Новина за учитеље: Полагањем испита моћи ће да предају и вишим разредима

јануар 30 14:15 2018

Циљ Учитељског факултета је да подигне информатичке компетенције учитеља без обзира да ли је њихова намера да предају информатику у основној школи или да те компетенције користе ради подизања квалитета наставе.

У том смислу смо од ове школске године повећали број изборних предмета из информационих технологија, што ће омогућити нашим студентима да стекну најмање 90 ЕСП бодова из ове области и тиме се квалификују да могу да предају информатику од петог до осмог разреда, као и да наставу учине динамичнијом, очигледнијом, мање формализованом и вербализованом у свим предметима које ученици изучавају – каже Данимир Мандић, декан Учитељског факултета у Београду, поводом измене правилника о врсти стручне спреме који омогућује мастер учитељима са поменутим бројем кредита да предају изборни предмет информатика и рачунарство.

Ова новина изазвала је велики број позитивних, али и негативних коментара, иако је правилником предвиђено да школе могу запослити учитеље уколико нема одговарајућег кадра, који у највећем броју чине дипломци електротехничких и математичких факултета.

Објашњава да су на Учитељском факултету и раније на основним и мастер студијама постојали обавезни и изборни предмети из информационих технологија који су учитељима давали задовољавајућа знања да користе нове технологије у образовању. Полагањем тих предмета током петогодишњих студија, уз израду завршног рада који носи 30 кредита, и до сада је један број учитеља имао компетенције да предаје основне информатичке појмове, указује Мандић. Подсећа да управо учитељи држе наставу из изборног предмета од играчке до рачунара од првог до четвртог разреда.

Од ове школске године факултет је увео нове изборне предмете из информационих технологија, пратећи на неки начин образовну политику државе да информатика буде обавезан предмет у вишим разредима основне школе. А држава изменама прописа покушава да реши проблем недостатка наставника тог предмета који би се сигурно појавио у блиској будућности. Министарство просвете размишља о идеји да учитељи могу држати наставу и из обавезног предмета информатика и рачунарство.

Мандић одбацује тврдње да мастер учитељи неће бити довољно квалификовани да предају информатику, напомињући да се за ту могућност неће определити сви који упишу овај смер. Процена је да ће се и даље између 80 и 90 одсто студената по завршетку студија опредељивати да само предају у прва четири разреда основне школе, а да ће 10 до 15 одсто оних који имају афинитета за информационе технологије савладати и програме који им омогућују да реализују наставу из информатике у старијим разредима. Факултет је опремљен најсавременијом информатичком опремом, тако да сви материјално-технички предуслови постоје.

– Учитељи су оспособљени да и сложене садржаје из неког предмета пренесу ученицима на прави начин и то је њихова предност у односу на инжењере и математичаре. Чак и на факултетима где постоје педагошко-психолошки и методички предмети, они се не сматрају значајним за ту струку, па наставници који их предају, по правилу, не постављају високе захтеве пред студенте. Код нас је методичко образовање доминантно – истиче Мандић.

Додаје да циљ и мотивација студената који завршавају ИТ програме на техничким и математичким факултетима није да раде у школи већ у привреди, па ако се и определе за учионицу, то углавном сматрају прелазним решењем до проналажења адекватног запослења у привреди.

– То значи да они у свом раду неће инсистирати да стекну педагошке компетенције и да на прави методички начин приступе деци, па ћемо као последицу њихове педагошке некомпетентности можда имати проблем да многи ученици неће волети информатику, као што не воле ни математику. А математику не воле вероватно јер многи професори нису у довољној мери педагошки и методички оспособљени да другачијим приступом пробуде радозналост која код деце постоји. Уколико информатику наставници учине исувише сложеном за децу од петог до осмог разреда, што може да буде опасност, онда увођење овог предмета губи смисао на овом узрасту – сматра Мандић, напомињући да учитељским факултетима иду у прилог и резултати ТИМСС истраживања, које показује да су четвртаци из Србије изнад међународног просека из математике и природних наука.

