Od inkluzije najmanje koristi imaju deca sa smetnjama u razvoju

 

Premda moje obraćanje nije ni u kakvoj vezi s poljoprivredom, počinjem ga citatom iz Domanovićeve Stradije: „…E sad, vidite, u zakon je uneta i ova tačka: ’Žito, i uopšte usevi, moraju dobro uspevati, i mora ih biti što više’.“
Da li je žito u literarnoj državi Stradiji bolje rađalo posle unošenja citirane odredbe u zakon? Razume se da nije, ali su zakonodavci imali prijatan osećaj da su uradili nešto dobro i važno. Zakonodavstvo neliterarne države Srbije obiluje odredbama slične prirode. Njihovi tvorci su kabinetski eksperti (ili čak „eksperti“) koji su, blagodareći svojoj poziciji u vlasti, svoje želje, iz dobrih ili rđavih namera uspeli da podignu do snage zakona.

Jedna od ideja koja nam se već više godina nameće kao glavna tema reforme našeg obrazovnog sistema jeste ideja o inkluziji, što u ovom slučaju označava uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog školovanja. Ta ideja sama po sebi uopšte nije loša, ali i najbolja ideja se nedoučenošću, neiskustvom i/ili neodmerenošću može dovesti do apsurda. Velika odgovornost leži na defektolozima, koji nisu predložili model inkluzije koji bi bio primeren, nego su ćutali i prepustili to polje onima koji su bili dovoljno preduzimljivi i samouvereni da se prihvate tog zadatka.
Odgovorno tvrdim da od inkluzije, onako kako je kod nas zamišljena, najmanje koristi imaju upravo oni o čijem se dobru najviše govori – deca sa smetnjama u razvoju. Odmah ću obrazložiti tu tvrdnju.

1) Umesto da sa decom sa smetnjama u razvoju rade stručnjaci koji su se posebno za to obrazovali, rad sa njima obavljaju nastavnici, pedagozi i psiholozi, dakle stručnjaci koji su u toku svog školovanja tek uzgred čuli za decu sa smetnjama u razvoju i njihove probleme. Istina, njihovo znanje je posle jednodnevnih i dvodnevnih, seminara za rad sa decom sa smetnjama u razvoju verovatno sada sasvim dovoljno za ovaj zadatak. Uostalom, takav pristup je i daleko ekonomičniji: zašto bi neko, kao moje kolege defektolozi, završavao studije u trajanju od devet semestara, kada se sve može naučiti i na jednom ili dva seminara? A seminari, uzgred budi rečeno, donose i više nego pristojan prihod onima koji ih drže. Dvostruka korist, dakle.

2) Pored kadrovskih uslova koji nedostaju u redovnim školama (osim u školama koje imaju defektologe), u takvim školama nedostaju i tehnički uslovi – neprilagođenost prostora, nedostatak posebnih nastavnih sredstava (tzv. asistivne obrazovne tehnologije) itd. Nije naodmet podsetiti na to da stotine i stotine škola u Srbiji ne ispunjavaju uslove ni za pristojan rad sa decom bez smetnji u razvoju.

3) Potreba opštenja dece sa smetnjama u razvoju i dece bez takvih smetnji ne može se dovesti u pitanje. Može se, međutim, dovesti u pitanje ideja da deca sa smetnjama u razvoju budu izolovana od druge dece sa sličnim smetnjama. Ovakva inkluzija onemogućava decu sa smetnjama u razvoju da u školi razmenjuju iskustva sa decom koja imaju slične probleme. Ne znam na osnovu čega je neko zaključio da će deca sa smetnjama u razvoju biti srećnija i uspešnija u okruženju koje se od njih potpuno razlikuje i koje je od njih, po pravilu, u svakom pogledu superiornije.

4) S prethodno rečenim u vezi jeste posebno položaj dece ometene u mentalnom razvoju, dece sa mentalnom retardacijom. Doživljaj sveta kod takve dece, čak i kada se radi o lakoj mentalnoj retardaciji, kvalitativno se razlikuje od doživljaja sveta dece bez ovog problema. Neka svako zamisli sebe u situaciji u kojoj (u najboljem slučaju) njegov problem ljudi iz okruženja razumeju i imaju za njega razumevanja, ali on svoje okruženje ne razume i doživljava ga na neadekvatan intelektualno-emocionalno-socijalni način.

5) Čudna je, blago rečeno, ideja da posebne potrebe učenika sa smetnjama u razvoju neće bolje zadovoljiti stručnjaci posebno (9 semestara) obrazovani za rad sa takvim učenicima, nego stručnjaci obučeni za rad s takvom decom na posebno odabranim jednodnevnim ili dvodnevnim seminarima, osmišljenim i izvedenim od posebno odabranih lica i posebno plaćenim.

O ovim problemima govorili su i pisali istinski eksperti za ovu problematiku, kao što su prof. dr Svetomir Bojanin i prof. dr Aleksandar Ćordić, ali njihov glas očigledno nije mogao da se čuje od hora eksperata druge vrste.
Kako je moguće da se prilikom izrade reforme nije vodilo računa o ovim problemima? Po mom mišljenju, to je bilo moguće pre svega zbog toga što su tvorci reforme kabinetski eksperti i „eksperti“, koji nikada nisu radili sa učenicima, odnosno „držali dnevnik“, tako da su, bez takvog iskustva, mogli da se prepuste maštarijama o ovakvoj inkluziji.

Da ne bi bilo nesporazuma, postoje i oni koji od ovakve reforme imaju i koristi. To su:
– tvorci reforme, koji su dobili široko polje da svoje znanje ili „znanje“ primene i naplate;
– organizatori različitih seminara za dnevno sticanje znanja koje se inače stiče tokom višegodišnjeg školovanja;
– nevladine organizacije, koje za rad sa decom sa smetnjama u razvoju postaju značajnije od defektologa;
– posmatrači iz drugih zemalja koji, uz prijateljsko tapšanje po ramenu, imaju priliku da prisustvuju eksperimentu in vivo – radikalnoj primeni radikalnih rešenja iz svojih prebogatih zemalja u jednoj siromašnoj zemlji.
– roditelji učenika sa smetnjama u razvoju, koji sada mogu ponosno da kažu da i njihova deca idu u redovnu školu, bez obzira na to šta njihova deca u vezi s tim osećaju (privremena korist, ako je to uopšte bilo kakva korist).

Neko bi mogao da postavi pitanje kako to da direktori škola kao i nastavnici i stručni saradnici javno ćute o problemima u sprovođenju ovakve inkluzije (a u potaji se jadaju svojim kolegama i o tome misle sve najgore). Štaviše, mnogi javno govore da sve savršeno funkcioniše, da problema u stvari, i nema. Ne, ne ćute i ne govore oni takve stvari – to umesto njih govori njihov strah. Direktori se boje da njihove primedbe ne budu protumačene kao nesposobnost da u inkluzivnim uslovima organizuju rad škole. Nastavnici i stručni saradnici se boje da ne budu proglašeni nestručnim i nedobronamernim. A i jedni i drugi se boje da ne budu označeni kao neprijatelji Njegovog Veličanstva Reforme. Znamo, uostalom, šta bi se moglo desiti onima koji tako budu označeni. To ćemo, možda, videti i posle ovog mog obraćanja javnosti.
Na kraju bih čitavoj javnosti postavio jedno pitanje. Da li biste tako ozbiljan posao kao što je reforma obrazovanja poverili ekspertima koji, sudeći po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 52/11):
– ne znaju da je emocionalno zdravlje deo psihičkog zdravlja (član 45. stav 6);
– alkohol i narkotička sredstva ne posmatraju kao psihoaktivne supstance (član 113. stav 3. tačka 4);
– ne znaju da i logoped spada u defektologe (član 116. stav 6);
– ugrađuju u zakon, u tekstu istog člana, odredbe koje jedna drugu isključuju, protivrečne odredbe (član 60. st. 1. i 5; član 109. st. 1. i 3. osnovnog teksta, pre izmena i dopuna; itd.)
– u isti član ugrađuju odredbe koje tematski ne pripadaju tom članu;
– u zakon ugrađuju članove koji imaju čak i preko dvadeset stavova, što ih čini izrazito nepreglednim;
– prave pravopisne greške.
O tim i mnogim drugim nedostacima pisao sam u više knjiga i stručnih članaka, kao i u predlozima za korekciju nacrta prosvetnih zakona, ali
Ako ste zaboravili pitanje, ponoviću ga: da li biste ovakvim ekspertima poverili reformu obrazovanja? Ja ne bih.

Dr Slobodan R. Martinović,
dipl. pravnik i dipl. defektolog-oligofrenolog, Lazarevac

  Categories:
napišite komentar

138 komentara

    • septembar 14, 11:21 StepskiVuk

      U potpunosti se slažem sa svim napisanim istinama . Ono što je zabrinjavajuće, a armija prosvetnih radnika, intelektualaca, koji bi trebali da “sumnjaju”u ispravnost , a ne da saginju glavu na svaku vrstu uvođenja “inovacija”, tzv. reforme, i ostalih implementacija (“loš učenik misli, a dobar sumnja”), je da ovakva “inkluzija” već godinama unazad , zajedno sa ostalim inovacijama velikim delom ima jedno za cilj, a to je uništavanje ionako ne baš sjajnog obrazovnog sistema, koji je opet posledica raznih faktora, a najveći negativna selekcija kadrova od 1974.god.
      Naime,ovakvom “reformom”, uništavaju se i deca bez teškoća u razvoju, zbog svih navedenih razloga u članku, jer učitelj ili nastavnik, prosto nije obučen za rad sa decom sa teškoćama u razvoju, (to što je dobio na seminarima, je zrnce fragmentalnih znanja nauke koja se izučava 9 semestara), a time gubi na kvalitetu i kvantitetu i deca koja nemaju teškoća u razvoju. Učitelj, po stavu školskih uprava, ministarstava prosvete i tzv. nevladinih organizacija, treba da se posvete deci sa teškoćama u razvoju, koga briga za decu sa potencijalima?? Nikoga. U ovakvom sistemu , ukoliko učitlj ima 2, 3 učenika sa smetljama u razvoju, fizički, i kavalitativno ne može da postigne učinak.
      Zaključak? Neko, neki… svesno hoće da uruši obrazovanje i potencijale dece koja nemaju teškoća u tazvoju.
      Ono što je frapantno, je činjenica, tako logična, a niko od 90.000 prosvetnih radnika naglas ne govori, sem u kuloarima, jeste kako neko može biti sručniji sa 2, 4 dana seminara, trućanja onih koji vode seminar,( jer i sami voditelji nisu stručni,) od onih koji izučavaju ovu oblast godinama na fakultetu?? Ovo pitanje bi i moja nepismena prabaka postavila.
      Sramota za tzv. intelektualnu elitu koja ćuti o problemima, a jako dobro vidi da deca sa smetnjama u razvoju upravo gube ovom inkluzijom, kao i na žalost deca bez smetnji u razvoju. A time je šteta ogromna, jer dece bez smetnji ima više. Prosta matematika.
      Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ( time isključujem decu koja nemaju mentalnih problema) da iole misle na svoju decu i žele im dobro,i misle logično, prepustili bi ih stručnjacima, defektolozima, koji jesu i metodički potkovani. Ovo pišem, jer na seminarima , uglavnom ističu kako defektolozi nisu metodički potkovani, što je notorna laž i potpuni nonsens.
      Pitanje koje se nameće jesu i roditelji dece sa potencijalima, koja su u odeljenjima sa decom sa smetnjama u razvoju, jeste kako oni vide ovu inkluziju i šta sve njihova deca trpe, u smislu koliko zaista učitelj/nastavnik može kvalitativno da im se posveti i pruži znanja.
      Kompetencije? Bitno da ministarstvo insistira na kompetencijama nastavnika, a što im iste pruža preko jednodevnih i dvodnevnih seminara, o čijim kvalitetima je izlišno govoriti, upotpunjuje sliku da im ne treba stvarno ozbiljno obrazovan kadar, a ni obrazovano društvo. ( da ne bude zabune, govorim o većini ponuđenih seminara, ne o svim)
      I, na kraju, imala bih još što šta reći, ali članak Martinović Dr Slobodana govori sublimarno svaku istinu.
      Užasno je tužno što 90.000 ljudi, intelektualaca ne sumnja u sve što im se prezentuje, ne razmišlja i ne promišlja, već sagnute glave ćute i rade sve što im se servira, pa makar to i nije dobro. Sramota.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 05, 10:33 Prosvetni radnik i majka

