Нисам ја тата године. Ја сам тата сваки дан.

фебруар 07 00:47 2017

Лазар има 23 године и самохрани је родитељ. Има ћеркицу Сару која иде у вртић, а док је она тамо он ради код Кинеза како би им обезбедио што спокојнији живот. Каже да се бавио свим и свачим. Био је и гирос мајстор, конобар, обезбеђење, физикалац, водио фаст фуд, али што је најбитније никад није зазирао од било каквог часног посла. Уверен је да док је човек млад све може да научи а за себе каже да се на сваком послу лако прилагоди. Прошле године усликан је у Београду како са розе крилима на леђима шета са својом ћеркицом и та фотографија је обишла све социјалне мреже и портале, а медији су га прогласили за тату године.

На самом почетку разговора исправља ме и каже да он није самохрани отац већ самохрани тата. – По мом мишљењу отац је некако престрого, а има и она изрека „Отац ко колац“. Отац може бити свако, тата је ипак нешто друго, био он самохрани или не. Правим разлику како између оца и тате тако и између мајке и маме. Мама је она која те је одгајила не она која те је родила – појашњава Лазар и наставља објашњавајући на какве реакције наилази када људи сазнају да је самохрани тата.

– На прву лопту буде им слатко, као топло око срца, још тата и ћерка, где ћес слађе, али онда уследе шок, ишчуђивање, неверица. Заправо и слатко и неверица и топло око срца и шок и све то заједно, у исто време… Па онда заинтересованост како је то могуће, па им тек онда ништа не буде јасно, па кажу „лажеш!“. И због тога, од пре годину дана, пошто ми је постало мука од уверавања да и „самохрани тата“ постоји, на реакције ни не обраћам пажњу, отупео сам. Више се ни не обазирем. Свако има право на своје мишљење, ко сам ја да им намећем своје? Њихово је да мисле моје је да уживам са Саром и да се борим за њу, односно њен осмех, срећу, егзистенцију. Уверен је да су и маме и тате који самостално гаје своју децу у „истом сосу“.

– Мислим да нема много разлике између самохраних мама и самохраних тата. И једне и друге иста питања муче. Због тог „недостатка“ једног родитеља, и ми самохране тате али и самохране маме имамо некако блажи приступ деци, пажљивије, брижније и са више опреза, осећајније и нежније… Не да их размазимо али свакако верујем да смо мало другачији као родитељи. То је мој утисак из овог угла и из мог искуства, или се само надам да смо сви ми самохрани такви, да се више трудимо да наша деца не осете тај недостатак. Додуше, примећујем да смо ми тате мало ипак опуштенији. Мислим на игру, прљање, кад се једе сладолед па да ли ће се умусавити, ако падне да ли се испрљало и слично. У игри ипак мислим да смо ми тате другачији. Мало опуштенији, луђи.

Прича да Сара проводи време у игри али и да воли књиге за децу као и музику. – Сара баш воли књижице, све, како дечије односно оне за њен узраст, тако и моју књигу из природе и друштва из основне, само да јој ја читам. Мада је са неких две године имала период када је малтретирала нашег пса да лежи поред ње и да му чита књигу. Што се тиче цртаћа, ту су Маша и Меда, Патролне Шапе, Мој мали Пони… Само да се гледа цртани – никако нешто друго. Ђуска уз шта год, само док се чује музика. Дозвољавам јој да чује све али наравно постоје неки музички жанрови које заобилазимо. Дечије песмице су некако најактуелније. Такође, воли баладе, али под условом да је подигнем па да плешемо.

Лазар каже да је круг људи који му пружају подршку у подизању Саре јако мали и да се ради о свега три – четири особе из најближег окружења. – Ја сам од оних који никад не траже помоћ, ни од кога, па ко колико препозна да ми треба – толико помаже, остало већ некако прегурам сам, навикао сам… Сара је осим за мене једино везана још за моју мајку, која ми доста помаже. Једино са њом може да остане кад ја нисам ту. Воли она много људи, стално прича о другу из вртића, о мојим неким пријатељима, кад ћемо код овог, код оног, кад ћемо да идемо тамо-вамо, али генерално, она поверења има само у мене и моју мајку.

Покушавам и покушаћу да јој усадим неке нормалне ствари, неке праве вредности, о љубави и моралу, о лепим стварима. О неким људима јој нећу ни лоше ни добро причати, ићи ћу на то да сама схвати неке ствари, па временом да сама дође и до одговора.

Од недавно Лазар је почео да пише свој блог и да још ближе и емотивније преноси свој однос који има са ћерком људима који се одлуче да га читају. – У тренуцима када бих са неким нешто причао а немам са ким, ја уђем на блог и све то што мислим, што ми је у глави и шта осећам – упишем тамо. Тако сам за два месеца објавио 30 текстова а имам још 10 необјављених. Могу рећи да ме то писање емотивно испуњава, осећам се лакше, лепше, опуштеније… За крај наводи да се његов однос према женама није променио и да може себе да замисли као ожењеног мушкарца једног дана. – Много времена је прошло од када сам ја био са неком девојком у емотивном смислу. Не зато што се мој однос према женском полу променио, није се променио уопште – и даље сам фин, пажљив, културан и отворен са пуно поштовања и уважавања. Једино можда мало мање верујем у речи. Али нисам од оних што због пар грешака из прошлости осуде све остале. Тренутно превише радим, остатак времена посвећујем Сари. Можда је то проблем. То што нисам неки лепотан мислим да је мање важно. Мада, чињеница да имам дете које живи са мном их некако плаши… Немам понуда ни за кафу, ни за везу а камоли за брак али ко зна… Ја сам од оних што за љубав гину, што за љубав дају све, романтик у души, још увек верујем у љубав.

Тако да – ем бих волео, ем ме свакако и Сара притиска да нађемо маму за њу.

Разговарао: Блогдан

Извор: Блогдан

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.