На питање да ли очекује отпоре других факултета, јер многи желе да буду монополисти у школовању наставника, Мандић одговара да је интерес свих који раде у образовању да понуде што квалитетнију школу, па ће и отпори бити мањи.

– Монополистички положај неких факултета не треба да буде основ за расуђивање. Наш став је да ће учитељи да покажу квалитет и да ће деца да заволе информатику и да је науче. У крајњој линији, ако бисмо гледали како смо школовани ми и наши родитељи, тада су постојали двопредметни наставници и није се постављало питање компетенција. А то питање се отвара данас када је информатика садржај свих предмета, па и оних од првог до четвртог разреда – истиче Мандић.

Он указује да данас у Србији најмање 150 основних школа у малим срединама запошљавају учитеље да предају математику, енглески, географију и друге предмете у вишим разредима. Школе немају правни основ, али су директори на то принуђени као прелазно решење јер нема одговарајућег кадра. Учитељски факултет жели да се таква пракса промени. У том контексту, још једна важна новина стартује од фебруара – студенти који стекну 60 ЕСП бодова из енглеског моћи ће да га предају од првог до четвртог разреда, уколико нема одговарајућег кадра са филолошких факултета.

Мандић наглашава да ова могућност постоји у правилнику о врсти стручне спреме још од 2012, да је у сарадњи са Филолошким факултетом у Београду урађен програм који је и акредитован. Међутим, то до сада није реализовано.

– Овај програм креће од фебруара, материјални и кадровски услови постоје, тако да ће студенти моћи да бирају додатне изборне предмете који су акредитовани у оквиру енглеског језика. Већ смо направили распоред предавања и консултативне наставе, радиће се и викендом и преко лета. Очекујемо да ће један број студената бити спреман до 1. септембра – истиче Мандић.

Наш саговорник је један од заговорника информатичко-развијајуће наставе, у чијем центру је ученик који самостално стиче знања, уз подстицајну и водитељску улогу наставника. Учити како учити и учити како мислити два су главна предмета у таквој школи, у којој нема строге поделе на часове, не постоје домаћи задаци, а тежиште наставе је на мисаоним активностима, проблемском приступу и примени стечених знања. Питали смо декана колико се оваква школа будућности разликује од данашње традиционалне.

– То је кључни проблем образовања. Мањи је проблем да ли ће енглески или информатику предавати један или други профил, много је важније како ће сви наставници да прихвате унутрашњу реформу школе. Овим проблемом се наш факултет бави од оснивања, када је тадашњи декан Младен Вилотијевић инсистирао на увођењу иновација и до данас активно учествује у осмишљавању реформе школа, промене у методама рада, организацији наставе и комплексног вредновања рада ученика. Данашња школа у Србији је у великој мери базирана на традиционалном концепту који подразумева разредно-часовни систем, ученици седе један другом иза леђа, што само по себи не подразумева да су они активни учесници у процесу стицања знања. Евидентно је чак и лаицима, а то потврђују и бројна истраживања, да је школа у великој мери деци досадна – оцењује наш саговорник.

Због тога је неопходно осмислити методе рада, организацију наставе и начин вредновања знања ученика да они искажу своја интересовања, да буду мотивисани да постигну свој максимум, а то није могуће ако доминира предавачка настава и ако се ђацима преносе готова знања, која они треба да набубају и што боље репродукују.

– Истраживања показују да су деца радознала, да имају дивергентно мишљење, али да школа утиче на смањење њихове креативности и потенцијала. Морамо да схватимо да сваки проблем увек има више решења, а не само једно које је дато на крају уџбеника. Морамо да подстичемо креативност, истраживачки дух и различита мишљење деце, али је онда знатно теже вредновати њихова знања. Постоји низ елемената које би требало да пратимо: од интересовања, способност анализе, синтезе, евалуације, разумевање, примена знања… – истиче Мандић.