        Bila sam veliki protivnik inkluziju. Ujedno,ptlrosvetni sam radnik i majka darovitog deteta sa invaliditetom. Jedva sam pristala na to da dete od 5.razreda krene u redovnu školu i kajem se što od početka nije išlo u redovnu, jer tek sad vidim šta sam detetu uskratiti. Prihvaćeno je i voljeno, jedno od najboljih u razredu, postiže brojne uspehe i dobija međunarodni nagrade… Neizmerno sam zahvalna osobi koja je insistirala na inkluziji, njenim nastavnicima i deci koja su je prihvatila i koja joj pomažu.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • septembar 30, 10:50 Ja

          Draga mama, šta vredi vaš i još hiljade sličnih primera, kada će stotine prosvetnih radnika i dalje biti veliki zagovornik kršenja dečijih prava i diskriminacije zarad svoje lagodnosti i tvrdoglavosti. Lakše je (ne) raditi sa “normalnom” decom (koju oni ovako zovu, nemojte me pogrešno shvatiti), nego da morate malo više vremena utrošiti da RAZUMETE dete koje ima malo drugačije viđenje sveta. Priča o individulaziciji nastave je opšta priča, nije samo priča za decu sa smetnjama, ali je priča koja zahteva drugačije viđenje svog posla, dece i njihovih potreba. Nažalost, u ovoj Srbiji “stručnjaci” koji ne razlikuju OBRAZOVANJE dece od TRETMANA smetnje će uvek naći mesto da iznose svoje paranoidno-diskriminacione teze, a Zelena učionica je postala portal ovih isfrustriranih likova.

          Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 16:12 Meg

      Problem sa inkluzijom je to sto nije sprovedena kako treba ,Al jos veci problem je marva koja zivi u Srbiji I koja smatra da je diplomom zavrsila skolovanje. Moje dete upravo pobija tvrdnje gore navedenog. 3 godine je bio u specijnoj skoli. Dakle ja nit sam bezala od nje nit sam se stidela. Nakon 3 godine je prebacen u redovnu. Na njegovo insistiranje. Dete sa autizmom. Uciteljica blanko. Nema pojma o autizmu Ali uciteljica ZMAJ! Otvorena. Pripremila ceo razred kako treba. Moj klinac napreduje na svim poljima. Socijalizacija ,koja je meni bila ispred akademskih postignuca , uspostavljena! Osim sto on ima benefita ,imaju ga I klinci iz odeljenja. Inkluzija je pre svega stvar srca.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 16:23 Meg

      Da ste besramni je potpuno jasno. Samo mi nije jasno dokle mislite da cete stici kao drustvo sa stavom da postije inferiorni? Neurotipicna deca vam siluju drvecem drugu decu ii snimaju to!!! Pravite sadiste bez mozga sa nabubanim stivom koje I’m ne sluzi nicemu. Sram vas bilo bre

      Odgovorite na ovaj komentar
  1. septembar 14, 07:24 #2 vesna950@vektor.net

    Upravo tako. Drago mi je, da ima ljudi, defektologa, koji sagledavaju svu štetu i beskorisnost ovako zamišljene inkluzije. Po mom mišljenju, najbolje i najadekvatnije bi se ona sprovodila u okviru specijalnih odeljenja pri redovnoj školi ( govorim o UMR deci ) ,uz defektologe. Kada sam ja bila dete, takvo odeljenje smo imali u školi i sigurna sam da me je to upravo opredelilo da kasnije upišem Defektologiju i radim 42 godine sa ovom decom.Naglašavam da u prihvatanju i komunikaciji nije bilo nikakvih problema, pri čemu je svako od nas imao primereno obrazovanje i nastavu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. septembar 14, 07:55 #3 LJijana Vlaovic

    Pazljivo sam procitala tekst koji ste napisali o inkluziji. Mogu samo reci ‘bravo’. I sama radim u skoli u kojoj imamo slucajeva inkluzije. Raznih. Preuzela sam odeljenje petog razreda u kojem se nalazi jedno slabovido dete….da ne kazem slepo. Uciteljica koja je odeljenje vodila cetiri godine se bas namucila. A sada cemo se muciti mi nastavnici. Nismo strucni za rad sa takvom decom niti je skola opremljena adekvatnim sredstvima. Lutamo i mi u mraku. Jadamo se jedni drugima…pokusali smo roditelju predociti sve te stvari ali je roditelj ostao gluv na sve nase apele da je detetu potrebno da se skoluje u okruzenju sa slicnom decom i pod nadzorom adekvatnih strucnjaka. Igraju se sa nama godinama,,,,i deca i mi smo zamorcici raznoraznih ‘pametnih’ reformi. Odlazimo godinama na raznorazne seminare, usavrsavamo se na razne nacine i kakvu korist imamo od svega toga? Sad ce da krene novi ciklus….svi sati usavrsavanja se da tako kazem brisu…krece novi krug od nule..a nas ministar kaze da ne znamo ocenjivati i da ce organizovati razne seminare da nas obuci za to..i da je to proces koji ce trajati godinama!!!!???? Kad bih mogla ponovo da se rodim nikad za profesiju ne bih odabrala prosvetu…..:( Lepa je to profesija….ali…kad se sve sabere, oduzme, podeli ….

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 20, 16:23 Sanja

      Sve ste vi to lepo zapazili ali osim ovog članka pročitajte i stotinu drugih članaka i zakona.Dakle ono što me u vašem komentaru izvortiralo i dovelo do zaključka da pričate napamet je činjenica da ste rekli kako jedan prosvetni radnik može da na štetu druge dece radi sa decom sa posebnim potrebama,kao prvo u jednom razredu ne može biti više od jednog deteta sa posebnim potrebama a i onda se u tom razredu broj učenika smanjuje.Druga stvar vezana za istu rečenicu je zapostavljanje Talentovanijih učenika e pa za sve vas koji i to ne znate inkluzija postoji i za njih i oni uz odluku interresorne komisije dobijaju program razvijen samo za njih.Treća stvar bez obzira što ima manjkavosti svako dete IMA PRAVO NA školovanje bez diskriminacije i trčanje u posebne ustanove kao u zatvor jer ta deca NISU kriva sto su takva.Sramota me je vaš defektologa(ja sam pedagog) jer vršite diskriminaciju pitala bi vas da je vaše dete,dete sa posebnim potrebama fa li biste pričali o inkluziji u negativnom kontekstu.Ja sam profesiju izabrala jer volim da pomažem a vi svojim stavovima niste bolji nego Hitler treba da vas je sramota!Bolje sedite i razmislite kako na najbolji mogući način sprovesti reformu a ne da mladiće praznu slamu.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • oktobar 04, 14:43 zora

        Izgleda vi pisete napamet,u jednom odeljenju itekako ima vise io hednog ucenika koji rade po IOP-u.U prosloj generaciji sam imala 5 takvih ucenika,od ukupno 24.U ovoj 4 i gde je tu zakon???

        Odgovorite na ovaj komentar
      • oktobar 04, 21:24 Beba

        …”kao prvo u jednom razredu ne može biti više od jednog deteta sa posebnim potrebama” – je možda tako na papiru, ja lično imam 2 učenika sa posebnim potrebama i jednog nadarenog.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • oktobar 11, 11:23 Slobodan Martinović

        Svako, razume se, ima pravo na svoje mišljenje. Ali da bi bilo čije mišljenje imalo određenu težinu, potrebno je da se poseduje potrebno znanje o temi. Osim defektologa, to znanje drugi stručnjaci ne poseduju, oni mogu biti samo priučeni. Ako mislite drugačije, molim Vas da navedete kako su ga stekli; na temeljan i sistematski način to znanje sigurno nisu stekli. Šarlatanstvo je govoriti o stvarima koje se ne poznaju, ma kako lepe reči bile upotrebljene. A velike reči, poput sasvim neumesnog i nepristojnog poređenja defektologa s Hitlerom samo govore o nemoći diskutanta.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 05, 07:21 Jelena

        Pitala bih koleginicu jedno:da li smatra da su njene kolege pedagozi i psiholozi od pre koju deceniju bili Hitleru zato što su tada postojala specijalna odeljenja ???Očigledno da nije ušla u odeljenje sa 25-30 djaka medju kojima može biti više od 1 učenika sa IOP 2, (ja ih imam) …Svaka reč gornjeg testa je doslovce tačna ! Hajde da odaberemo po 1 dete za IOP 3 i radimo samo sa njim (jer da bi nešto imalo kvalitet,mora se uložiti vreme i veliki rad i posvecenost) a ostali ? A deca sa posebnim potrebama ? Sve je to čista improvizacija jer se toj deci ne posvećuje dovoljno vremena na čas jer semorra obraditi planirana nastavna jedinica.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 06, 13:42 Čarlina

        Ako imate sreće da u jednom razredu imate više od 31 učenika, dozvoliće vam dva odeljenja. Odeljenja se ujednačavaju po različitim kriterijumima, a jedno je i po broju. Dok dete ne krene u školu i ne odmaknemo s gradivom i ne možemo da znamo da li je za IOP. U jednom odeljenju ( mislim da ste mislili na odeljenje) može biti više od jednog učenika sa smetnjama u razvoju. U našoj školi imamo tri odeljenja sa po dva učenika koja pohađaju nastavu po IOPu samo u nižim razredima. Broj učenika se smanjuje, ali se razred ne deli dok taj broj ne pređe 31, što znači da vam se može desiti da imate 2 učenika sa IOPom 2 i još 24 učenika koji nemaju nikakvih smetnji, pa ispadne 26 pišem, 30 brojim ( jer IOP 2 se broji kao 3 učenika). Sve IOPe, 1, 2 i 3, pišu sami učitelji i nastavnici, niko ništa ne dobija ni od koga, a i ne može jer je svako dete priča za sebe.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • maj 24, 23:37 Ivana

        Svaka cast!!!!Svi bi da primaju platu,a da nr rade nista.deca nisu krica sto su takva rodjena,imaju i oni pravo na zivot i obrazovanje.Videla bi ona kako bi grabila za inkluziju da ima detr sa posebnim potrebama.treba da je sramota.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 11, 22:25 Natasa

        Pa sve je to tako na papiru, a u praksi je potpuno drugacije. Posebne potrebe nisu za svako dete iste. Deca koja imaju “samo” fizicki hendikep moraju ici u redovnu skolu. I za njih bi trebale biti skole prilagodjene za kretanje, sto naravno nije uvek, ali sasvim je normalno i za ocekivati pomoc dece u razredu. Deca koja imaju vecih govornih smetnji i problema i deca za dijagnozama u nizim razredima bi trebala da pohadjaju specijalne skole sa istim programom za manje grupe do 15 djaka u razredu gde rade paralelno dve osobe u grupama, a povremeno i individualno. Kasnnije po preporuci neki bi mogli da se ukljuce u redovne po zasluzi, naravno ne svi. Deca sa slabijim vokabularom, i sporija u savladjivanju gradiva, mogu u toku nastave dobijati individualnu pomoc od ucitelja, ali to ne treba nazivati “posebnim potrebama”. Inkluzija kakva je u Srbiji, pa to je primer najgore diskiriminacije – pozitivne diskriminacije. Uostalom zar vam se ne cini da se dijagnoza autizma olako postavlja. Previse dece danas ima “blazi” oblik autizma-Asperg. A medju njima je previse zasticene dece, koja ustvari imaju agorofobiju kao posledicu. Takvu decu pre svega treba desenzibilizovati, odnosno na vreme roditeljima ukazati na problem, a ne “leciti” davanjem dijagnoze blazeg oblika autizma.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 30, 13:33 BK

        Iako Zakon nalaze jedno dete po odeljenju sa IOPom, to se cesto krsi, i to od strane MPNTR, a zarad smanjenja broja odeljenja. Tako ja imam dva odeljenja u kojima ima po dva IOP2, u jednom je i jedan po IOP1.
        Najveci oblik diskriminacije je ne dozvoliti detetu da bude sa decom slicnim njemu nego ga tvrdoglavo drzati pored dece koja se intelektualno i emocionalno skroz razlikuju od njega. Takodje, vreme koje nastavnik mora da posveti detetu po IOPu, oduzima od druge dece, pa na taj nacin trpi vecina. Deca po IOPu neretko psuju drugu decu, gadjaju ih,…dok ova druga deca to moraju da trpe (nastavnik ne moze konstantno da bude prisutan jer za vreme odmora). Ima toliko toga da ne mogu sve nedostatke da ispisem.
        Jedno su deca sa inviliditetom, a drugo su deca sa intelektualnom retardacijom.
        Da ste ikada odrzali bar jedan cas u takvom odeljenju, znali biste sve nedostatke. Ali Vi niste. Zato nemojte da komentaristete nesto sto ne poznajete.

        Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 20, 16:33 Sanja

      U pravu ste i sa ovakvim negativnim stavom treba odmah da date otkaz jer ste nezainteresobani i nesposobni o jadni vadi učenici svi do jednog.Ako može moja tetka pred penziju a predaje fizika da radi sa učeničkom po iop3 ej fiziku i ni jednog momenta se ne zali evidentno je da se svi vi koji se želite ili nesposobni ili lenji!

      Odgovorite na ovaj komentar
      • novembar 29, 10:29 Sanja Zr

        “Nikada se ne spuštajte na nivo budale, jer će vas budala dobiti na iskustvu.”
        Draga Sanja, nema razloga da se dičite svojin neznanjem i vređate sve okolo koji misle i rade drugačije. Tužno je što koristite ovakav rečnik na ovom mestu.
        Mi u Zrenjaninu imamo posebnu ustanovu sa svim potrebnim sadržajima za kvalitetan rad sa decom koja imaju potrebu za posebnim uslovima i opet se roditelji odlučuju da upišu decu u redovne škole. Rezultat je poražavajući za sve učesnike u nastavi, učenike sa potrebama za posebnim uslovima, učenike koji nemaju takve potrebe, učitelje i nastavnike. Niko ne može kvalitetno da radi, niko ne dobija dovoljno pažnje predavača, a sam predavač ne zna gde će pre, kome pre da se okrene. I bez dece sa potrebama za posebnim uslovima, predavači su preopterećeni, odelenja su pretrpana, uslovi su loši, a ovako je katastrofa.
        Sanja, ako želite dobro detetu koje ima potrebe za posebnim uslovima, onda mu to treba i priuštiti. Svako dete treba da dobije ono što mu treba, na najbolji mogući način. Nisu škole koje su specijalizovane za rad sa takvom decom kazna (to je u vašoj glavi), nego blagodet, sreća da postoje i da su blizu da bi dete imalo u svojoj blizini uslove kakvi mu trebaju za postizanje svog maksimuma. Po Vašoj logici, specijalizovane škole, kao što je na primer, muzička škola, su kazna i degradacija muzički nadarene dece.
        Poštujem drugačije mišljenje, radujem se kvalitetnoj diskusiji, sa snažnim argumentima, ali se ne slažem da je vređanje i omalovažavanje neistomišljenika način na koji treba učestvovati u bilo kakvoj raspravi i očekivati da će Vas sagovornici prihvatiti kao jednake.

        Odgovorite na ovaj komentar
  3. septembar 14, 09:20 #4 Danijela Rajic

    Konacno neko sa zdravim razumom, ko se usudio da kaze ono sto vecina misli.

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. septembar 14, 09:31 #5 Branka

    I u predškolstvu je ista stvar .Upišu nam dete sa posebnim potrebama, nekad i dvoje i uz tridesetoro zdrave dece nemamo podršku defektologa. Grad nema para.Pošalju nas na seminar od dan dva i sposoban si da radiš. Čemu onda defektološki fakultet? Potpuno shvatam da toj deci i njihovim roditeljima treba pomoć ali ne na način koji je sada u praksi. Neka deca borave u vrtićima puno radno vreme bez pratnje ili podrške defektologa.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 10:18 masa

      U potpunosti se slazem,u vrticu se smatram da treba da budu ukljucena ali u razvojnoj grupi,tj.sa strucnijim kadrom od nas,ali naravno lokalna samouprava,,nema para da plati dodatnu strucnu spremu”i tako da i mi lutamo u mraku,niti mozemo da pomognemo..ne znamo i nemamo cime,roditeljima su rekli da dete MORA da pohadja vrtic sa decom zdravog psiholoskog stanja,a sto ih i oni izopstavaju i odbacuju to nema veze..drzava je ..oprala ruke”hteli su da ustede i zato je ovakva situacija,,zalosno je jer ne mozemo da im pomognemo a primorani smo na to..nece dva seminara da me osposobe za rad..nego sama istrazujem da se sto bolje upoznam sa odredjenim poremecajem i olaksam i detetu i sebi…

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 19:50 Andja

      Sve je tako ali na[e vapaje niko ne čuje, valjda su im tako rekli, a oni mora da slušaju, šta ćehttp://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif

      Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 05, 20:14 Jeca

      cak i kad bi grad placao dodatni kadar,koleginice u jaslama bi bile i tada ostecene…jaslene grupe su prekobrojne , dobijete dete sa posebnim potrebama ( koje ima papire ) , a vi niste bili cak ni na dvodnevnom seminaru o inkluziji..zasto???? zato sto zakon ne priznaje inkluziju u jaslama, ali se deca uredno upisuju…a deci treba pomoci od najranijeg uzrasta….kako ????

      Odgovorite na ovaj komentar
  5. septembar 14, 10:21 #6 Ivy

    1. Ne mora da znači da će svaki defektolog u školi raditi svoj posao kako treba..Baš kao što se razlikuju nastavnici međusobno, tako ima dobrih i loših defektologa. Neki koji su bubali ili samo učili za prolaznu ocenu, ništa stručniji nisu od psihologa, pedagoga i nastavnika. I psiholozi i pedagozi na fakultetu stiču znanja za rad sa decom sa posebnim potrebama, mada je svakako bitno usavršavanje i rad na sebi nakon studiranja. Najbolja opcija bi bila da u svakoj školi rade timski stručnjaci svih profila, da se uzajamno nadopunjuju i sarađuju u cilju podsticanja razvoja dece sa posebnim potrebama ,jednako kao i one dece bez problema u razvoju.
    2. Istina, ali se ide ka tome da se poboljšaju uslovi u školama u skladu sa propisima EU. Tj. EU vrši pritisak na našu državu da se u školama u Srbiji obezbede adekvatni uslovi za rad, što znači da treba biti pozitivan i verovati u pozitivne promene. Samim tim što se menjaju zakoni, menja se i praksa. Postepeno, ali sigurno.
    3 i 4. Praksa u svetu pokazuje da su deca sa smetnjama u razvoju više napredovala uz decu koja nisu pokazivala smetnje u razvoju. Postoje brojna udruženja i grupe van škole za decu u kojima se ona mogu sastajati i družiti sa onima koji su im slični. Tako će deca sticati raznovrsna iskustva u životu.
    5. Naravno da su defektolozi najstručniji za rad sa decom sa pos.potrebama, ali, kao što sam napisala pod 1.-svi stručnjaci koji rade sa decom dužni su da se dodatno usavršavaju čitajući odgovarajuću literaturu i pohađajući seminare u cilju boljeg obavljanja posla koji rade. Ako jedan nastavnik pohađa seminar koji se tiče rada sa decom sa smetnjama u razvoju, on će steći saznanja koja će mu pomoći u radu sa takvim učenicima. Bolje će organizovati nastavu, koristiće odgovarajuća sredstva, a pre svega bolje će razumeti svoje učenike sa posebnim potrebama, njihov svet, njihova ograničenja i potencijale. Mislim da je to neophodno i veoma važno.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 11:12 Aleksandar

      1. “Ne mora da znači da će svaki defektolog u školi raditi svoj posao kako treba.” Vodeći se tom logikom onda moze recimo ovako:
      Ne mora da znači da će svaki policajaci raditi svoj posao kako treba. Zaposlimo portire kao policajce jer među njima mozda ima onih koji bi taj posao bolje radili.
      2. “što znači da treba biti pozitivan i verovati u pozitivne promene” Fraza, besmislena kao i većina akcija tvoraca takvih fraza. U prevodu, oslonite se na nas i EU. Ne verujete svojim ocima i sopstvenim iskustvima u praksi.
      3 i 4 Mozda. Da li je ta praksa sprovođena u uslovima poput nasih? Velika odeljenja, apsolutna pustoš od opreme u učionicama i kabinetima, sistem u kome je fokus sa deteta prebačen na administrativne poslove i popunjavanje stotina obrazaca… Ili mozda u uslovima jedne Finske?
      5. “Ako jedan nastavnik pohađa seminar koji se tiče rada sa decom sa smetnjama u razvoju, on će steći saznanja koja će mu pomoći u radu sa takvim učenicima.” Opet fraza. On će steći znanja… Kolika znanja? Kolika u odnosu na nekog ko se školovao upravo za ovakav posao? Kako ga dvodnevni seminar čini dovoljno kompetentnim da preuzme posao profesionalca? Shvatate li koliko se degradiraju ljudi koji su se ciljano školoval za ovakve poslove?

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 20:28 Vaspitac

      Ista ta EU nas i vodi u propast. Ovi nasi zele da im se dodvore, pa uvode promene, a nisu pripremili teren za njih. Jedan od primera je i Bolonja u nasem sistemu skolovanja, cisto ruglo i uzas jedan. Trazi se da profesor koji ima vec preko 60 godina sada uci da radi po novom sistemu, a njemu se vise ni ne radi, a kamoli da uci neke nove nacine prnosenja znanja. Dobijate magistre i doktore nauka koji ne znaju da beknu.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 15, 17:31 Selena

      Draga Ivy,

      “U svetu se smatra…” je toliko odbojna recenica ( a bar imam prijatelje i rodbinu koji zive “u svetu”, posto mi zivimo u getu, je l’ tako?) i netacna. Treba za pocetak razlikovati poremecaj u ucenju od smetnji u razvoju, na primer. Treba znati da se u Nemackoj (bar nam tako rekla bratska skola iz Rotvajla) deca sa posebnim potrebama posebno tretiraju. Postoji citav tim socijalnih radnika, defektologa i psihologa koji rade sa njima posebno kao sa grupom, a odmore (koji su duzi od nasih) i jos neke casove (gde je to moguce) ta deca provode sa ostalim vrsnjacima. I te vrsnjake treba pripremiti za kontakt sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Moraju znati zasto neko dete reaguje kako reaguje i kako oni samo da odgovore na odredjen oblik ponasanja.
      I da se, draga Ivy, ne lazemo: bila sam na nekolik SEN seminara (special educational needs) za profesore engleskog (zato mi tastatura nema nasa slova, izvinjavam se!) – NISTA! Voditeljke seminara nisu umele da odgovore ni na jedno konkretno pitanje koleginica koje su stvarno u problemu! Zasto? Zato sto, ispostavilo se, voditeljke seminara nisu imale posla sa decom koja imaju ozbiljnu mentalnu retardaciju, na primer, pa i nisu mogle da nadju to na Internetu, promene imena u srpska, odstampaju i naplacuju 2000 dinara za glumljenje ludila.
      Kada sam otkrila dete koje ima vizuelnu disleksiju u odeljenju ( a da nije otisla na popravni, ne bih ni znala), pedagogica moja draga napravi se luda i (ne)zbunjena, a psiholog mi rece:”Jao, molim te, ko ce da je prevodi sad, ja o tome nista ne znam, snadji se!” Snasla sam se, iscitala milion strana, posebno radila i pravila posebne testove (i niko mi ne rece ‘hvala’ osim njenih roditelja) i to je ‘samo’ disleksija’, sta da je nesto gore?
      Zato ne lazimo vise sebe, ovo je sve zbrda-zdola i slazem se da se radi o pokusaju unistenja ionako oslabljenog sistema obrazovanja. Uzgred, deca sa posebnim potrebama su i nadarena deca. Gde su ona u celoj prici?

