Нови предмети и више часова српског језика

 У Стратегији развоја културе предлаже се увођење различитих изборних програма, као и предмета култура изражавања и функционална писменост
Одавно је познато да је настава српског језика мало заступљена у основној школи, у средњој је премало часова српског језика, а на факултетима се српски језик и не учи. Ко год погледа како је с националним језиком на другим странама сложиће се да се ту ствари морају мењати, каже научни саветник проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика.
Недавно представљена Стратегија развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године посебно се бави питањима језика и писма, констатујући да „језичка култура у јавном простору, као и заступљеност ћирилице као историјског писма српског народа трпе негативне последице које изискују системска решења и подршку”. Како би у просвети већа пажња била посвећена језику и писму, предложено је увођење различитих изборних програма, као и предмета култура изражавања и функционална писменост.
Стратегија разматра и обнову лектората српског језика на иностраним универзитетима, предвиђа завршетак израде Речника САНУ, рад на речницима савременог српског језика, као и „другим језичким приручницима за ширу употребу”. Такође, овај документ предлаже и повезивање српског културног простора, где би и удаљени делови српског народа чували културну комуникацију са матицом, а садржи и предлог да Министарство културе и информисања у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Одбором за стандардизацију српског језика оснује савет за српски језик, за процену учинка закона који штити српски, као службени језик, као и ћирилицу, као службено писмо.
Колико ће предложене мере, ако се примене, утицати на побољшање језичке културе у Србији и на број часова српског језика у школама, поред Срете Танасића, питали смо и универзитетске професоре Милоша Ковачевића и Вељка Брборића. Ови наши саговорници подржали су језичку политику предложену у Стратегији развоја културе.
Када је реч о лекторатима српског језика, у стратегији је речено да треба сагледати где постоји потреба за њима. Да ли је то довољно, питамо нашег саговорника:
– Када је реч о лекторатима у светским славистичким центрима, струка одавно говори о недопустиво лошем односу државе, у више наврата звонили смо на узбуну. У међувремену, или у времену у коме наша држава о овоме није хтела да слуша струку, ствари су се измениле. Бесповратно смо изгубили многе лекторате, у многим земљама дошло је и до реорганизације студија словенских језика. Други из нашег суседства, који баштине српски језик са мање или мало више другачијим ликом и промењеним именом, нису стајали скрштених руку – истиче Танасић.
Вељко Брборић, професор Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, сматра да је „Стратегија развоја културе у наредних десет година у Републици Србији озбиљан и одговоран документ, урађен зналачки, са развијеном свешћу о потреби да се многе области културе унапреде и доведу на знатно пристојнији ниво у односу на садашње стање”. Професора Брборића радује што се посебно говори о повезивању и дефинисању српског културног простора.
– Посебно сам погледао део стратегије који се односи на српски језик и ћирилично писмо. Овај део је урађен веома добро и једино што се овде намеће као проблем јесте како да се то оствари. Наиме, јасно је истакнуто да је потребно систематски водити језичку политику „на очувању и развоју српског језика и његовог матичног писма”. Верујем да ће формирање савета за српски језик помоћи да се ово ради зналачки, без претеривања и неке еуфорије, да ће се постићи и добра сарадња са Одбором за стандардизацију српског језика – додаје Брборић.
По његовим речима, све озбиљне нације старају се о свом језику, о језичкој култури и имају различите облике и начине да то каналишу:
– Погледајмо само како то раде Французи, Руси или Немци – приметио је он, прецизирајући да овде није реч о било каквој забрани латинице и непотребном језичком чистунству, већ о афирмацији добре језичке културе и афирмацији ћирилице.
Редовни професор Филолошког факултета у Београду и ФИЛУМ-а у Крагујевцу др Милош Ковачевић истиче да је Стратегија развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године идентификовала најбитније проблеме српског језика и ћирилице и у основи предложила начине њиховог превазилажења.
– Чини се да је најбитније  што стратегија афирмише јединство српског културног и језичког простора, пошто је то услов свих услова национално пробитачне језичке и културне политике (посебно у Србији и Републици Српској, и колико је то год могуће у Црној Гори).
Стратегијом се снажно истиче да су српски језик и ћирилица темељна упоришта српског националног идентитета и да их је као такве неопходно афирмисати и законски заштитити. А та се заштита мора односити на промовисање, очување, неговање и обавезну примену норме стандардног језика – указује Ковачевић.
Он је мишљења да није чудно што стимулативне мере за враћање дигнитета ћирилици подразумевају и законске санкције за непоштовање службене употребе језика и писма, санкције које су прописане у израђеним изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама.
По мишљењу језичких стручњака, стратегија јесте препознала готово све најбитније аспекте превазилажења стања у коме се сада налазе српски језик и ћирилица, међутим, преостаје да се препознато и примени.

Филмски титл на ћирилици

– Замислите да имамо лекторе који ће се старати о квалитету превода на српски језик, замислите да и комерцијалне телевизије титлују половину филмова на ћирилици. Зашто не би културне манифестације које финансира држава имале и ћирилични лого. Несхватљиво је како неки медији, неке издавачке куће, неке озбиљне институције не знају да је ћирилица матично српско писмо. Дугорочно бисмо направили озбиљан помак ако бисмо на факултетима који школују будуће наставнике додатно ојачали ову причу и увели предмете који би се звали: језичка култура, култура изражавања, функционална писменост. Нека ови предмети у почетку буду и изборни, па ћемо видети какво је интересовање за њих – закључује Вељко Брборић.

Аутор: Марина Вулићевић
Извор: Политика