сумњам да је он било где у синдикалној теорији или пракси забележен као циљ.

Рекло би се: али, треба пробати, никад не можемо унапред бити потпуно сигурни да ли ће штрајк успети или неће. Да, али у овом случају се треба ослонити на моћ процене свог руководства. Синдикално руководство које се временом показало као добар или лош прогнозер (и тактичар) у вези са исходима штрајка – постаје нам добар или лош оријентир за сваку будућу ситуацију. Руководство које је у већини случајева повело своје чланство у успешне штрајкове – добија кредибилитет, добија поверење чланства. Подразумева се да нико не може да буде пророк, да 100% случајева предвиди исходе штрајкова, али – ако у већини случајева то успе, мислим на синдикална руководства, онда тиме демонстрирају, онда доказују своју добру процену, своју добру синдикалну стратегију, своју одговорност, своју зрелост…

Ако то, напотив, иде по следећем принципу:
– Људи, хоћемо ли мало да штрајкујемо?
– ‘Оћемооо!
– У реду, ‘ајде да мало штрајкујемо. А богами, ако затреба, и мало више!

СИНДИКАЛНА РУКОВОДСТВА КОЈА ДВАДЕСЕТ И ВИШЕ ПУТА ПОВЕДУ СВОЈЕ ЧЛАНСТВО У ШТРАЈК – А САМО ЈЕДАНПУТ ШТРАЈК БУДЕ УСПЕШАН: ваљда је и синдикално најострашћенијем јасно: НЕМАЈУ ИЛИ НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ИМАЈУ КРЕДИБИЛИТЕТ И ПОВЕРЕЊЕ СВОГ ЧЛАНСТВА. Но, шта све код нас није наопако, па је илузорно очекивати да нам и у овој области све буде на свом месту. Искрено, на месту таквих руководилаца ја бих се стидео, тј. већ после трећег-чевртог безуспешног покушаја ја бих дао оставку.

Као друго: уместо хушкања чланства на безуспешни штрајк, као смисаоније у садашњој ситуацији, везано за улогу синдиката, ја видим његово анагажовање на једном правом социјалном проблему који је у позадини свих негодовања, НЕКАКО СЕ И НЕ ВИДИ.

Наиме, има ситуација у којима један просветни радник ради и од своје једне плате издржава 5-6 чланова породице који не раде и немају приходе. И има случајева у којима један просветни радник ради, а његов (на пример) брачни друг ради у банци или у Пошти, децу су ишколовали, чеитири је члана породице, итд. Ове две позиције, са истим смањењем плате, са истом кукњавом због смањења плате су – небо и земља. (А обично буде да највише кукају они који нису најугроженији, тобоже – брину због најугроженијих.) Направити такву једну, условно речено – социјална мапу, својих чланова, а онда упорно ступати у дијалоге са Владом и радити на збрињавању, у било којем виду, оних који по таквом снимању ситуације заиста дођу као угрожени (некако ми се чини да би се у овом случају наишло на пуну спремност за дијалог, од стране Владе) – у томе видим праву, реалну мисију синдиката у датој ситуацији, и такав синдикат сам спреман да уважавам, као одговорну и достојну социјалну организацију. А за оно: „- Хоћемо ли штрајк? – Хоћемооо! – У штрајк! У штрајк!“, не треба ни много мудрости, ни много тактике, нити било какве процена ефеката, ништа-ништа-ништа! Само се напише одлука и – то је све!

Дакле, још једном: нисам против штрајка, само сам против БЕСМИСЛЕНИХ штрајкова! А бесмислени су они који су са нултим изгледом на успех, односно, они код којих се такви нулти изгледи након извођења и потврде.

 

Преузето: nekinovinastavnici.wordpress.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.