На констатацију да у бројним реформама образовања учитељски факултети нису много питани, он каже да је Заједница учитељских факултета снажна подршка променама у образовању и да сада постоји добра сарадња са Министарством просвете и два просветна завода. Указује да актуелни министар просвете добро разуме проблеме, али да је тешко постићи значајне резултате ако се не направе значајни резови, до којих ће, ипак, морати да дође. То значи да у образовању не може да ради онај ко није спреман на промене и да се стално усавршава.

Мандић је сагласан са нашим ставом да су све реформе кретале од измена планова и програма, уместо од промена у иницијалном образовању наставника.

– Много је значајније да се крене са реформом институција које образују наставнике него од самих наставника, јер их тако приморавамо да мисле и раде на другачији начин, иако су имали неке друге узоре на факултетима. На Учитељском факултету свакодневно радимо на томе. Пример за то је развијање информатичких компетенција наших студената. Нико нас на то није терао, али сматрамо да то треба да буде једна од општих компетенција сваког учитеља. Ипак, илузорно је очекивати промене на свим факултетима који образују наставнике. Оне ће бити теже на установама које школују стручњаке за науку и за примену науке у привреди – сматра Мандић.

Шанса за све

И они који су раније завршили Учитељски факултет, а имају афинитет ка информатици моћи ће да полажу додатне испите и стекну неопходне компетенције да би наставу тог предмета држали у вишим разредима осмолетке.

Једносменска настава

– Једина успешна школа је она која ради у једној смени. Она је економски рационалнија за државу, али и за родитеље, јер дете борави од осам до четири или од девет до пет, родитељи не плаћају додатне часове, нити морају да ангажују некога ко ће да брине о деци док су на послу. Таква школа је и најадекватнија за децу, јер код куће имају времена за игру и дружење са породицом. Наша држава ће морати да крене тим путем, а околност да се из године у годину смањује број рођене деце може, нажалост, да нам иде у прилог – каже Данимир Мандић.

Оцена није аритметичка средина

– Недостатак новца није кључни проблем српског образовања. Најважније је да се промени однос према образовању. У школи не може да ради наставник ако нема ентузијазам, а он није увек директно корелативан са материјалним средствима. Србија никад неће имати довољно новца за праву реформу образовања, нити ће плате наставника бити толико високе да сви буду задовољни. Али осећај када изведете генерацију од 30 ђака, који ће сутра бити лекари, инжењери, занатлије, професори, који ће вам се обраћати са поштовањем, чине лепоту наставничког позива – каже Данимир Мандић.

Он сматра да селекција студената који уписују наставничке факултете треба да буде оштрија. Они који се определе за тај позив морају бити спремни на промене и стално стручно усавршавање, а не да се круто држе плана и програма и аритметичке средине при оцењивању.

– Суштина је општи утисак о ученику. Ако ученик некад добије јединицу, па је поправи, не треба га сврставати у категорију лоших. Можда је лењ, али не зато што га неки предмет не интересује, већ је наш однос као наставника за њега дестимулишући. Свако дете има природну радозналост и интересовања, само је питање васпитача, учитеља и наставника да ли ћемо то да постичемо, ширимо, распламсавамо и да од њих направимо квалитетне људе, или ћемо да дестимулишемо њихову креативност и радозналост и да од њих створимо незадовољне и апатичне личности, које нису спремне на промене – закључује Мандић.

Извор: Данас

напишите коментар

19 коментара

  1. јануар 31, 01:28 #1 Učiteljica

    Još samo kad bi isti ovaj Mandić imao neki kriterijum, a ne da mu se ispiti polažu kupovinom praktikuma… pa možemo zamisliti kakvi će časovi biti… ko hoće da obavesti premijerku da je rano za digitalizaciju? 🙂

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 14, 09:56 Ema

      To nije tačno. Ko hoće da nauči taj nauči. Ko hoće samo da prođe ide na fore na svim ispitima.

