Novina za učitelje: Polaganjem ispita moći će da predaju i višim razredima

januar 30 14:15 2018

Cilj Učiteljskog fakulteta je da podigne informatičke kompetencije učitelja bez obzira da li je njihova namera da predaju informatiku u osnovnoj školi ili da te kompetencije koriste radi podizanja kvaliteta nastave.

U tom smislu smo od ove školske godine povećali broj izbornih predmeta iz informacionih tehnologija, što će omogućiti našim studentima da steknu najmanje 90 ESP bodova iz ove oblasti i time se kvalifikuju da mogu da predaju informatiku od petog do osmog razreda, kao i da nastavu učine dinamičnijom, očiglednijom, manje formalizovanom i verbalizovanom u svim predmetima koje učenici izučavaju – kaže Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, povodom izmene pravilnika o vrsti stručne spreme koji omogućuje master učiteljima sa pomenutim brojem kredita da predaju izborni predmet informatika i računarstvo.

Ova novina izazvala je veliki broj pozitivnih, ali i negativnih komentara, iako je pravilnikom predviđeno da škole mogu zaposliti učitelje ukoliko nema odgovarajućeg kadra, koji u najvećem broju čine diplomci elektrotehničkih i matematičkih fakulteta.

Objašnjava da su na Učiteljskom fakultetu i ranije na osnovnim i master studijama postojali obavezni i izborni predmeti iz informacionih tehnologija koji su učiteljima davali zadovoljavajuća znanja da koriste nove tehnologije u obrazovanju. Polaganjem tih predmeta tokom petogodišnjih studija, uz izradu završnog rada koji nosi 30 kredita, i do sada je jedan broj učitelja imao kompetencije da predaje osnovne informatičke pojmove, ukazuje Mandić. Podseća da upravo učitelji drže nastavu iz izbornog predmeta od igračke do računara od prvog do četvrtog razreda.

Od ove školske godine fakultet je uveo nove izborne predmete iz informacionih tehnologija, prateći na neki način obrazovnu politiku države da informatika bude obavezan predmet u višim razredima osnovne škole. A država izmenama propisa pokušava da reši problem nedostatka nastavnika tog predmeta koji bi se sigurno pojavio u bliskoj budućnosti. Ministarstvo prosvete razmišlja o ideji da učitelji mogu držati nastavu i iz obaveznog predmeta informatika i računarstvo.

Mandić odbacuje tvrdnje da master učitelji neće biti dovoljno kvalifikovani da predaju informatiku, napominjući da se za tu mogućnost neće opredeliti svi koji upišu ovaj smer. Procena je da će se i dalje između 80 i 90 odsto studenata po završetku studija opredeljivati da samo predaju u prva četiri razreda osnovne škole, a da će 10 do 15 odsto onih koji imaju afiniteta za informacione tehnologije savladati i programe koji im omogućuju da realizuju nastavu iz informatike u starijim razredima. Fakultet je opremljen najsavremenijom informatičkom opremom, tako da svi materijalno-tehnički preduslovi postoje.

– Učitelji su osposobljeni da i složene sadržaje iz nekog predmeta prenesu učenicima na pravi način i to je njihova prednost u odnosu na inženjere i matematičare. Čak i na fakultetima gde postoje pedagoško-psihološki i metodički predmeti, oni se ne smatraju značajnim za tu struku, pa nastavnici koji ih predaju, po pravilu, ne postavljaju visoke zahteve pred studente. Kod nas je metodičko obrazovanje dominantno – ističe Mandić.

Dodaje da cilj i motivacija studenata koji završavaju IT programe na tehničkim i matematičkim fakultetima nije da rade u školi već u privredi, pa ako se i opredele za učionicu, to uglavnom smatraju prelaznim rešenjem do pronalaženja adekvatnog zaposlenja u privredi.

– To znači da oni u svom radu neće insistirati da steknu pedagoške kompetencije i da na pravi metodički način pristupe deci, pa ćemo kao posledicu njihove pedagoške nekompetentnosti možda imati problem da mnogi učenici neće voleti informatiku, kao što ne vole ni matematiku. A matematiku ne vole verovatno jer mnogi profesori nisu u dovoljnoj meri pedagoški i metodički osposobljeni da drugačijim pristupom probude radoznalost koja kod dece postoji. Ukoliko informatiku nastavnici učine isuviše složenom za decu od petog do osmog razreda, što može da bude opasnost, onda uvođenje ovog predmeta gubi smisao na ovom uzrastu – smatra Mandić, napominjući da učiteljskim fakultetima idu u prilog i rezultati TIMSS istraživanja, koje pokazuje da su četvrtaci iz Srbije iznad međunarodnog proseka iz matematike i prirodnih nauka.