      Odgovorite na ovaj komentar
  6. septembar 14, 10:35 #7 Shwrtjana

    Dok sam na fakultetu pricala da inkluzija nikome dobra nece doneti, a najmanje deci zbog koje je I osmisljena, nazivana sam “zadrtim defektologom koji samo zeli da decu zadrzi za sebe”… Drago mi je da imam istomisljenike, jer je inkluzija jako, jako losa ideja koja ce naciniti znacajnu stetu svima,(prosecnoj populaciji dece, deci sa posebnim potrebama I posebno nadarenoj deci).

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 14:11 mirjana

      Na jednom od prvih seminara o inkluziji u našoj školi, javno sam postavila pitanje “ekspertkinjama” iz BG, šta misle o tome gde su deca sa posebnim potrebama srećnija? Dobila sam javni prekor u smislu da ja ne treba da brinem o njihovoj sreći. Proglasiše me nesenzibilisanim pedagogom, postadoh crna ovca, samo zato što sam javno iznela istinu i ono što većina misli. Zato mi je drago da pročitah ovaj tekst. Tako razmišljam od samog početka i javno govorim, čak i na seminarima. Muka mi je od onih prezentacija primera dobre prakse. I uvek kažem onima koji me ne razumeju makar to da neću da oduzimam hleb defektolozima. Koja je korist od priučenih nastavnika, učitelja, nas pedagoga? Kada želim plastično da objasnim, pitam ljude da li bi pristali da im tešku operaciju na srcu, ne daj Bože, izvrši stomatolog u svojoj ordinaciji ili na hodniku, još bolje. Pa svi su oni zdravstveni radnici, zar ne? A ni uslovi nisu bitni, zar ne? Ko razume, shvatiće. Zato bravo, za tekst Dr Slobodana R. Martinovića.

      Odgovorite na ovaj komentar
  7. septembar 14, 10:57 #8 nikolina

    samo jedno pitanje vam svinma postavljam : zast osu protivnici inkluzije u najvecem broju slucajeva defektolozi?

    Ovu recenicu, koja vristi od predrasuda, nemojte vise nikada nigde napisati, ako mislite biti objektivan, realan i korektan analiticar : Ne znam na osnovu čega je neko zaključio da će deca sa smetnjama u razvoju biti srećnija i uspešnija u okruženju koje se od njih potpuno razlikuje i koje je od njih, po pravilu, u svakom pogledu superiornije.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 11:41 Jana

      Nikolina, rece jednom jedan covek “Stvari uvek treba nazivati pravim imenom, u suprotnom doprinosimo propasti sveta!” (A.Kami) Ne vidim nikakvu predrasudu u toj recenici. To je objektivna, realna i korektna recenica. Defektolozi su najcesce protiv inkluzije zato sto su skolovani za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju i zato sto logoped, oligofrenolog, surdolog…koji je studirao i usko se specijalizovao za rad sa tom decom moze da mu pomogne u socijalizaciji i obrazovanju, za razliku od mene koja sam samo skolovani metodicar za rad sa decom koja nemaju nikakve smetnje u razvoju. Pohadjala sam silne seminare vezane za inkluziju i nista, ali nista konkretno i prakticno nisam cula, kamoli naucila, osim sto su nam citali sta smo duzni po zakonu.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 18:02 Slobodan Martinović

      Nemam zaista ništa protiv da napišete šta god želite (ja Vama neću reći da nikada nešto ne izgovarate), ali o problemu može da se valjano govori samo ako se problem poznaje. Da li ste radili sa decom ometenom u mentalnom razvoju? Znate li uopšte šta znači mentalna retardacija i kakve sve intelektualne, emocionalne i socijalne probleme donosi? A još kad je (a često jeste) udružena sa drugim smetnjama! Radim u odeljenju posebne nastave jedne redovne, i to zaista „dobre“ škole, ako je verovati spoljašnjem vrednovanju (dobila je četvorku), i odlično mi je poznato kako napreduju i kako se osećaju deca s takvim problemima u odeljenju redovne nastave. Na papiru sve izgleda sjajno ili bar prihvatljivo, a onda roditelji (ne svi, naravno), pre ili kasnije, shvate da ovakav oblik inkluzije njihovom detetu nije doneo ništa dobro pa prelaze u posebnu nastavu. Ali, avaj, to se često desi onda kada su skoro sve prednosti ranog tretmana nenadoknadivo ispuštene, a dete kod nas ponekad dolazi na granici psihoze i gotovo bez ikakvog znanja. I tu mogu da posvedočim: više puta sam, vrlo brzo video, katkad i zaprepašćujuću, promenu nabolje kod deteta kada pređe na školovanje pod posebnim uslovima; promenu kako u školskom napredovanju tako i u pogledu emocionalno-socijalnog razvoja.
      Pri tome ne mislim da su učitelji/nastavnici odgovorni za to što inkluzija nije uspela – oni ne samo da za rad sa decom sa smetnjama u razvoju nemaju znanja, nego nemaju ni uslove, pri čemu ne mislim samo, pa ni prvenstveno, na tehničke uslove – mislim da je nemoguće, ma kakav stručnjak nastavnik bio, sa određenom decom raditi u velikom odeljenju, imalo ono 15 ili 30 učenika.
      Da ne dužim, mada ima još šta da se kaže, papir trpi sve pa i tvrdnje o velikim svetskim uspesima inkluzije. Ja svoje stavove formiram ne samo na osnovu onoga što je napisano nego i na osnovu onoga što vidim da se oko mene i mojih kolega dešava. Ko onda gaji predrasude?

      Odgovorite na ovaj komentar
    • januar 21, 03:28 inkluzija

      Između ostalog zato što je inkluzija potpuna suprotnost od institucionalizacije, a u retardiranoj Srbiji, defektolozi rade u institucijama i specijalnim školama umesto u redovnim školama, pa se sad verovatno boje za svoje poslove, jer se slabo zapošljavaju defektolozi u redovnim školama. S druge strane, bez prave inkluzije sa defektolozima u školama, ta deca propadaju i postaju teret države. Ukoliko ih strpaju u institucije oni su ograničeni u svom socijalnom životu, a ukoliko ih se ubaci u redovne škole bez defektologa onda je njihov napredak minimalan. Do inkluzije mora doći, najbolje u obliku jedan defektolog na 1, 2 ili 3 redovne škole, zavisno od potreba tih škola, broja učenika sa smetnjama itd. Oni sa teškom i dubokom ometenošću, a i neki sa umerenom će ostati u institucijama, većina, ali šta je tu je. Od ove dece koju uđu u sistem inkluzije treba izvlačiti maksimum u smislu 18+ da ima posao, krug prijatelja, koliko toliko uspešne socijalne veštine, bez opasnosti da samo sebe ugrozi ili da ga lako izmanipulišu, a ne da završi npr u Veterniku i da onda godinama skuplja i psihičke bolesti, pa da postane i glupo i ludo sve i onda ih se više ne može uklopiti u društvo i oni ostaju zauvek izolovani. Tako da, Vučiću pripremi pare, pa današnje predškolce od 6 god ćeš za 10-15 godina vidit na svojim jednostavnim poslovima, i oni će ti plaćat porez, a ne da “normalan” narod plaća njihov život porezom, dok oni trunu u institucijama. Nema napredka bez defektologa, a napredak bez inkluzije je u socijalnom, verovatno emocionalnom, upitno i u ostalim aspektima razvoja, ograničen! Inkluzija je win win situacija jer svima donosi plus, dokle god se izvodi na pravilan način. Što se tiče priče o tome da smo siromašna država, s obzirom šta se sve finansira, prava ovh onih, ovi projekti oni projekti, siguran sam da će se naći para i za inkluziju. Poz 🙂

      Odgovorite na ovaj komentar
    • april 08, 20:02 Danijela K

      Nije istina da su defektolozi jedini i najveci protivnici inkluzije . Vi zamenjujete teze , klasicno . Defektolozi su najpozvaniji da komentarisu inkluziju. Tako je u nasem svetu obrazovanih. Njihovo misljenje cenim. I ja sam protivnik inkluzije jer nanosi visestruku stetu deci , ali ja sam dipl. ing. koji radi u tehnickoj skoli i apsolutno sam neobrazovana za rad sa decom sa posebnim potrebama. Ja to radim, jer me zakon obavezujem a prosto se gadim od tolike kolicine licemerja i nestrucnosti u poslu inkluzije . I same sebe se gadim sto radim posao koji ne znam dobro , jer mi inzenjeri volimo da sve bude u vinklu , a ne aus vinkl.

      Odgovorite na ovaj komentar
  8. septembar 14, 11:20 #9 Nora

    Ako se neko skolovao 4 godine – pa makar i samo bubao – bar mu je nesto ostalo u glavi potrebno za rad sa ovom decom. Seminare koji traju 2 dana i koje drze ucitelji, pedagozi i sl. ni u kom slucaju ne mogu zameniti 4 godine literature, prakse …
    O neadekvatnosti inkluzije, pricaju defektolozi – jer se ostali plase i cute.Radim dodatnu podrsku u redovnoj skoli i znam sta se desava.Meni placu na ramenu, traze pomoc, mole da im pisem iope i sl. A kad dodje direktor sve sjajno, super – nema nikakvih problema….

    Odgovorite na ovaj komentar
  9. septembar 14, 12:30 #10 ivy

    Pogrešno ste me razumeli. Nisam protiv defektologa .ali sam ZA inkluziju. Mislim da je inkluzija sjajna ideja..pro evropska i demokratska. Ne živimo u 19.veku pa da odvajamo “zdravu” i “bolesnu” decu. Svi imamo apsolutno ista prava i jednake šanse na školovanje. A oni radnici koji misle da su na fakultetu pokupili sva znanja i ne žele da se trude da se dodatno obučavaju i obrazuju za mene nisu pravi profesionalci. Novo vreme i nova saznanja donose novine i u pristupu problemima dece sa posebnim potrebama. Najlakše je kritikovati i kukati kako je teško, a najteže je potruditi se da ovu jednu lepu ideju sprovedemo u delo kako treba u našim školama. Samo timskim radom svih stručnjaka može se sve lepo i organizovani uraditi da se toj deci pomogne. Najgori su oni nastavnici što u startu dignu ruke a niti žele da promene svoj tradicionalnih pristup niti ih to interesuje. Na žalost takvi su u većini.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 18:25 Slobodan Martinović

      Ni ja nisam protiv inkluzije – ja sam protiv OVAKVE inkluzije, koja uopšte ne pravi razliku između potreba različite dece. Deca imaju različite potrebe, nije valjda da i oko toga treba da se sporimo. Deca sa smetnjama u razvoju nisu bolesna deca – reč je o stanju a ne o bolesti. Ali se i deca sa smetnjama u razvoju veoma razlikuju, kako po vrsti, tako i po težini smetnje. A šta je uradio zakonodavac? Jednostavno je proglasio: „Sva deca, bez obzira na vrstu i težinu smetnje mogu da idu u redovnu nastavu, osim izuzetno i uz obavezan pristanak roditelja.“ Divna ideja, na prvi pogled, uvažavati pravo roditelja da odlučuju o obrazovnom modelu za svoje dete. Još kad bi roditelji imali dovoljno znanja da procene koji je to model za njihovo dete najbolji! Reći ću, rizikujući da budem optužen za politički nekorektan govor: roditelji najčešće za to nemaju dovoljno znanja. „Pa i ako nemaju“, reći će neko, „oni su roditelji i imaju pravo da odlučuju o svom detetu“. Da, samo kako onda da im to pravo nije dato kada su neke druge stvari u pitanju. Pade mi na pamet vakcinacija. Da li tu neko pita roditelje žele li ili ne žele da vakcinišu dete? A, da, zaboravio sam, reč je o medicini, a lekari ne dozvoljavaju da bilo ko diskutuje s njima o njihovoj struci (premda ni oni nisu jednoglasni u pogledu vakcinacije). A mišljenje defektologa svako može da dovodi u pitanje. I ne samo mišljenje, nego čak i njihove motive, tvrdeći da oni samo žele da zadrže decu, što je tvrdnja taman toliko osnovana koliko i tvrdnja da lečenje nije potrebno nego to samo lekari žele da zadrže svoj posao.
      U svakom slučaju, kada biste znali na kakve sam sve primere diletantizma nailazio analizujući naše propise (pored onih koje sam već naveo), ne biste s toliko optimizma govorili o (našoj) inkluziji.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 30, 01:04 Ana

        Samo bih htela sve vas da pitam,kako je moguce da se roditelji koji su pohadjali redovne skole ,fakultete ,zaposleni a imaju dete sa posebnim potrebama I dalje uce I edukuju se kako da pomognu detetu ,da mu prilagode proctor za zivot ,sredinu I sve sto ide uz to a vama je svima tesko u jednom razredu jednom detetu pomoci ,edukovati se. Pritom imate na raspolaganju sve sto pozelite,podrsku sa svih strana,internet! Moja predpostavka je da vi to I ne zelite I nece te jer su vam verovatno male plate a I sto bi nekome pomogli kada niko vam se nece diviti jer ste puni sebe!!!

        Odgovorite na ovaj komentar
        • oktobar 04, 21:34 Beba

          “Pritom imate na raspolaganju sve sto pozelite,podrsku sa svih strana,internet!”. Od koga? Odakle Vam ova informacija? Imam kredu i tablu! I internet, ali kod kuće, u školi ne.

          Odgovorite na ovaj komentar
        • novembar 29, 11:07 Sanja Zr

          Evo mog stava, kao majke dece koja su inteligentna, zdrava i prava:
          Ako predavač ima sve na raspolaganju i posveti se maksimalno detetu sa posebnim potrebama, ko onda posvećuje pažnju ostalim učenicima? Zašto će 30 dece da trpi, jer ima u razredu jedno sa posebnim potrebama kome će se maksimalno posvetiti? Gde da upišem dete da predavač mome zdravom i pravom detetu posveti svu pažnju, uči, gugla, da sve od sebe za to moje dete? Kakav je to bezobrazluk i sebičnost tražiti od prosvetnih radnika da ulože toliko vremena i truda za tu decu, kad postoje posebne ustanove koje to mogu da urade mnogo uspešnije od njih, a da pri tom zapostave svu ostalu decu na račun njih? Ko vam daje pravo da tražite od prosvetnih radnika, koji nikad nisu želeli da se bave ovom tematikom da im namećete to i da pri tom imate i zamerke, kako niste zadovoljni? Da su hteli da se bave decom sa posebnim potrebama, završili bi defektologiju.
          Ako ja, kao majka, samo naslutim, da moje dete nema adekvatnu pažnju predavača zbog Vašeg deteta, biću jako nezadovoljna. Gde da ja upišem moje dete da dobije takvu negu i brigu kao potpuno normalno dete? Normalna deca nemaju gde da pobegnu, nemaju gde da se upišu da dobiju ono što njima treba. Da ne spominjemo darovitu decu. Tek oni nemaju šta da traže u učionici gde predavač mora da se rva sa nekoliko dece sa posebnim potrebama. Bolje odmah da se ispiše. Problem je što nema gde da pobegne. Nemojte vređati prosvetne radnike, niko tu nije ni lenj ni ne zainteresovan. Ja, kao majka, laik, vidim da se oni strašno trude. Ako Vi zaista volite svoju decu sa posebnim potrebama, uradite za njih ono zaista najbolje. Upišite ih u specijalizovanu školu, kakvu mi imamo u Zrenjaninu, gde rade odlično obučeni kadrovi, gde su uslovi za njihov rad najbolji što Srbija i Zrenjanin može da stvori.

          Odgovorite na ovaj komentar
          • septembar 11, 07:48 Marija

            “Da se RVA sa nekoliko dece sa posebnim potrebama…”O majko moja,pa draga gospodjo,onda su vasi kriterijumi za ne/zadovoljni radom prosvetnih radnika itekako diskutabilni.Deca sa PP nisu nikakve azdaje da bi se neko “rvao”sa njima…sram Vas bilo

  10. septembar 14, 13:25 #11 Slavica

    Defektolozi nisu cutali, vec ih niko nije slusao.

    Odgovorite na ovaj komentar
  11. septembar 14, 13:30 #12 Natasa

    Svaka cast. Svaka Vasa rec je ziva istina!!!

    Odgovorite na ovaj komentar
  12. septembar 14, 13:34 #13 Natasa

    Svaka cast. Svaka Vasa rec je ziva istina!!! Pri tome mislim na dr Slobodana R. Martinovica.

    Odgovorite na ovaj komentar
  13. septembar 14, 13:35 #14 Biljana

    Poštovanje Vama i divljenje činjenicama koje ste izneli. Ovo je tema o kojoj stvarno treba pričati, ali i raditi na nekom rešenju. Radeći u školi uviđam da ta deca pre svega nisu srećna, a mi nemamo dovoljno vremna da im se posvetimo onako kako bi zapravo trebalo. U većini slučajeva nismo ni upućeni do tančina kako treba raditi sa njima, vrlo često nemamo nikakvu podršku, već se snalazimo i nekako ih “guramo” iz razreda u razred. Iskreno, ja se nimalo lepo ne osećam zbog toga.
    Možda bismo mogli da pokrenemo neku peticiju ili nešto slično tome, što bi gospodu koja su ovaj zakon donela, osvestilo i barem malo nateralo na razmišljanje. Jer, ono što oni imaju izmaštano je jedno, a realnost je, nažalost, mnogo drugačija i okrutnija, i to upravo po učenike sa posebnim potrebama.

    Odgovorite na ovaj komentar
  14. septembar 14, 17:48 #15 ivan

    Tekst me je odusevio.Napokon da neko sroci bas ono sto svi mislimo.Ideja inkluzije u nasoj zemlji je vise nego utopija i mi za to jos nemamo ni minimalne uslove.Verujem da novi ministar ima sluha i da cuje ljude koji imaju iskustva u struci.
    Inace, mnogo tzv. inovacija i seminara poticu ili od nevladinih organizacija ili sa akademskog nivoa radi pravdanja tzv. ustrazivanja….a sve zbog novca .Silni doktorati, projekti, naucni clanci, istrazivanja…. vecina ima za cilj licno promovisanje i sopstvenicki benefit.To ce vam cak reci i oni koji se time bave.Obraz kao djon , a na stetu i nase i njihove dece.Ministre javi se i vrati skolu u skolu!To ocekujemo od tebe.Unapred hvala.

    Odgovorite na ovaj komentar
  15. septembar 14, 18:47 #16 Marija Protic

    Imam devojcicu sa autizmom od 5 godina i nebitne su dijagnoze. Ide u ,,redovan” vrtic, a tako ce biti i kad se krene u skolu. Ja nemam nikakvih predrasuda prema ,,specijalnim” skolama, ali imam prema nacinu funkcionisanja. Problem je sto ne postoji dodatna podrska i na tome treba raditi. Od vaspitacice moje devojcice sam trazila da tacno to i bude i ni manje ni vise nego sto je drugoj deci. vaspitac nije logoped, defektolog,licni pratilac, pedagoski asistent,…Takodje cu to isto traziti i od ucitelja. ovo pisem kao roditelj,ali jesam nastavnik matematike po zanimanju. I ne mogu svoje dete da vidim negde u nekom dnevnom boravku kad ne budem mogla o njoj da se brinem vec cu se boriti maksimalno za svoje dete. Sta bi trebalo da uradim? Da je upisem u specijalnu skolu koja vise i nije skola vec dnevni boravak i gde nikog nije briga ima li ona drugare i sta je naucila . Ima sjajnih logopeda i defektologa i to nema veze sa nacinom rada specijalnih skola jer je to stvar uprave. Ali je moje pitanje kakva je saradnja izmedju logopeda, defektologa i vaspitaca ,ucitelja….? Imaju li deca adekvatnu dodatnu podrsku? Imaju li je nastavnici,ucitelji, vaspitaci? A u price da nema para za decu ne mogu i necu da verujem jer se ima para za razne gluposti, a nema za decu.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 03, 22:37 sanja

      Konačno da se oglasi i jedan roditelj.Dakle svo predhodni komentari su komentari osoba nesposobni da takvoj deci pomognu jer su lenji da prilagode i smislu način podrške.Jako je ružno širiti mržnju, diskriminaciju decu po bilo kojoj osnovi jer kao što sam u predhodnim komentari navela svako dete ima pravo na školovanje i to sa svojim vršnjacima jer realno i živi u sredini drugačijoj od sebe pa zašto u takvoj sredini ne bi i učili?!moram tako reći da mi se grafite svi vi lenji,diktatori koji diskriminisete i terase decu u razne ustanove.Pitala bih vas da je vaše dete , dete sa posebnim potrebama da li biste i onda bili protiv inkluzije?onaj ko ne želi da se bavi i ovakvom decom ne treba uopšte da pomišljao na poziv učitelja,pedagoga itd.Sram vas bilo sve!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 04, 21:48 Beba

      Ja sam učitelj i nemam podršku. Imam defektologa 1 čas nedeljno, stručni saradnici, direktor i ostali obilaze moju učionicu u širokom luku.

      Odgovorite na ovaj komentar
  16. septembar 14, 18:58 #17 kniki90

    Ok, Savetujem da ubuduće kada decu upisujemo u škole razvrstavamo po razredima sa sledeći način i ni slučajno ih ne treba mešati! Dečaci sa dečacima i devojčice sa devojčicama. Podpodela sledeća: Dečaci iste visini i težine sa istima! Prosto da bi deca imala što potpuniji način i razumevanje i iskustva sa drugom decom. Dete koje je krupnije ne može biti u istom razredu sa mršavim detetom, pošto sitnije dete ima veću i bolju kondiciju u odnosu na krupnije dete s tim da je ono superiornije! Isto tako da se devojčice ne smeju mešati sa dečacima, iz istih razloga što fizionomija devojčice se razlikuje od dečakove i ne sme se mešati, prosto jedni su superiorniji od drugih! Molim defetkologe da i taj deo razmatraju i usvoje, pošto je u sastavnom konceptu ovoga navedenog u tekstu gore! Takođe kada defektolozi prestanu da se bave defektom i dete pokušaju naučiti i spremiti za život, a ne ga popravljati, onda će moći imati pravo glasa u naučnoj zajednici Efektologa koja je sve veća u svetu!

    Odgovorite na ovaj komentar
  17. septembar 14, 19:14 #18 Marija

    Ja predajem tehnicko obrazovanje. Mogu li ja na neki seminar, dva (moze i na tri, imam da platim, ja sam nastavnik) iz istorije, eventualno biologije, pa da predajem i to. Posto sa par seminara o inkluziji postajemo strucnjaci, sto ne bi svi isli na sve seminare pa ko sta `dovati` to da predaje!!! Nekako mi inkluzija koja se sada sprovodi lici na to!!!