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 14, 10:42 Ucitelj

      Ucitelj sam već 10 godina i želim da demantujem koleginicu, jer sve što sam naučio iz informatike naučio sam od prof. Mandića. I baš mi se dopada njegov pristup, mada sam se kasnije i sam usavršavao. Ja sam zavoleo informatiku zahvaljujući Mandiću. Sada radim sajtove za druge i prezentacije koje koristi pola škola. A te knjige su mi mnogo pomogle da naučim informatiku i tehnologiju

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 15, 10:10 Marija

      Ovo je stvarno zlonameran komentar. I sto je najgore nije tacno to sti kaze. Svi smo polagali i ucili ceo semestar. Pa ja sam najvise ucula informatiku i to od prvog dana. Verovatno ima i onih koji prodju sa manje rada ali ucili smi i teoriju a na vezbama redovno radili sa svum programima. I ubedjena sam da su nam najveca pomoc vili praktikumi u kojima je sve objasnjeno. Jadni su djaci kojima ti predajes sa takvim stavom i odnosom prema ucenju. I da te podsetim da ucitelji najvise koriate kompjutere u skoli.

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 15, 10:23 Mirko

      Ja mislim da nije rano za digitalizaciju nego je krajnje vreme da ti i takvi shvatite da skola nije za vas

      Одговорите на овај коментар
  2. јануар 31, 12:15 #2 Informaticar

    Neverovatno…samo jedno pitanje, hoce li uciteljice popravljati racunarske mreze, stampace, podesavati rutere, pametne table…biti tehnicka podrska…ne verujem

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 14, 10:09 Kole

      Kakvo je ovo pitanje? Pa to je zanatski posao. Ti si potpuno zalutao u prosvetu

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 15, 10:14 ACA

      Stvarno ovaj ne razyme razliku izmedju inzenjera tehnicara i nastavnika. Ti si obican tehnica i vise od srednje skole nisi dogurao bez obzira na diplomu

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 16, 13:35 Majstor ili master

      Odgovor za informatičara:

      Zašto bi neko od nastavnika trebao da popravlja računarske mreže, štampače, da podešava rutere, pametne table…

      Za tehničku podršku treba angažovati za jednu veliku školu ili nekoliko manjih škola jednog elektrotehničara računara.

      Ni u srednjim saobraćajnim školama nastavnici, instruktori koji obučavaju učenike za polaganje vozačkog ispita ne popravljaju automobile. Za to postoje serviseri odnosno majstori, a ne nastavnici!!!

      P.S. I u školi nastavnici tehničkog nisu domari!!! Domar spada unenastavno osoblje kao i taj elektrotehničar računara.

      Одговорите на овај коментар
  3. јануар 31, 17:42 #3 ema

    I mi znamo da ocena nije aritmeticka sredina, al zakon kaze drugacije…Gospodin prica krajnje nekompetentno, projekcije i projekti koji nemaju veze sa stvarnoscu. Deci je potrebna sigurnost, izvesnost i stalni podsticaji za napredak. To znaci podrska drustva i okruzenje koje u prvi plan stavlja znanje. I nastavnicima je potrebna izvesnost i sigurnost i podrska drzave. Bajke o ljubavi prema deci koja ce motivisati nastavnike informatike ili engleskog da za sitan novac gube vreme u skoli dok su im deca gladna su nas i dovele do toga da nam neadekvatni kadrovi, a u malim sredinama ocajni i polupismeni, ali sa odgovarajucom partijskom knjizicom, predaju mnoge predmete.
    Uzgred, u skole odavno pristize nastavni kadar vaspitan na pink uzoru. Mnogi nemaju pojma kakva je tek to tragedija.