Na pitanje da li očekuje otpore drugih fakulteta, jer mnogi žele da budu monopolisti u školovanju nastavnika, Mandić odgovara da je interes svih koji rade u obrazovanju da ponude što kvalitetniju školu, pa će i otpori biti manji.

– Monopolistički položaj nekih fakulteta ne treba da bude osnov za rasuđivanje. Naš stav je da će učitelji da pokažu kvalitet i da će deca da zavole informatiku i da je nauče. U krajnjoj liniji, ako bismo gledali kako smo školovani mi i naši roditelji, tada su postojali dvopredmetni nastavnici i nije se postavljalo pitanje kompetencija. A to pitanje se otvara danas kada je informatika sadržaj svih predmeta, pa i onih od prvog do četvrtog razreda – ističe Mandić.

On ukazuje da danas u Srbiji najmanje 150 osnovnih škola u malim sredinama zapošljavaju učitelje da predaju matematiku, engleski, geografiju i druge predmete u višim razredima. Škole nemaju pravni osnov, ali su direktori na to prinuđeni kao prelazno rešenje jer nema odgovarajućeg kadra. Učiteljski fakultet želi da se takva praksa promeni. U tom kontekstu, još jedna važna novina startuje od februara – studenti koji steknu 60 ESP bodova iz engleskog moći će da ga predaju od prvog do četvrtog razreda, ukoliko nema odgovarajućeg kadra sa filoloških fakulteta.

Mandić naglašava da ova mogućnost postoji u pravilniku o vrsti stručne spreme još od 2012, da je u saradnji sa Filološkim fakultetom u Beogradu urađen program koji je i akreditovan. Međutim, to do sada nije realizovano.

– Ovaj program kreće od februara, materijalni i kadrovski uslovi postoje, tako da će studenti moći da biraju dodatne izborne predmete koji su akreditovani u okviru engleskog jezika. Već smo napravili raspored predavanja i konsultativne nastave, radiće se i vikendom i preko leta. Očekujemo da će jedan broj studenata biti spreman do 1. septembra – ističe Mandić.

Naš sagovornik je jedan od zagovornika informatičko-razvijajuće nastave, u čijem centru je učenik koji samostalno stiče znanja, uz podsticajnu i voditeljsku ulogu nastavnika. Učiti kako učiti i učiti kako misliti dva su glavna predmeta u takvoj školi, u kojoj nema stroge podele na časove, ne postoje domaći zadaci, a težište nastave je na misaonim aktivnostima, problemskom pristupu i primeni stečenih znanja. Pitali smo dekana koliko se ovakva škola budućnosti razlikuje od današnje tradicionalne.

– To je ključni problem obrazovanja. Manji je problem da li će engleski ili informatiku predavati jedan ili drugi profil, mnogo je važnije kako će svi nastavnici da prihvate unutrašnju reformu škole. Ovim problemom se naš fakultet bavi od osnivanja, kada je tadašnji dekan Mladen Vilotijević insistirao na uvođenju inovacija i do danas aktivno učestvuje u osmišljavanju reforme škola, promene u metodama rada, organizaciji nastave i kompleksnog vrednovanja rada učenika. Današnja škola u Srbiji je u velikoj meri bazirana na tradicionalnom konceptu koji podrazumeva razredno-časovni sistem, učenici sede jedan drugom iza leđa, što samo po sebi ne podrazumeva da su oni aktivni učesnici u procesu sticanja znanja. Evidentno je čak i laicima, a to potvrđuju i brojna istraživanja, da je škola u velikoj meri deci dosadna – ocenjuje naš sagovornik.

Zbog toga je neophodno osmisliti metode rada, organizaciju nastave i način vrednovanja znanja učenika da oni iskažu svoja interesovanja, da budu motivisani da postignu svoj maksimum, a to nije moguće ako dominira predavačka nastava i ako se đacima prenose gotova znanja, koja oni treba da nabubaju i što bolje reprodukuju.

– Istraživanja pokazuju da su deca radoznala, da imaju divergentno mišljenje, ali da škola utiče na smanjenje njihove kreativnosti i potencijala. Moramo da shvatimo da svaki problem uvek ima više rešenja, a ne samo jedno koje je dato na kraju udžbenika. Moramo da podstičemo kreativnost, istraživački duh i različita mišljenje dece, ali je onda znatno teže vrednovati njihova znanja. Postoji niz elemenata koje bi trebalo da pratimo: od interesovanja, sposobnost analize, sinteze, evaluacije, razumevanje, primena znanja… – ističe Mandić.

Na konstataciju da u brojnim reformama obrazovanja učiteljski fakulteti nisu mnogo pitani, on kaže da je Zajednica učiteljskih fakulteta snažna podrška promenama u obrazovanju i da sada postoji dobra saradnja sa Ministarstvom prosvete i dva prosvetna zavoda. Ukazuje da aktuelni ministar prosvete dobro razume probleme, ali da je teško postići značajne rezultate ako se ne naprave značajni rezovi, do kojih će, ipak, morati da dođe. To znači da u obrazovanju ne može da radi onaj ko nije spreman na promene i da se stalno usavršava.

Mandić je saglasan sa našim stavom da su sve reforme kretale od izmena planova i programa, umesto od promena u inicijalnom obrazovanju nastavnika.

– Mnogo je značajnije da se krene sa reformom institucija koje obrazuju nastavnike nego od samih nastavnika, jer ih tako primoravamo da misle i rade na drugačiji način, iako su imali neke druge uzore na fakultetima. Na Učiteljskom fakultetu svakodnevno radimo na tome. Primer za to je razvijanje informatičkih kompetencija naših studenata. Niko nas na to nije terao, ali smatramo da to treba da bude jedna od opštih kompetencija svakog učitelja. Ipak, iluzorno je očekivati promene na svim fakultetima koji obrazuju nastavnike. One će biti teže na ustanovama koje školuju stručnjake za nauku i za primenu nauke u privredi – smatra Mandić.

Šansa za sve

I oni koji su ranije završili Učiteljski fakultet, a imaju afinitet ka informatici moći će da polažu dodatne ispite i steknu neophodne kompetencije da bi nastavu tog predmeta držali u višim razredima osmoletke.

Jednosmenska nastava

– Jedina uspešna škola je ona koja radi u jednoj smeni. Ona je ekonomski racionalnija za državu, ali i za roditelje, jer dete boravi od osam do četiri ili od devet do pet, roditelji ne plaćaju dodatne časove, niti moraju da angažuju nekoga ko će da brine o deci dok su na poslu. Takva škola je i najadekvatnija za decu, jer kod kuće imaju vremena za igru i druženje sa porodicom. Naša država će morati da krene tim putem, a okolnost da se iz godine u godinu smanjuje broj rođene dece može, nažalost, da nam ide u prilog – kaže Danimir Mandić.

Ocena nije aritmetička sredina

– Nedostatak novca nije ključni problem srpskog obrazovanja. Najvažnije je da se promeni odnos prema obrazovanju. U školi ne može da radi nastavnik ako nema entuzijazam, a on nije uvek direktno korelativan sa materijalnim sredstvima. Srbija nikad neće imati dovoljno novca za pravu reformu obrazovanja, niti će plate nastavnika biti toliko visoke da svi budu zadovoljni. Ali osećaj kada izvedete generaciju od 30 đaka, koji će sutra biti lekari, inženjeri, zanatlije, profesori, koji će vam se obraćati sa poštovanjem, čine lepotu nastavničkog poziva – kaže Danimir Mandić.

On smatra da selekcija studenata koji upisuju nastavničke fakultete treba da bude oštrija. Oni koji se opredele za taj poziv moraju biti spremni na promene i stalno stručno usavršavanje, a ne da se kruto drže plana i programa i aritmetičke sredine pri ocenjivanju.

– Suština je opšti utisak o učeniku. Ako učenik nekad dobije jedinicu, pa je popravi, ne treba ga svrstavati u kategoriju loših. Možda je lenj, ali ne zato što ga neki predmet ne interesuje, već je naš odnos kao nastavnika za njega destimulišući. Svako dete ima prirodnu radoznalost i interesovanja, samo je pitanje vaspitača, učitelja i nastavnika da li ćemo to da postičemo, širimo, rasplamsavamo i da od njih napravimo kvalitetne ljude, ili ćemo da destimulišemo njihovu kreativnost i radoznalost i da od njih stvorimo nezadovoljne i apatične ličnosti, koje nisu spremne na promene – zaključuje Mandić.

Izvor: Danas

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

22 komentara

  1. januar 31, 01:28 #1 Učiteljica

    Još samo kad bi isti ovaj Mandić imao neki kriterijum, a ne da mu se ispiti polažu kupovinom praktikuma… pa možemo zamisliti kakvi će časovi biti… ko hoće da obavesti premijerku da je rano za digitalizaciju? 🙂

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 14, 09:56 Ema

      To nije tačno. Ko hoće da nauči taj nauči. Ko hoće samo da prođe ide na fore na svim ispitima.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 14, 10:42 Ucitelj

      Ucitelj sam već 10 godina i želim da demantujem koleginicu, jer sve što sam naučio iz informatike naučio sam od prof. Mandića. I baš mi se dopada njegov pristup, mada sam se kasnije i sam usavršavao. Ja sam zavoleo informatiku zahvaljujući Mandiću. Sada radim sajtove za druge i prezentacije koje koristi pola škola. A te knjige su mi mnogo pomogle da naučim informatiku i tehnologiju

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 15, 10:10 Marija

      Ovo je stvarno zlonameran komentar. I sto je najgore nije tacno to sti kaze. Svi smo polagali i ucili ceo semestar. Pa ja sam najvise ucula informatiku i to od prvog dana. Verovatno ima i onih koji prodju sa manje rada ali ucili smi i teoriju a na vezbama redovno radili sa svum programima. I ubedjena sam da su nam najveca pomoc vili praktikumi u kojima je sve objasnjeno. Jadni su djaci kojima ti predajes sa takvim stavom i odnosom prema ucenju. I da te podsetim da ucitelji najvise koriate kompjutere u skoli.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 15, 10:23 Mirko

      Ja mislim da nije rano za digitalizaciju nego je krajnje vreme da ti i takvi shvatite da skola nije za vas

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. januar 31, 12:15 #2 Informaticar

    Neverovatno…samo jedno pitanje, hoce li uciteljice popravljati racunarske mreze, stampace, podesavati rutere, pametne table…biti tehnicka podrska…ne verujem

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 14, 10:09 Kole

      Kakvo je ovo pitanje? Pa to je zanatski posao. Ti si potpuno zalutao u prosvetu

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 15, 10:14 ACA

      Stvarno ovaj ne razyme razliku izmedju inzenjera tehnicara i nastavnika. Ti si obican tehnica i vise od srednje skole nisi dogurao bez obzira na diplomu

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 16, 13:35 Majstor ili master

      Odgovor za informatičara:

      Zašto bi neko od nastavnika trebao da popravlja računarske mreže, štampače, da podešava rutere, pametne table…

      Za tehničku podršku treba angažovati za jednu veliku školu ili nekoliko manjih škola jednog elektrotehničara računara.

      Ni u srednjim saobraćajnim školama nastavnici, instruktori koji obučavaju učenike za polaganje vozačkog ispita ne popravljaju automobile. Za to postoje serviseri odnosno majstori, a ne nastavnici!!!

      P.S. I u školi nastavnici tehničkog nisu domari!!! Domar spada unenastavno osoblje kao i taj elektrotehničar računara.

      Odgovorite na ovaj komentar
  3. januar 31, 17:42 #3 ema

    I mi znamo da ocena nije aritmeticka sredina, al zakon kaze drugacije…Gospodin prica krajnje nekompetentno, projekcije i projekti koji nemaju veze sa stvarnoscu. Deci je potrebna sigurnost, izvesnost i stalni podsticaji za napredak. To znaci podrska drustva i okruzenje koje u prvi plan stavlja znanje. I nastavnicima je potrebna izvesnost i sigurnost i podrska drzave. Bajke o ljubavi prema deci koja ce motivisati nastavnike informatike ili engleskog da za sitan novac gube vreme u skoli dok su im deca gladna su nas i dovele do toga da nam neadekvatni kadrovi, a u malim sredinama ocajni i polupismeni, ali sa odgovarajucom partijskom knjizicom, predaju mnoge predmete.
    Uzgred, u skole odavno pristize nastavni kadar vaspitan na pink uzoru. Mnogi nemaju pojma kakva je tek to tragedija.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 14, 11:34 Peca

      Na žalost, razmišljate na nivou ispodprosečnog nastavnika. Kompetentan nastavnik stvara uslove da aritmetička sredina ne bude jedino merilo znanja, a ipak ispoštuje Zakon. Ovo je čovek sve dobro rekao i ja potpisujem skoro svaku reč. Za naše stanje u društvu smo, na žalost, najviše sami krivi. Neće nam fakulteti pomoći da podignemo standard nego mi moramo da se borimo u Ministarstvu za bolje uslove. I borićemo se

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 15, 11:54 IQ

        Sta tek Vama nije jasno? Ako zakon kaze aritmeticka sredina, osim u izuzetnim slucajevima kada moze biti zakljucena samo visa ocena uz obrazlozenje. Pod uslovom da je ucenik dobio tu visu ocenu. Makar jednom. Fakat je da zakljucna ocena nije samo izraz znanja i sposobnosti iskazanih u procesu sticanja istog, vec procena ispunjenosti svih standarda. Od kojih mnogi nemaju nikakve veze sa primarnom ulogom skole, vec sluze za procenu stepena modelovanosti ucenika u drustveno propisanog, prigodnog gradjanina. Onda neka svaki roditelj ima na umu da u sustini i ne zna, sta sve to njegovo dete zna, nakon dobijanja zakljucne ocene. Mozda pre ima uvid koliko se dete uklopilo u sistem. Propisan i pecatiran sigurnom rukom vlasti, koja brine o svom opstanku.

        Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 15, 10:20 Ljilja

      Draga Ema volela bih da ti razumes obrazovanje jer mi se cini da ae nisi potrudila da procitas tekst nego reagujes na povrsan pregled i lose vlastito iskustvi. Molim te procitaj bar 10 puta i razumeces da je covek potpuno u pravu. A za materijalni polozaj mozemo da radimo i druge poslove iz struke koji nisu lose placeni.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • mart 14, 14:02 BRANKA MARKI

      VEOMA TAČAN KOMNENTAR!

      Odgovorite na ovaj komentar
  4. februar 14, 10:24 #4 Ivan

    Puna podrska Uciteljskom fakultetu i Zavodu (ZUOV) za ovaj program. Na ovaj nacin ostajemo u korak s vremenom. Raznih misljenja ce uvek biti. Na ovaj nacin ko je procitao Program ( pogledaj sajt Uciteljskog fakulteta) zakljucice da pored didakticko-metodickih kompetencija kod ucitelja ce biti dosta osnazene i digitalne kompetencije. A nastava iz informatike u drugom ciklusu dobiti na kvalitetu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. februar 14, 23:29 #5 Natasa

    Tekst je dobar, dosata dobar, ali moram da se osvrnem na zavrsni deo ….”Suština je opšti utisak o učeniku. Ako učenik nekad dobije jedinicu, pa je popravi, ne treba ga svrstavati u kategoriju loših. Možda je lenj, ali ne zato što ga neki predmet ne interesuje, već je naš odnos kao nastavnika za njega destimulišući.” Ovo moze biti tacno, ali u vecini slucajeva to sve nema veze za destimulisucim odnosom nastavnika. Nema potrebe zasticivati na ovaj nacin decu. Ja zivim u sistemu gde je ocena srednja ocena i gde je ta ocena apsolutno realna, gde moras biti na intelektualno visokom nivou ako zelis da upises fakultet, ali gde to nije dovoljno ako nemas strukturu, disciplinu i radne navike, gde utisak moze da pomogne da dete ne ponavlja razred, jer se to desava cak u 30%, ali nikako ne mogu reci da su nastavnici krivi sto dete nije stimulisano. Lenjost je danas zarazna, previse danasnja deca imaju ometaca i “premalo” vremena za ucenje. Sistem skole u kojoj postoji jedna smena, biranje profila u srednjoj skoli po sistemu biram sta zelim povlaci za sobom celodnevni boravak u skoli, dosta pauza, samodisciplinu i ucenje za vreme pauza i nije to nesto sto je per se bolje, za sposobne i pametne, vredne i radne jeste, ali nije to za svakoga.

    Moje licno misljenje je da informatiku mogu predavati studenti informatike koji su na III godini fakulteta. Iako nema nista lose ni u ovom predlogu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. novembar 05, 20:56 #6 Dejan

    Neko guli klupu 4 i više godina, a neko položi ispit, dva i spreman je za rad. Smatram da nije dovoljno samo imati afiniteta. Imam afiniteta prema mnogim sferama, za koje nisam kvalifikovan.

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. novembar 05, 21:33 #7 Informatičar

    Super. Da li bi ja kao informatičar mogao da budem učitelj? Ako učiteljima fali samo malo da predaju informatiku i tehniku i tehnologiju, verovatno ne bi morao ništa da polažem.

    Odgovorite na ovaj komentar
  8. novembar 10, 15:13 #8 Ogorčena profesorica

    Dobro je ovo, sve dok ne legalizuju da babica sa srednjom školom predaje 6-7 predmeta kao što je to slučaj u mojoj školi već pet godina! 😃 😔

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.