Ноел Џ. Нортон: “Ако желите да вас дете слуша из прве, ова метода ради у 100% случајева”

Имали смо сјајну прилику да на једном Београдском сајму књига разговарамо са Ноел Џенис-Нортон, учитељицом, педагогом, оснивачем Центра за мирније, лакше, срећније родитељство у Лондону и ауторком неколико књига на тему родитељства. Прва њена књига, „Мирније, лакше, срећније родитељство” премијерно је представљена тада, у издању Креативног центра.

„Начин на који данас родитељи хвале децу заправо чини да деца губе самопоуздање, потпуно супротно намери родитеља. „Одлично!”, „Браво!”, „Најбољи си!” најчешће су фразе којима се родитељи служе кад желе да похвале дете. Проблем је када их хвалимо због ствари које заправо нису за хваљење. Деца нису глупа. Они препознају кад то кажете иако можда не мислите. Препознају када је похвала празна, без искреног дивљења. А чак и да не препознају, у свету изван куће, сусрешће се са другим људима који им неће свакодневно говорити да су најбољи, а онда ће настати проблем.”

Зато, уместо „Браво, дивно, свака част”, ефективније је описати шта је то дете добро урадило, тврди Ноел. Или описати оно што није урадило погрешно. Управо у том се састоји метода описне похвале. Дакле, ако детету дате неки задатак и оно то изврши, уместо „Браво”, ви ћете га описно похвалити. Рећи ћете: „Хвала што си ме послушао и наместио кревет”. „Хвала што си склонио тањир иза себе.”

С друге стране, ако ваше дете има навику да, рецимо, ставља руке у уста, а ви покушавате да га од тога одвикнете, што чешће у току дана када видите да руке не држи у устима, ви то похвалите – „Не стављаш руке у уста више.” „Видим да сад не срчеш кад једеш супу. Једеш као велика девојчица.”

Ноел каже како највећи број родитеља који од ње траже савет као највећи проблем наводи то да деца не желе да их послушају „из прве”. Да је за сваку инструкцију, и ону најпростију потребно подићи глас да би дете послушало. И овде је, тврди Ноел, метода описне похвале успешна у 100% случајева.

„Нисам наишла на родитеље који су ову методу упорно и предано примењивали, а да то није дало резултат. Код „тврдоглавије” деце може бити потребно и месец дана да видите прве резултате, али уз упорност и вашу концентрацију резултати сигурно неће изостати. Свакако ће и родитељима бити потребно времена и труда да извежбају мозак да на овај начин функционише. Можда звучи једноставно, али није лако бити стално концентрисан на истицање ствари које дете добро ради. Зато се обично укључимо онда када се дешава нешто лоше или када дете ради нешто што не сме. И тако шаљемо поруку детету да нашу пажњу има кад ради нешто лоше, али не и онда кад ради нешто добро. То је оно што родитељи треба да промене.”

Ноел је истакла да је један велики проблем данашње деце недовољно сна. То ће нам, тврди она, рећи и сваки доктор. Постоји права епидемија недостатка сна, како међу малом децом, тако и међу тинејџерима. „Већини родитеља који дођу код мене по савет било које врсте кажем да, кад год да њихова деца одлазе на спавање, да то време помере за пола сата раније. Они који су ме послушали, потврдили су да су убрзо приметили да су им деца много боље расположена, боље једу и имају бољу концентрацију. То су деца која су патила од недостатка сна, а да то нико није знао.”

На крају, Ноел даје четири кључна савета за мирније, лакше и срећније родитељство:

  • стављајте децу у кревет раније
  • избегавајте да им дајете слаткише
  • проводите сваког дана време с њима (један на један) макар 10 минута
  • не радите ствари за децу које они могу да ураде сами.

Понекад можда делује најлакше урадити ствари уместо деце. Али наш задатак није да ствари урадимо брже и лакше. Наш задатак је да својој деци усадимо добре и здраве навике.

А. Ц.