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 14, 11:34 Peca

      Na žalost, razmišljate na nivou ispodprosečnog nastavnika. Kompetentan nastavnik stvara uslove da aritmetička sredina ne bude jedino merilo znanja, a ipak ispoštuje Zakon. Ovo je čovek sve dobro rekao i ja potpisujem skoro svaku reč. Za naše stanje u društvu smo, na žalost, najviše sami krivi. Neće nam fakulteti pomoći da podignemo standard nego mi moramo da se borimo u Ministarstvu za bolje uslove. I borićemo se

      Одговорите на овај коментар
      • фебруар 15, 11:54 IQ

        Sta tek Vama nije jasno? Ako zakon kaze aritmeticka sredina, osim u izuzetnim slucajevima kada moze biti zakljucena samo visa ocena uz obrazlozenje. Pod uslovom da je ucenik dobio tu visu ocenu. Makar jednom. Fakat je da zakljucna ocena nije samo izraz znanja i sposobnosti iskazanih u procesu sticanja istog, vec procena ispunjenosti svih standarda. Od kojih mnogi nemaju nikakve veze sa primarnom ulogom skole, vec sluze za procenu stepena modelovanosti ucenika u drustveno propisanog, prigodnog gradjanina. Onda neka svaki roditelj ima na umu da u sustini i ne zna, sta sve to njegovo dete zna, nakon dobijanja zakljucne ocene. Mozda pre ima uvid koliko se dete uklopilo u sistem. Propisan i pecatiran sigurnom rukom vlasti, koja brine o svom opstanku.

        Одговорите на овај коментар
    • фебруар 15, 10:20 Ljilja

      Draga Ema volela bih da ti razumes obrazovanje jer mi se cini da ae nisi potrudila da procitas tekst nego reagujes na povrsan pregled i lose vlastito iskustvi. Molim te procitaj bar 10 puta i razumeces da je covek potpuno u pravu. A za materijalni polozaj mozemo da radimo i druge poslove iz struke koji nisu lose placeni.

      Одговорите на овај коментар
    • март 14, 14:02 BRANKA MARKI

      VEOMA TAČAN KOMNENTAR!

      Одговорите на овај коментар
  4. фебруар 14, 10:24 #4 Ivan

    Puna podrska Uciteljskom fakultetu i Zavodu (ZUOV) za ovaj program. Na ovaj nacin ostajemo u korak s vremenom. Raznih misljenja ce uvek biti. Na ovaj nacin ko je procitao Program ( pogledaj sajt Uciteljskog fakulteta) zakljucice da pored didakticko-metodickih kompetencija kod ucitelja ce biti dosta osnazene i digitalne kompetencije. A nastava iz informatike u drugom ciklusu dobiti na kvalitetu.

    Одговорите на овај коментар
  5. фебруар 14, 23:29 #5 Natasa

    Tekst je dobar, dosata dobar, ali moram da se osvrnem na zavrsni deo ….”Суштина је општи утисак о ученику. Ако ученик некад добије јединицу, па је поправи, не треба га сврставати у категорију лоших. Можда је лењ, али не зато што га неки предмет не интересује, већ је наш однос као наставника за њега дестимулишући.” Ovo moze biti tacno, ali u vecini slucajeva to sve nema veze za destimulisucim odnosom nastavnika. Nema potrebe zasticivati na ovaj nacin decu. Ja zivim u sistemu gde je ocena srednja ocena i gde je ta ocena apsolutno realna, gde moras biti na intelektualno visokom nivou ako zelis da upises fakultet, ali gde to nije dovoljno ako nemas strukturu, disciplinu i radne navike, gde utisak moze da pomogne da dete ne ponavlja razred, jer se to desava cak u 30%, ali nikako ne mogu reci da su nastavnici krivi sto dete nije stimulisano. Lenjost je danas zarazna, previse danasnja deca imaju ometaca i “premalo” vremena za ucenje. Sistem skole u kojoj postoji jedna smena, biranje profila u srednjoj skoli po sistemu biram sta zelim povlaci za sobom celodnevni boravak u skoli, dosta pauza, samodisciplinu i ucenje za vreme pauza i nije to nesto sto je per se bolje, za sposobne i pametne, vredne i radne jeste, ali nije to za svakoga.

    Moje licno misljenje je da informatiku mogu predavati studenti informatike koji su na III godini fakulteta. Iako nema nista lose ni u ovom predlogu.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.