Нису деца крива. Криви смо ми!

 

Како ви васпитавате своју децу? Разговарате са њима до бесвести док им ваша прича потпуно не уђе у главу. Кад направе проблем претећим гласом, тихо, јер се на децу не сме викати, ви им кажете строго „уради то још једном и разговараћемо!’? Верујем да им ногице клецају, уше им се зацрвене и попишмане се од те немилосрдне претње, да им више никада не падне на памет ни да помисле да понове своје грешке, а камоли да направе неку још већу глупост.422798_432431013470500_1501552281_n

Ако претрчи улицу, ви га посаветујете да то више не ради, ако гура прсте у утичницу, ви му кажете да то није паметно, ако туче млађег брата ви му тутнете књигу у руке и оно то више никада не понови? Па браво! Верујем да ће од њега постати човек какав нико од нас никад није био, јер ми смо ипак генерација која је испаштала те родитељске ћушке, лупкања по дупету и ево, сада трпимо последице. Толико смо истраумирани да, ево ја никада нећу опростити оцу што је у мом другом разреду викао на мене кад сам крала комшијске јабуке. Ево, не спавам. Ево, не носим каиш, јер сваки поглед на њега асоцира ме на моје тешко детињство проведено у оштрим канџама моје мајке, која ми није дозвољавала да седим на прозору нашег стана на четвртом спрату.

Ево, исфрустрирана сам због чврге коју сам добила од оца, кад сам, без питања, узела новац из фиоке и потрошила све до последњег динара на сличице фудбалера светског првенства и дала их Ивану из првог улаза. Морам признати да је мало већа трагедија за мене била чињеница да је Иван тада извукао само три или четири сличице које није већ имао, а све остало били су дупликати.

Ноћима нисам спавала, и дан данас имам море, због шамара који сам добила од мајке кад јој је баба Бора пренела да сам јој опсовала све до последњег колена, кад ме опоменула да јој не газим цвеће.

Срећа па ви своју децу васпитавате разговором, ‘ја’ порукама, љубављу, негодовањем и погледима препуним разумевања. Сигурна сам да ће израсти у предивне људе који не знају за насиље, агресију, који ће ширити мир и љубав, где год да ногом кроче.

Е док ви тако васпитавате своје анђелчиће, помислите само како ти исти анђелчићи дођу у школу, па реновирају учионице уништавајући школски инвентар, туку се, разбијају прозоре, беже са часова, демонтирају радијаторе, малтретирају слабије, а о непоштовању професора да и не говорим.

Зашто? Како зашто? Сагласна сам са ставом да нису деца крива. Нису. Криви смо ми. Криви смо, јер чинимо све што је у нашој моћи да од њих направимо дебиле. Разбио си прозор? Нема везе, немој више. Рекао си професорки да је свиња? Па добро, јесте помало дебела. Побегао си са часа? Е нека си, баш ми је антипатичан тај матори…

Не знају за казну. Не знају за морање. Немају поштовања. Једног дана, кад буду физички јачи од вас, зачепиће вам губицу за сва времена, своје васпитно-образовне разговоре премотаваћете у глави и питати се где сте погрешили. Не кажем да децу треба постројавати, ломити им руке и ноге, шамарати их до изнемоглости. Не. Направили сте децу и без трунке савести правите од њих дебиле пуштајући их да кроје свет око себе онако како се њима навије. Време је да схватите да ваш стан, породица и комшилук неће заувек бити читав њихов свет. Не лапрдајте пуно о правима детета, јер сте своја давно изгубили. Научите да васпитате своје дете, научите га да живи прилагођено пасјим условима, времену и пасјој држави у каквој сте га на свет и донели.

boye

  Categories:
напишите коментар

10 коментара

  1. децембар 16, 18:34 #1 Tik-tak

    Svaka čast!

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 16, 19:39 #2 Daca

    ovo je dobro receno,na ulici ne smes nista da mu kazes ne smes ton da povisis,a nedaj boze da ga udaris a ono sme da vristi,da sutira roditelja i da se valja po trotoaru ………
    Mozes ti danasnjoj deci do ujutru da pricas nema sanse da bilo sta ukapira,ne zato sto nemoze vec zato sto nece jer mu se moze

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 16, 21:14 #3 Tik-tak

    A da se vrati obavezan vojni rok?

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 16, 21:38 Vojislav Stojković

      Aha, baš nam to nedostaje, obavezni vojni rok. Tako se sigurno vaspitavaju deca: posle 18 godina razvoja, važno je naterati ih da protraće 18 meseci svog života u instituciji u kojoj te uče da nisi tu da misliš, nego da izvršavaš naređenja.

      Одговорите на овај коментар
  4. децембар 17, 07:18 #4 Ana Jovanović

    Draga,
    pošto već radite sa decom, pokušajte da saznate koliko je te dece koja prave probleme, koja su agresivna i ne poštuju autoritet vaspitavano bez kazni i batina, a koliko njih se samo vaspitavalo jer roditelji to nisu mogli, umeli, želeli….

    Одговорите на овај коментар
    • мај 09, 13:07 Ruzica

      Joj,je vecinu agresivne dece koju znam su zapravo odrasla uz strogu kontrolu,kazne i batine,pa se van kuce ventilisu,treba neka sredina al ovaj clanak je apsolutna glupost. Profesorima treba dati vise slobode.

      Одговорите на овај коментар
  5. децембар 17, 14:29 #5 Gordana

    Jedna baka je na kasi velike samousluge na redu da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom od 9 ili 10 godina. Sin stalno gura majčina kolica koja već 5-6 puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto mali nastavlja da je udara, baka se okreće njegovoj majci i kaže: “Zar ne možete da kažete vašem sinu da me ne udara?” Mlada gospođa, bez uzbuđenja – hladno odgovara: “Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima ne valja. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!”
    U redu iza dame sa detetom stoji jedan momak od nekih 20 godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa pekmezom od crvenih ribizli.Kad je dama završila svoje objašnjenje metode vaspitanja, on otvori poklopac od tegle i mirno istrese celu teglu pekmeza mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, dama se okrene mladiću, a on hladnokrvno odgovara: “Znate, gospođo, ja sam vaspitavan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin. I – evo vidite rezultat!” Starica se veselo okrene blagajnici i kaže: “Molim vas, stavite ovu teglu pekmeza na moj račun!”

    Одговорите на овај коментар
  6. децембар 18, 16:52 #6 ceca

    Hahahahaha!!!!! Ako je istina, svaka cast mladicu.

    Одговорите на овај коментар
  7. новембар 16, 01:28 #7 Gricko

    Samo “zlatna sredina” vredi kod vaspitanja. Treba uvažavati prava dece ali i stalno (dokle god ih vaspitamo) podsećati i na obaveze.
    A ja… evo me…. nisam postala “masovni ubica” zbog nekoliko vaspitnih batina kad je trebalo….volim moje roditelje više od svega na svetu, cenim, poštujem, uvažavam….

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.