    Odgovorite na ovaj komentar
  18. septembar 14, 19:15 #19 kniki90

    Ono što me vuče na razmišljanje je šta bi bilo da je Stiven Hoking išao kod defektologa? Mislim da bi ovaj svet bio uskraćen za jednog čoveka poput njega! Pošto je “defektologija nauka o hendikepiranom čoveku” imalli bi mnogo materijala za rad! Zato u svetu ne proizvode defetkologe!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 20:03 Slobodan Martinović

      Ne znam šta ste želeli, ali navoditi kao primer u prilog inkluziji jednog genijalnog čoveka pokazuje problem s argumentima. Izgleda da Vam nije poznato da postoje defektolozi različitih struka. Hokingu, naravno, nije bio potreban defektolog- oligofrenolog, ali mu je bio potreban, i verovatno da je i koristio njegove usluge, recimo defektolog-somatoped. To što se u svetu, pored naziva defektolog, koriste drugi nazivi za suštinski istu struku nema nikakvog značaja. Stiče se utisak da je Vaš komentar napisan samo da bi se izrazilo neko lično nezadovoljstvo ili netrpeljivost.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 14, 20:14 kniki90

        Problem je u tome što konstantno u ovoj zemlji postoji težnja da se stvari poprave! Da se dovede na isto i da svi budu “normalni”! Stivena Hokinga sam naveo kao primer, iz prostog razloga jeste, da se stvari prema njemu, a ne on prema stvarima! Dok defektolozi imaju težnju da ljude/decu popravljaju prema stvarima. Da li je Stivenu Hokingu potreban logoped ili detetu sa autizmom. Ako znamo da deca sa autizmom ne pričaju, što bismo ih vodili kod logopeda? INSTITUCIJE se svuda u svetu ukidaju, ali jedino na Balkanu cvetaju!

        Odgovorite na ovaj komentar
        • septembar 14, 20:53 Sonja77

          Defektolozi nikoga ne popravljaju! Lekari popravljaju što mogu, mi ih osposobljavamo za život da ne bi bili društvu na grbači kao socijalni slučajevi.

          Odgovorite na ovaj komentar
          • septembar 14, 21:07 kniki90

            Cilj jeste da se dete osposobi za život i to se slažem! Ali sa čim sa se sve susretao po vrtićima i školama od strane defektologa, me je zgrozilo i navelo na istraživanje te grane u svetu i od svega naučenog i čutog po Americi vidim da ovde je cilj da se dete ne osposobi za život, ne razviju dovoljno socijalne veštene i najčešće završe u institucijama.

    • oktobar 04, 15:44 Milan Jevtić

      Stiven Hoking nije u detinjstvu bolovao od bolesti koja ga je prikovala za invalidska kolica. Završio je školu i bolest je došla kasnije…Tako da mu u školi nije bio potreban ni somatoped…

      Odgovorite na ovaj komentar
  19. septembar 14, 19:56 #20 Ana

    Tako je,najmanje deca imaju podršku u inkluzivnom obrazovanju.Moje dete je sa autizmom i krenulo u 1 razred u Bačkom Jarku,i dobio ličnog pratioca,ali 1 pratioc ide na 2 autistične dece,to je kod nas izgleda normalno,nemam reči.
    Da na 6 autistične dece idu svega 3 pratioca.
    Za sve imaju novčana sredstva samo za decu sa smetnjama u razvoju nemaju.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 04, 21:49 Beba

      Moj učenik ima asistenta na papiru. Samo niko neće da ga plati pa ga nema evo već četiri godine.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • novembar 29, 11:21 Sanja Zr

      Znači, jeftinije bi nam, kao društvu, bilo da platimo ličnog pratioca za svako dete sa posebnim potrebama, priučimo predavače, pokupujemo svakoj školi sva neophodna sredstva za rad, nego da ih roditelji upišu u specijalizovane škole, gde već to sve postoji? Da li ste pri svesti?

      Odgovorite na ovaj komentar
  20. septembar 14, 20:01 #21 vesna

    Defektolog sam…Niko nas nije pitao za strucno mishljenje…odluka o inkluziji dece sa posebnim potrebama doneli su ljudi koji ne znaju nishta o ovoj problematici niti poznaju pshihologiju te dece i njihove sposobnosti…Rezultat toga je posle nizhih oddeljenja decu vrachaju struchnacima, sa zavrshenim pettim razredom a josh uvek nepismena…

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 14, 20:20 kniki90

      Kao defektološkinja morate znati da sva deca imaju svoj ritam rada, način učenja i ostalo. Ali kada dajemo dijagnoze, prepisujemo lekove, farmaceutske kompanije rade… Medicina napreduje a ljudi sve bolesniji!

      Odgovorite na ovaj komentar
  21. septembar 14, 20:02 #22 SAŠA VIĐENTIJEVIĐ

    SVI SE MI SLAŽEMO I SEBE LAŽEMO!!DA MOŽEMO NEŠTO PROMENITI U PROSVETI PA I OVAJ VELIKI PROBLEM!!KAKO!KADA SU SINDIKATI MARIONETE!!MINISTAR SLUŠA SVOJE POMOĆNIKE I T.Z.V.STRUČNJAKE PO ZAVODIMA KOJI I PRAVE SVE OVE PROBLEME PA ONDA SVALE SVE NA MINISTRE I MENJJU IH KAO ČARAPE!!KOD NAS JE NAJGORA PROSVETNA ADMINISTRACIJA!!TRETIRAJUJ NAS PREDAVAČE KAO MALOUMNE PA JOŠ OD NAŠE CRKAVICE PLAĆAMO DA NAM ISPIRAJU MOZAK GLUPOSTIMA!ZATO ŠTO NISU VODILI RAČUNA O TOME KAKAVI SE PRIVATNI UNIVERZITETI OTVARAJU I KOJE ZNANJE DOBIJAJU!!MAGISTARA I DOKTORA NA SVAKOJ GRANI!!ČEMU TO VODI!DEBILIZACIJI NACIJE I ODLASKA IZ OVE LUDNICE SVIH PAMETNIH I KREATIVNIH!!SVI ĆUTIMO O OVIM I DRUGIM PROBLEMIMA!!ZBOG STRAHA ZA POSAO I TAKO KOLEKTIVNO UPADAMO U ŽIVI PESAK GURNUTI NE SVOJOM GREŠKOM!!

    Odgovorite na ovaj komentar
  22. septembar 14, 20:48 #23 Sonja77

    Dragi kolega, niste dodali da su PLATE defektologa u periodu jačanja inkluzije (pre 9 godina) smanjene za 1/4 da bi nas IZJEDNAČILI (?) sa ostalim prosvetarima. Ublažili naše postojanje. Odnosno, na ovaj način se otvorio prostor za dodatno finansiranje nastavnika razredne nastave u redovnim školama koji su se odlučili za rad u inkluzivnom odeljenju (dodatak na platu).
    Iskreno BOLI me informacija da nastavnik odlaže pisanje iop-a za dete sa smetnjama u razvoju jer je to za njega/nju dodatna dokumentacija!!! Od nas se zahteva za svako dete.
    Još više me BOLI činjenica što kada sve nade u redovnoj školi presuše, šalju inkluzivnu decu u naše – specijalne škole, pa nam treba pre svega i do godinu dana da ih resocijalizujemo da bi mogli početi sa radom.
    BOLI činjenica da većina nastavnika razredne nastave ne zna ko su defektolozi i šta zapravo čini njihov rad (a bilo je o tome nešto reči u toku osnovnih studija-ili smo cenzurisani?).
    A najviše BOLI propušteno vreme u inkluziji (godine!!!) i nemogućnost realizacije adekvatnog tretmana jer su prošli kritični periodi razvoja deta (i o tome se uči na osnovnim studijama), pa nam guraju decu da ,,krpimo rupe,, za lošom inkluzijom.
    BOLI i to što lekari NE ispisuju konkretene dijagnoze već se koriste ternminima – razvojna … – i time roditeljima ulivaju lažne nade.

    I ranije se radilo uz pomoć štapa i kanapa pa su se postizali rezultati, a sada se radi uz pomoć Dr Jekyll-a i Mr Hyde-a.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 04, 21:56 Beba

      dodatno finansiranje nastavnika razredne nastave u redovnim školama koji su se odlučili za rad u inkluzivnom odeljenju (dodatak na platu). NE POSTOJI!!!

      Odgovorite na ovaj komentar
  23. septembar 14, 21:27 #24 Dijana

    Ma sve može!!! I dete sa autističnim spektrom u redovnom sistemu, nije problem, ali dajte budite realni ! Podrška za dete sa smetnjama u razvoju treba da izgleda ovako: MINIMUM : 5*nedeljno defektološki tretman spram tipa smetnje ,; 5* nedeljno specifična reedukacija psihomotorike; 5* nedeljno logopedski tretman. Komplet opremljeni kabineti i senzorna soba na raspolaganju. Tako defektolog može da brani zvanje, jer dragi moji, od podrške 1-2 puta nedeljno u neadekvatnim uslovima, i torbicom koju možemo poneti materijala za rad , te trčeći da se uklopimo u vreme nastave dotične redovne škole… rekao bi naš narod NEMA LEBA!!! Ne rekoh (bar je kod nas tako) svi u podršci imaju 100% fond na svom poslu i evo već 6-ta godina VOLONTIRAMO na taj način…i onda kažu tamo neki…nisu zadovoljni .
    Inkluzija je dobro zamišljena ali loše zapisana, negde treba povući granicu.

    A što se tiče takozvanih SPECIJALNIH škola, danas Škola za decu sa smetnjama u razvoju, NE POSTOJE !!! I one su danas REDOVNE !!! Pravilo inkluzije. NEMA VIŠE DNEVNIH BORAVAKA. Sva deca MORAJU proći važeći ciklus obrazovanja, po istovetnom planu i programu kao i sve druge škole…ko nije upućen da prevedem : u jednom odeljenju 5-tog razreda imamo 8 učenika, dvoje razume i izvršava naloge spram svojih mogućnosti, jedan učenik sa psihozama i bez terapije odbija red i rad zakonom dat , a ostalih 5 nema razvijenu verbalnu komunikaciju ( dijagnoze ne želim da spominjem). E, u takvom odeljenju se sprovodi većinskim delom razredna nastava(jer je drugačije neizvodljivo) , u planu i programu se NARAVNO nalazi istorija, biologija, sledeće godine godine fizika, pa dolazi hemija.

    Posao 1 defektologa JE: da izučava sve te predmete , piše planove i programe po sistemu redovne škole, pa onda sve iz početka kako bi te iste VEĆ NAPISANE sadržaje prilagođavao svakom učeniku ponaosob, pa uračunajte i 4 vrste dnevnih priprema, naravno za 7-8 predmeta te pisanje IOP-a i onda tek na red dolazi priprema materijala, osmišljavanje časova, pravljenje didaktičkih materijala, listića i sl……. Zanemarite sve ovo, ali ne zaboravite !

    PITAM JA VAS : da li je to humano???? Da li je toliko važnije da svako dete dobije svedočanstvo da je završilo 8 razred sa napomenom NA IOP-U IZ SVIH PREDMETA I SREDNJA OCENA 4,68…KAKO TO LEPO ZVUČI, A da to isto dete neće biti u stanju da samostalno obavlja neke higijenske navike, ode do prodavnice, veže pertle, postavi sebi da jede, pravlino se obuče i tako dalje ( tome su služili dnevni boravci, radilo se na osamostaljivanju za život a ne na prilagođavanju programa hemije).

