Нераспоређеним технолошким вишковима радни однос би престао до краја ове године, а нови прекобројни наставници без часова на платном списку би остали најдаље до 15. септембра следеће школске године
Нераспоређеним технолошким вишковима у школама после 1. децембра, по Закону о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), до краја ове године престаће радни однос, сазнаје „Политика”. Истовремено, досадашња пракса да у образовању има запослених који немају ниједан час, не раде а примају плату, отићи ће у просветну историју ступањем на снагу овог „лекс специјалиса” за оптимизацију броја запослених у школама.
Нови прекобројни просветари, без радног фонда, а на платном списку, у том „повлашћеном” положају више неће моћи да буду унедоглед. Такође, они неће примати пун износ месечног дохотка, него накнаду у висини 65 одсто плате, и то најдаље до 15. септембра следеће школске године. Ако до тог рока не буду преузети и ангажовани да раде, технолошким вишковима у образовању биће понуђено да изађу из система уз отпремнине, указали су нам правници из просветних кругова, а потврдио просветни врх.
„Лекс специјалис” још је у форми нацрта, измењен и допуњен, после јавне расправе која је завршена у јуну, па усклађен са нацртима закона о запосленима у јавним службама и платама у јавном сектору, који су до јуче били на јавној расправи. Коначна верзија предлога ЗОСОВ-а, како сазнајемо, закорачиће у скупштинску процедуру 22. септембра.
– Тренутно не постоји акт који регулише када неко ко је остао нераспоређен може да изађе из система. Законописци су сада предвидели да од дана кад је технолошки вишак остао нераспоређен, у том статусу може остати одређено време, са надокнадом 65 одсто од плате. Кад смо питали из којег су прописа то преузели, рекли су из Закона о систему плата у јавном сектору. И даље смо у преговорима са ресорним Министарством просвете, а коначан став изнећемо у јавност кад пред собом будемо имали конкретне одредбе предлога системског закона у просвети – каже Николина Маљковић, из Синдиката образовања Србије, једног од два највећа у образовању.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије, другог од два најбројнија просветна синдиката, уверена је да тренутно нико осим законописца не зна како изгледа исправљен и допуњен нацрт ЗОСОВ-а, „који ће ускоро бити пред посланицима и усвојен брзометно”.
– Немамо појма какав је коначан текст. На првобитни предлог стигла је лавина примедаба и, колико знамо, законописци су многе узели у обзир. За измене смо сазнали прошле недеље на једном од састанака. Речено нам је да ће људи који остану без наставе примати накнаду од 65 одсто, али нацрт у коме то пише нисмо видели. Да ће тако бити, не смем да кажем јавно, јер ће онда просветни радници казати „рекла Јасна Јанковић”, а за то немам аргументе на папиру, јер нам је то усмено предочено. Мени то изгледа као кажњавање недужних, као да су они криви што су изгубили часове, па ће им се примања смањити и ограничити на одређен временски рок – коментарише Јанковићева.
У нацрту ЗОСОВ-а, потврђено је нашем листу, наводи се да „запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, a за чијим је радом у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остварује право на преузимање са листе. Он остварује право на накнаду плате у висини од 65 одсто зараде коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године”.
Предлог кровног прописа у образовању предвиђа и да „запосленом који је нераспоређен у смислу овог закона, а није преузет са листе до 1. децембра 2017. године, радни однос престаје до 31. децембра 2017. године. Он остварује право на отпремнину на начин прописан законом којим се уређује начин утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору”.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика
Нови прекобројни просветари, без радног фонда, а на платном списку, у том „повлашћеном” положају више неће моћи да буду унедоглед. Такође, они неће примати пун износ месечног дохотка, него накнаду у висини 65 одсто плате, и то најдаље до 15. септембра следеће школске године. Ако до тог рока не буду преузети и ангажовани да раде, технолошким вишковима у образовању биће понуђено да изађу из система уз отпремнине, указали су нам правници из просветних кругова, а потврдио просветни врх.
„Лекс специјалис” још је у форми нацрта, измењен и допуњен, после јавне расправе која је завршена у јуну, па усклађен са нацртима закона о запосленима у јавним службама и платама у јавном сектору, који су до јуче били на јавној расправи. Коначна верзија предлога ЗОСОВ-а, како сазнајемо, закорачиће у скупштинску процедуру 22. септембра.
– Тренутно не постоји акт који регулише када неко ко је остао нераспоређен може да изађе из система. Законописци су сада предвидели да од дана кад је технолошки вишак остао нераспоређен, у том статусу може остати одређено време, са надокнадом 65 одсто од плате. Кад смо питали из којег су прописа то преузели, рекли су из Закона о систему плата у јавном сектору. И даље смо у преговорима са ресорним Министарством просвете, а коначан став изнећемо у јавност кад пред собом будемо имали конкретне одредбе предлога системског закона у просвети – каже Николина Маљковић, из Синдиката образовања Србије, једног од два највећа у образовању.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије, другог од два најбројнија просветна синдиката, уверена је да тренутно нико осим законописца не зна како изгледа исправљен и допуњен нацрт ЗОСОВ-а, „који ће ускоро бити пред посланицима и усвојен брзометно”.
– Немамо појма какав је коначан текст. На првобитни предлог стигла је лавина примедаба и, колико знамо, законописци су многе узели у обзир. За измене смо сазнали прошле недеље на једном од састанака. Речено нам је да ће људи који остану без наставе примати накнаду од 65 одсто, али нацрт у коме то пише нисмо видели. Да ће тако бити, не смем да кажем јавно, јер ће онда просветни радници казати „рекла Јасна Јанковић”, а за то немам аргументе на папиру, јер нам је то усмено предочено. Мени то изгледа као кажњавање недужних, као да су они криви што су изгубили часове, па ће им се примања смањити и ограничити на одређен временски рок – коментарише Јанковићева.
У нацрту ЗОСОВ-а, потврђено је нашем листу, наводи се да „запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, a за чијим је радом у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остварује право на преузимање са листе. Он остварује право на накнаду плате у висини од 65 одсто зараде коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године”.
Предлог кровног прописа у образовању предвиђа и да „запосленом који је нераспоређен у смислу овог закона, а није преузет са листе до 1. децембра 2017. године, радни однос престаје до 31. децембра 2017. године. Он остварује право на отпремнину на начин прописан законом којим се уређује начин утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору”.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика