Просветни радници незадовољни због новог Упутства које предвиђа да школе, у којима је смањен број ученика, расформирају већ постојећа и саставе нова, већа одељења, што ће велики број учитеља оставити без посла, док ће наставници изгубити постојећи фонд часова.
Иако су и ђаци и наставници у српским школама на летњем распусту, ситуација у просвети се ипак не смирује. Наиме, новим Упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама, које је донето 14. јула, министар Вербић је поново успео да на себе навуче гнев професора и наставника, толику да у саопштењу Уније синдиката просветних радника Србије министру поручују „За име Бога, иди!“.
Шта је то толико наљутило просветаре када је утврђен број ученика по одељењу идентичан прошлогодишњем, најбоље се види у два пасуса, којима се додатно дефинише начин одређивања величине одељења у једном разреду.
Наиме, ново Упутство прво одређује да су школе дужне да у првом и петом разреду број одељења дефинишу према броју ученика у њима, тако да једно одељење не може да има више од 30 ђака. Ако у школи у разреду има од 31 до 60 ученика формирају се два одељења, од 61 до 90 три, и тако даље по овом систему.
Међутим, новим Упутством је предвиђено и да уколико је у већ постојећим одељењима, изузев новоформираних у првом и петом разреду, дошло до смањења броја ученика, школе су дужне да направе нова одељења, водећи рачуна о равномерној расподели ђака. То значи да уколико је број ученика у једном разреду већи од 30, школа формира два одељења у којима не може да буде мање од 15 ученика. Разред може да се подели на три одељења када је број ученика у сваком минимум 21, а на четири и више када у сваком има најмање 23 ученика.
То и не би било страшно да се Министрарство просвете годинама није залагало да се број ученика по одељењу смањи како би српско школство ишло у корак са стандардима Европске уније. Због тога у многим основним школама у земљи већ постоје одељења другог, трећег и четвртог разреда које имају само по 23 или 24 ученика. То практично значи да ће она бити расформирана и поново прављена нова да би се попунила квота од 30 ђака. Да је то изводљиво показује пример да уколико имате пет „малих“ одељења од 24 ученика, сада ће због новог Упутства она бити спојена у четири.
Оваква „рационализација“ поново покреће питање технолошких вишкова јер ће многи учитељи и професори остати без посла или ће им бити смањен фонд часова. Ако њих придодамо групи оних који су вишковима проглашени прошле године а још увек нису прерасподељени по другим школама, назире се да ће почетак ове школске године, као у осталом и сваке досад, бити буран.
Додатни проблем ново Упутство прави и за ненаставно особље, директоре, секретаре, педагоге и помоћно особље. Како се њихов број у једној школи утврђује према броју одељења, јасно је да ће библиотекари, педагози, секретари поново изгубити неки део радног времена јер је школа изгубила једно или више одељења.
Како истичу у синдикату, ново Упутство не представља проблем само за наставника, већ и за ђаке који су се навикли на своје наставнике и другове из школских клупа, а сада ће морати да их мењају.
– Ново Упутство уноси хаос у школски систем, ремети рад и структуру одељења. Сигурно да јесте проблем и за наставнике који ће изгубити један, два или више часова, јер ће деца бити пребачена у већ постојећа одељења, али много већи проблем је како ће то психолошки да утиче на ученике, који су навикли на једну средину, а сада ће поново да их тумбају. Школа захтева континуираност и сигурност, али то наше Министарство не препознаје јер сваке године доносе различита упутства, коментарише Милан Јевтић, из Уније СПРС-а.
Са друге стране, коментари по друштвеним мрежама су подељени. Постоје и они коју подржавају одлуку министра јер кажу да није рационално да нека сеоска школа, која има свега неколико одељења, има директора који је запослен пуно радно време. Поједини истичу да је коначно дошло време да се и ненаставно особље прогласи технолошким вишком, јер су, кажу, до сада то били углавном само учитељи и наставници. Занимљиво је да око проблема рационализације школског система не постоји јединствено мишљење ни у оквиру свих синдиката просвете.
У Унији синдиката просветних радника Србије истичу да је јасно да је школском систему потребна рационализација, али да се они залажу за систем у коме ће свака школа у Србији моћи нормално да функционише. То значи да школа мора да има секретара који ће бринути о законитости рада, шефа рачуноводства и правно лице, који има одређене обавезе, педагога или психолога јер живимо у друштву у коме је насиље повећано, а оно се спречава баш у школама.
Зато у Унији инсистирају да рационализација треба да тече постепено, односно да се утврди колико од тих секретара, педагога и другог ненаставног особља иде у пензију на крају једне школске године, па да се онда та сеоска школа припоји некој градској. Међутим, истичу да док се процес рационализације не заврши, што је посао Министарства, свим школама се мора омогућити да нормално функционишу јер не може да се дозволи да на пример деци у сеоским срединама не буду обезбеђени исти услови као и ђацима у градовима.
Виолета Глишић
Извор: Крагујевачке