    Mogu pisati do sutra. Nisam imala želju da bilo koga povredim ili prozovem, Skidam kapu svima koji su svim srcem u ovome. Roditeljima najviše, njima je najteže. Ali da se dozovemo pameti PONAVLJAM: inkluzija je odlična stvar ali granice moraju da se znaju. Pomešali su babe i žabe. Smetnje u razvoju su velika paleta. Necemo diskriminisati ali ne idu u isti koš deca sa čulnim i telesnim oštećenjima sa decom čija mentalna dob neće preći 8 godina. Neželjena dejstva su katastrofalna po našu decu, rani tretmani se izbegavaju , sistem ne funkcioniše dok ne dođe predškolsko, a onda smo već u ogromnom gubitku.

    Odgovorite na ovaj komentar
  24. septembar 14, 22:42 #25 Maggie

    Za ovih par godina koliko je inkluzija zazivela u mojoj skoli uvidela sam da nikome dobro nije donela. Gube deca koja rade po IOP zato sto nastavnik koliiko god da hoce da im se posveti ne moze, nema dovojno vremena . Gube i ostali. Dali su 45min dovojni da se preda nova lekcija,da se objasni ono sto nije jasno ostalima (i to u tri nivoa) da se posebno radi sa romima koji isto tako rade po nekoj vrsti IOpa i pri tome na svakih 5 min da vas prekida dete sa posebnim potrebama(da pita dali je zadatak sto ste mu dali tacan) ? To je ne moguca misija za nastavnika!Dobra je ideja i moglo bi da bude uspeha,ali svakom detetu koje radi po IOp u treba se dodeliti pedagoski asistent koj c biti na svakom casu sa njim, a nastavnik da bude taj koj ce samo davati zadatke i instrukcije.
    I jos nesto, deca sa posebnim potrebama su uvek sami po hodnicima, usamjeni:-(. Dali je neko razmisljao o tome da se mozda ta deca osecaju odbaceno od strane njihovih vrsnjaka

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 15, 08:33 Vladimir

      Pedago[ke asistenete treba izbaciti ko su oni zavrsili kurs od 6 meseci u Bgu i sada predaju nasoj deci samo ih unazadjuju! Samo defektolog dolazi u obzir njih treba uvesti u redovne skole da rade sa nastavnicima i decom sa posebnim potrebama. Ovo je sramota roditelji nisu ni informisani kakva osoba im vezba i provodi sa detetom, pedagoski asistent uzas! Defektolozi sigurno nisu dobili diplomu posle 6 meseci nego 5 godina fakulteta + specijalizacije itd. Tako da doticni spec. pedagozi kada napuste nase skole i uvedu se u red. nastavu Defektolozi, mozemo da ocekujemo neki napredak kod dece. Ovo je mlacenje slame!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 31, 23:51 Tanja

      OBJASNJENJE

      Odgovorite na ovaj komentar
  25. septembar 15, 15:58 #26 Edith

    Ja radim vec 13 godina u EU inklusivno. Naravno su neophodni defektolozi ( vec i ovo ime diskriminuje- covek nije deftan zato sto je drugaciji). Nisam defektolog ali radim sa defektolozima ruka u ruci i stalno se obrazujem. Differencijalna nastava je pitanje metodike i didaktike a to se moze nauciti. Ako ima u celom svetu modela za ovaj nacin nastave zasto se to nemoze ustvariti u Srbiji? Najcesci odgovor je da nema novaca. To je mnogo vise pitanje volje, otvorenosti za novo i ucenje. Pogledajte modele u svetu i sastavite svoj, koji decama u Srbiji najbolje odgovara. Iz hunanitarnog razloga sam strikno protiv separacije jer vidim da je kvalitativna nastava moguca i zajedno. Mi zivimo u drustvu zajedno sa ljudima koji su nesto drugaciji kao vecina ali isto tako clanovi drustva. Studije ( PISA, OECD etc.) su dokazale da od zajednicke nastave profitiraju cak i genijalci. Ako nekog interesuju detaljnije moja iskustva, rado cu stupiti u kontakt. Medju ostalog i sama predajem u odraslom obrazovanju. Nazalost nisam perfektna u koristi srpskog jezika, izvinjavan se zbog toga ali se nadam da sam razumljiva.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 06:08 Slobodan Martinović

      Mnogi pobornici inkluzije govore o predrasudama čak i onih koji su prema toj ideji samo kritični ili uzdržani. Međutim, često, možda i po pravilu, upravo oni gaje jednu predrasudu – neprestano pominju “svet” i tvrde da je u “svetu” ne samo prihvaćena inkluzija, nego inkluzija u baš ovakvom obliku kakva se kod nas pokušava primeniti. TO NIJE ISTINA! Postoje države koje imaju neki oblik inkluzije, ali i one koje je nemaju. OVAKVU INKLUZIJU, SA OVAKVIM USLOVIMA, LINEARNO PRIMENJENU PREMA SVOJ DECI BEZ OBZIRA NA VRSTU I STEPEN SMETNJE, TEŠKO DA IMA IJEDNA DRŽAVA SVETA. Nemojte samo reći da je stepen inkluzije pokazatelj razvijenosti ili „naprednosti“ neke države, pošto se i najrazvijenije države u odnosu prema inkluziji veoma razlikuju. Malopre pročitah da se u SAD prema autističnoj deci još primenjuju elektrošokovi (http://www.1tv.ru/news/world/267692)! Zamislite da se ta vest odnosila na Srbiju! Zato zaboravite “svet” kao argument – on nije jedinstven u stavu prema inkluziji niti će to ikada biti. I najrazvijenije zemlje tu ideju prilagođavaju svojim potrebama i uslovima. Zašto to ne uradi Srbija?

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 07:20 Slobodan Martinović

      Mnogi pobornici inkluzije govore o predrasudama čak i onih koji su prema toj ideji samo kritični ili uzdržani. Međutim, često, možda i po pravilu, upravo oni gaje jednu predrasudu – neprestano pominju svet i tvrde da je u svetu ne samo prihvaćena inkluzija, nego inkluzija u baš ovakvom obliku kakva se kod nas pokušava primeniti. TO NIJE ISTINA! Postoje države koje imaju neki oblik inkluzije, ali i one koje je nemaju. OVAKVU INKLUZIJU, SA OVAKVIM USLOVIMA, LINEARNO PRIMENJENU PREMA SVOJ DECI BEZ OBZIRA NA VRSTU I STEPEN SMETNJE, TEŠKO DA IMA IJEDNA DRŽAVA SVETA. Nemojte samo reći da je stepen inkluzije pokazatelj razvijenosti ili „naprednosti“ neke države, pošto se i najrazvijenije države u odnosu prema inkluziji veoma razlikuju. Malopre pročitah da se u SAD prema autističnoj deci još primenjuju elektrošokovi (http://www.1tv.ru/news/world/267692)! Zamislite da se ta vest odnosila na Srbiju! Zato zaboravite svet kao argument – on nije jedinstven u stavu prema inkluziji niti će to ikada biti. I najrazvijenije zemlje tu ideju prilagođavaju svojim potrebama i uslovima. Zašto to ne uradi Srbija?

      Odgovorite na ovaj komentar
  26. septembar 15, 16:04 #27 Nesa

    Malo je kod nas pravih strucnjaka.Takve ljude obicno krasi jedna retka vrlina koja se zove skromnost.Zato i ne dolaze do izrazaja.Glavna odlika ovih ostalih kvazi strucnjaka je ALAVOST.Svi ovi silni seminari i licence su smisljeni od strane ovih ALAVIH zbog novca.U predskolskom vaspitanju su uneli takvu pometnju! A glavna odlika tih ALAVIH je da se drze zajedno.Niko im nista ne moze!

    Odgovorite na ovaj komentar
  27. septembar 15, 17:33 #28 Dijana

    Evo jedne žalosne istine… procitajte sa strpljenjem… to je država, ovakav nam je sistem:

    http://srbin.info/2014/09/12/cedomir-antic-m1oje-autisticno-dete-i-prvi-skolski-dan/

    Odgovorite na ovaj komentar
  28. septembar 16, 06:47 #29 Tosic Jasmina

    Radim kao defektolog u jednoj skoli kod Smedereva a zivim u Beogradu. Na zalost nas defektologe niko nije ni pitao sta mi mislimo o ovoj nakaradnoj inkluziji iz prostog razloga jer nemaju nameru da zaposljavaju defektologe.Jer dobro je poznato da se kod nas u Srbiji svi u sve razumeju pa tako su psiholozi I pedagozi mnogo veci “STRUCNJACI” od nas defektologa.Znam za neke skole u Beogradu koje uporno iz godine u godinu traze defektologe ali im ministarstvo ne dozvoljava da nas zaposle jer su u skoli “STRUCNJACI”.

    Odgovorite na ovaj komentar
  29. septembar 16, 15:18 #30 Edith

    Imate pravo, rec “svet” sam kao opsti terminolog koristila. To je bila greska. Naravno nisam mislila na drustva koji surove metode koriste. Uciti se moze od onih koji su bolji a ne od onih koji su losiji. Zasto ne posetite skole i hospitujete gde se inkuzija godinama koristi? Tamo bi se pokazalo od svog iskustva sta funkcionise a sta ne. Defektolozi su neophodni i kompetentni strucnjaci bez kojih kvalitativne inkluzije nema, ali inkluzije nema ni bez nastavnika i svakojakih drugih strucnjaka. Zato vidim, prakticiram i znam da inkluzija u praxi funkcionise ali samo zajedno a ne u smislu da se kompetencije jedno od drugog negira.
    Raznovrsnost ovih profesionalaca formira zaštitni krug oko dece. Različite nadležnosti ove dece odlucuju koja forma inkluzije dolazi u pitanje. Premereno nadarenoj deci je isto tako potrebna pomoc kao manje nadarenaoj deci. Prosecno nadarena deca nisu pitanje ali i oni imaju pravo na adekvatnu nastavu. Ako bi integraciju dostigli bilo bi super, a inkluzija je jedan visi stepen, satim ideal koji se vredi ostvariti i boriti se za nju.
    Umesto maltretiranja jedni druge ovde daj da zajedno nadjemo skolu koja je voljna da pocne jedan prvi projekat. Jadna kollegija se trazi koja je voljna zajedno za plus rad i borbu za inkluziju. Svako je dobrodosao, ne samo strucnjaci nego i roditelji, jer ni bez njihove saradnje nema zdrave skole. Sa drugarskim pozdravom.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 19:54 Slobodan Martinović

      Mislim da smo se sada bolje razumeli. Najbolji interes deteta treba da bude cilj. Ja samo tvrdim da nije za svu decu dobra ista stvar. Takođe tvrdim da svaka zemlja može uspešno da primenjuje inkluziju (pa i obrazovanje i vaspitanje uopšte) samo s obzirom na svoje specifičnosti. Nisu dovoljne samo lepe želje niti dobra volja – potrebni su i znanje i materijalna sredstva. A ja zaista ne mogu da mislim ništa dobro o inkluziji kod nas, koju, pored činjenica koje sam osnovnom tekstu izneo, karakteriše:
      1) skoro potpuna marginalizacija defektologa (defektolozi nisu predviđeni ni kao članovi školskih timova za inkluzivno obrazovanje (!) niti kao članovi interresornih komisija (u kakvom se to umu rodila ideja da pedijatar, psiholog i socijalni radnik, koji, po pravilu, ne znaju ama baš ništa o deci sa smetnjama u razvoju, bolje znaju od defektologa koji je model obrazovanja za dete najbolji?),;
      2) nepostojanje sredstava ili volje da se ona upotrebe kada treba neke od ključnih stvari za inkluziju platiti – naknade za članove interresornih komisija su mizerne, pa se čak i tako mizerne ne plaćaju na vreme; opštine ne daju novac za lične pratioce deteta (nego to plaćaju roditelji)…
      3) postojanje spremnosti da se bogato plate šarlatanski seminari na kojima se nastavnicima garantuje da će posle njih steći znanje za rad s decom sa smetnjama u razvoju.
      Ima tu još toga da se kaže, ali mislim da je i ovo dovoljno.
      Srdačan pozdrav!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 21:53 Ivana Vuckovic

      Postovana Edith,
      molila bih vas kontakt,

      ili mi pisite na preventivnepolitike@gmail.com

      kako bismo razmenili jos detaljnije na ovu temu.

