„Нису дјеца крива. Гвожђе се кује док је вруће.”

јун 27 21:29 2016

Коментар једне маме на текст „Снобизам савременог родитељства”:

„Волим теме о родитељима и деци и зато и хоћу да прокоментаришем.

Мајка сам троје дјеце, два студента од 23 и 20 година и једног средњошколца од 16 година. Најстарије је рођено у рату, друго 2 мјесеца послије Дејтонског споразума. Треће – када се иоле добро живјело.

dete svadja

Ја сам престрого васпитавана, али њих никада нисам тако васпитавала. Најважније ми је да су здрави, живи, радосни. Битно ми је било да израсту у добре и поштене људе и трудим се да увек иду тим путем. Веома ми је важно да имамо повјерење једни у друге, ма шта да се деси. Повјерење је стуб доброг васпитања. Они су сва моја радост, хвала Богу.

Никад и никад им нисам рекла да сиромашније од себе гледају са висине. Никад се никоме нису насмијали подругљиво. Увијек сам их учила да помогну оном коме треба помоћ, нарочито болесним особама. Научила сам их да вјерују у Бога јер вјера игра велику улогу у одрастању и стасавању у ЧОВЈЕКА. И поносна сам на њих. Вриједни су, паметни, емотивни. Хвала Богу.

„Савремени родитељи” од своје дјеце праве снобове, нераднике, особе које не знају да функционишу без родитеља. Не могу. Тако су учени од пелена. Данас када се роди беба, није се родила БЕБА, него „принц” или „принцеза”! Све само сами „престолонасљедници”, дјеца која не прихватају ријечи НЕМА, НЕ МОГУ, НЕ МОЖЕШ.

Нису дјеца крива. Гвожђе се кује док је вруће. Кад научиш дијете да му је све сервирано на тацни, без да оно нешто привриједи или уради, мора бити сноб. И такво дијете, тј.касније одрасла особа не може се снаћи у животу. Прво разочарање које доживи, углавном га претвара у слабића који ће посегнути за алкохолом или не дај Боже неком дрогом, да би се носило са разним животним ситуацијама.

Често чујем родитеље који кажу (са малим призвуком поноса): „Ништа му не могу. Такав је, тврдоглав!”

НЕ! Драги родитељи ВИ сте од дјетета ТО направили, само ви, јер ви највише времена проводите с њим. Школа је ПРВО ВАСПИТНА, па тек онда ОБРАЗОВНА установа, али ви не дозвољавате просвјетним радницима да васпитавају вашу дјецу. За вас је педагогија и психологија страни појам.

И још бих могла писати, али чему?!
И извињавам се родитељима који су знали стегнути срце и васпитати своју дјецу. Мало их је, али их има.
Велики поздрав од једне мајке, поносне и на себе и своју дјецу, која не траже ајфоне, маркирану одјећу и обућу, ауто, Карибе и сл…”

Анђелка, мама троје деце

напишите коментар

10 коментара

  1. јун 28, 14:30 #2 Maca

    U pravu ste,sem za onaj deo da je skola prvo vaspitna pa tek onda obrazvna ustanova.Obrnuto je.Lepo ste rekli da se deca vaspitavaju kod kuce i da se gvozdje kuje dok je vruce.Jos u predskolskom periodu se grade osnove vaspitanja…a dok se dodje do skole….obicno bude kasno!

    Одговорите на овај коментар
  2. јун 28, 15:47 #3 Мања

    Потпуно се слажем са Вама госпођо Анђелка.Често сам истицала да треба осмислити казне за родитеље, а не за ђаке.Деца најчешће нису крива.Кад слушам примедбе и критике упућене деци и младим генерацијама,само исте упитам ;”А ко је ту децу васпитавао ?” Нису деца измислила маркирану одећу ,школовање у Бечу, приватне часове ,скупе телефоне…Родитељи намећу стилове живљења,облачење, гледање с висине на скромност.Мојим синовима често говорим да не носе “марку” ,већ да сами буду “марка.”

    Одговорите на овај коментар
  3. јун 28, 22:03 #4 Aleksandra

    Divan tekst, upravo tako su i mene i mog supruga vaspitali, sad i mi vaspitavamo nasu decu i ucimo ih da je Bog uz nas, i da ce sami da se potrude da zarade za buducnost. Ucimo ih da budu samostalni od samog pocetka uz svu nasu podrsku i postovanje.

    Одговорите на овај коментар
  4. фебруар 22, 09:52 #5 Dunja

    Svako dete je u suštini mali sunđer koji upija sve što se oko njega dešava. Indetifikuje se sa onim što čuje i vidi.I sve polazi od kuće!!! I ogromna greška većine roditelja je to što pokušavaju da zaštite dete od problema! Svi bi mi voleli da bdimo nad decom i da ih zaštitimo od onoga što se zove ŽIVOT ali to je nemoguće! I ne treba ga štitili! Jel ako kao mali nauci da je život borba lakše će mu biti kad se osamostali i suoči sa prvim i pravim problemima! Jel dete je u suštini veliki-mali čovek kojem treba pomoći da kroz život ide sam a najviše što možeš i smeš zbog njega samog je da ga usmeris!

    Одговорите на овај коментар
  5. април 20, 14:51 #6 Ivana

    Neostvarene ambicije roditelja, deci oduzimaju detinjstvo. Te klavir, te jezik, te ples, te gimnastika! Pustite decu da imaju detinjstvo i da znaju sta je igra u stvarnom svetu, a ne samo u virtuelnom! Bravo za tekst.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.