      Hvala Vam unapred,

      ukoliko jos neko zeli da uradi nesto konkretnu na ovu temu,
      molim vas pisite,
      da pokrenemo zagovaranje za uvodjenje (defektologa) specijalnih edukatora u redovni sistem obrazovanja. Zakonom smo predvidjeni,
      moramo naterati drzavu da donese ODLUKU o uvodjenju struke u redovne skole.

      O pedagoskim asistentima valjalo bi im se posebno obratiti.

      Odgovorite na ovaj komentar
  30. septembar 16, 15:36 #31 mirjana

    Jasmina, ja sam pedagog i znam kakvo je razmišljanje većine nas u Aktivu naše opštine. Međutim, javno se retko ko usuđuje da kaže šta misli, strahujući valjda da će ga proglasiti nesenzibilisanim, nestručnim, okrutnim, kao nekoga ko je zalutao u humanu profesiju prosvetnog radnika. Ja se ponekad tako osećam, iznoseći javno svoje mišljenje. Osećam se usamljenom, a znam da nisam. Zato mi se dopada što je počelo javno da se priča o štetnosti ovakve inkluzije, u materijalno tehničkim i kadrovskim uslovima kakvi postoje u našim školama. Da se sav novac koji je do sada POTROŠEN na seminare, okrugle stolove, savetovanja, prezentacije “dobrih” primera iz prakse, ULOŽIO u opremanje specijalnih škola ili bar zapošljavanje defektologa u redovnim školama, mnogo bi bolje bilo. Ali nije, a sada je prilika da se udružimo i kažemo javno šta imamo.Ja sam jedna od onih koji ne žele da oduzimaju hleb defektolozima. Takođe, ne stidim se da kažem da nisam stručna za rad sa decom sa posebnim potrebama,za njihovo dobro.
    Sledimo primer Dr Slobodana Martinovića.

    Odgovorite na ovaj komentar
  31. septembar 16, 15:52 #32 Menka

    Ne znam na osnovu čega je neko zaključio, da će deca sa smetnjama u razvoju biti srećnija i uspešnija u okruženju koje se od njih potpuno razlikuje i koje je od njih, po pravilu, u svakom pogledu superiornije.

    Odgovorite na ovaj komentar
  32. septembar 17, 16:02 #33 Zdravstveni radnik

    Inkluzija – uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovne škole.

    Niko nije kriv što je rođen tako. Nikome i ničemu se ne smemo rugati, jer se i to nama može desiti. Bog nas uči da budemo jednaki prema svima.

    Ako neka učiteljica ima problem lične prirode i ne zna (ili ne može) da nauči dete sa posebnim potrebama da čita, piše, računa (a dete ima vaspitača, pratioca, pedagoškog asistenta) – e onda ta učiteljica zaista ima problem iz domena psihologije (ili nije učila iz knjiga, jer je ispite polagala služeći se nedozvoljenim sredstvima).

    Prava učiteljica dete sa posebnim potrebama neće odbiti da stavi u svoje odeljenje, nego će samostalno uz pomoć roditelja i druge dece iz odeljenja (pazi: bitna je vršnjačka podrška) i pepsi službe iz škole, dete sa posebnim potrebama naučiti!

    Zato, budimo ljudi!!!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 19, 18:31 StepskiVuk

      1. Svi mi imamo posebne potrebe. Svi ljudi na ovom svetu. Nemaju ih samo deca sa teškoćama u razvoju.
      Inluzija na ovaj način je katastrofa za svu decu, posebno za decu koje je više, a to su decu koja nemaju teškoće u razvoju, te izračunajte kolika je šteta!! A najmanje koristi imaju deca sa teškoćama u razvoju. O tome je već pisao Dr Slobodan Mitrović, te pažljivo pročitajte članak koji je potkrepljen kredibilim argumentima!
      2. Ne uči nas Bog da budemo jednaki prema svima, već porodično vaspitanje, obrazovanje i društvo u kome odrastate.
      3. Učiteljica koja je odbila dete sa posebnim potrebama spada u red retkih koja je procenila da NE ZNA da radi sa takvom decom , da nije osposobljena , jer je pohađala fakultet koji je obučavao za rad sa mentalno normalnom decom ( briga me, ako će me neko proglasti kojim god imenom, nehumanom, ovakvom ili onakvom, ali humanost se ne ogleda u laži , već u istini koju treba sagledati onako kakva jeste) .
      U njenom programu studija je , kao i danas , postojalo jednosemestralni ispit – Metodika blago ometenih u razvoju- možda se danas ne zove tim imenom , jer danas sve nazivaju drugačije, poenta je da je dobila minimum znanja za rad sa takvom decom, a kamoli sa decom sa većim mentalnim problemia.
      4. PRAVI roditelji – PRAVI ljudi, koji ne misle samo na sebe već gledaju interes svog deteta će ga prepustiti PRAVIM stručnjacima- DEFEKTOLOZIMA, jer su obučavani 9 semestara za rad sa decom sa teškoćama u razvoju.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 15, 20:45 Ljuba

      Nisam protiv inkluzije ali sam protiv da radim sam bez saradnika ,pomoćnika koji bi mi pomogao sa detetom koji ima daunov sidrom .Predajem matematiku i nisam onaj koji ne razume dete ali ne razumem lokalne samouprave i ministarstvo koje neće da reaguje.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 04, 16:02 Milan Jevtić

      Svakome ko je razuman, potpuno je jasno da se kompetencije nastavnika redovnih škola ne mogu proširiti toliko da obuhvate sposobnost i stručnost da se pruži pomoć i podrška svim kategorijama učenika sa smetnjama. Problemi koji se u praksi javljaju ne potiču od nedostatka humanosti i plemenitosti nastavnika već iz objektivnih okolnosti , nedostatka odgovarajućih znanja kao i resursa. Svaka osoba sa oštećenjem senzomotornih dispozicija je suočena sa dvema vrstama posledica. Jedne su direktna posledica oštećenja a druge rezultat nepravilnog i nekorektnog odnosa uže i šire socijalne sredine prema njima.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • novembar 29, 12:03 Sanja Zr

      “Uz pomoć roditelja i druge dece” Sad više nije dosta da se učiteljica sva zda oko tog deteta, nego će i ceo razred da se angažuje. Pa najbolje da svi da diljamo samo takvom detetu, a ostalu decu niko da ne gleda! Ko gleda ostalu decu? Čija su briga darovita deca? Budimo ljudi i humani prema svima jednako, nisu samo takva deca u školi. Kako možete samo da posmatrate iz ugla roditelja dece sa posebnim potrebama? Ko brine o kvalitetu nastave za svu ostalu decu?

      Odgovorite na ovaj komentar
      • oktobar 20, 11:45 mijojla

        Zbog takvih stavova deca nam odrastaju u samozive , bahate ljude. Nemaju toleranciju, egoisticna su. Iz licnog iskustva, odeljenja koja imaju dete sa pp su mnogo sloznija i empaticnija. Nikad takvo dete nece upropastiti nase “divno” skolstvo. Stidim se sto zivim u ovakvom svetu

        Odgovorite na ovaj komentar
  33. septembar 17, 19:56 #34 vesna 60

    Konačno se neko osmelio i potrudio da kaže ISTINU i o inkluziji i o našem školstvu koje ide u lošem pravcu već dugi niz godina. Ja sam pokušala na seminarima da iznesem ovakve i slične argumente i konkretne probleme iz mog odeljenja, ali voditeljke nisu bile raspoložene da čuju drugačije mišljenje dok je seminar trajao. Po završetku jedna od njih je iznela svoje lično mišljenje koje je u potpunoj suprotnosti sa zvaničnim koje je tvrdo zagovarala i branila! Tvrdim da smo svi svesni da je to užasno loše “rešenje” ali nemamo snage, a mnogi ni hrabrosti da to glasno i javno kažu. To znači da su nas DOBRO ZAPLAŠILI! Nadam se da ćemo se ipak na vreme oglasiti i učiniti važnu i veliku stvar za naše školstvo i celo društvo! Ko će nas izvući iz ove bede i zaostalosti ako zanemarimo i izgubimo decu i mlade koji su nadprosečni, a u ovim uslovima rada se jedva primete jer za njih nemamo vremena!?!
    http://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    Odgovorite na ovaj komentar
  34. septembar 18, 06:25 #35 Slobodan Martinović

    Pošto ste zdravstveni radnik, pretpostavljam da Vam se ne bi dopala ideja da pacijenta umesto hirurga operiše psihijatar, uz asistenciju predstavnika nekog udruženja za borbu protiv diskriminacije. Ili da roditelj bolesnog deteta, umesto lekara, izabere belog maga, pošto smatra da je to u detetovom najboljem interesu, da dete ne bi bilo stigmatizovano boravkom među bolesnom decom. Razume se da niko nije kriv zato što je rođen sa nekim smetnjama, ali baš zato mu treba pružiti ono što mu je zaista potrebno. A to je rad sa defektologom, koji je jedini potpuno stručan za rad sa takvom decom. Nemojte se ljutiti na nastavnike – oni su obrazovani za rad sa decom iz redovne populacije. Da bi uspešno radili sa većinom dece sa smetnjama u razvoju (posebno s decom s mentalnom retardaciojom), bio bi im potreban još jedan fakultet i rad u malim grupama, uz odgovarajuća sredstva. Drskost je smatrati da je obrazovanje i vaspitanje manje složena stvar od medicine i da tim poslom, a posebno njegovim najsloženijim segmentom – radom sa decom sa smetnjama u razvoju – može svako da se bavi uz ubrzani kurs, kraći od kursa prve pomoći. Da zaključim, samo se neka deca sa smetnjama u razvoju mogu potpuno uključiti u inkluziju (pre svega telesno invalidna deca), ostalima je potreban drugačiji model obrazovanja i vaspitanja, doduše, mnogo bolji od onog koji je postojao pre uvođenja ovakve inkluzije. Sve ostalo je lažni humanizam, humanizam koji onome ko ga propagira donosi osećanje samozadovoljstva i uzvišenosti, a deci sa smetnjama u razvoju može doneti samo nevolje.

    Odgovorite na ovaj komentar
  35. septembar 20, 07:39 #36 blaza

    Radim sa populacijom dece sa autizmom I njihovim roditeljima u Londonu. Asistent za dete u UK ne mora da ima visoko obrazovanje. Tek skoro su uveli da asistenti moraju da imaju Nacionalno Priznatu Kvalifikaciju NVQ (3 nivoa sva tri su na nivou srednje skole). Buduci da sam radio taj posao znam da bi tesko preziveo u Londonu sa tom platom. Asistenti su podrzani od Logopeda, Obrazovnih Psihologa kao I od ASD timova koji pruzaju podrsku kako asistentu tako I drugom nastavnom osoblju. Slazem se da za odredjenu grupu dece sa teskim oblicima ometenosti redovna skola nije najbolje resenje. Ali za vecinu je ta opcija moguca ukoliko se ima volje, ukoliko se ima dodatnih sredstava. Bilo bi lepo da defektolozi (iskreno nisam ljubitelj tog naziva) pruzaju pomoc deci u razredu ali onda imamo konflikt da su prekvalifikovani za taj posao. Istorijski “rat” defektologa vs psihologa u Srbiji nikada nije prestao I to se vidi u komentarima. Znam za primere dobre prakse inkluzije u Srbiji – znaci nije nemoguce. Najveci utisak mi je ostavilo to sto se roditelji skoro ne pominju u komentarima I sto vecina komentatora zna sta je dobro za decu. Radim kao saradnik za podrsku porodici dece sa autrizmom u post dijagnostickom period. U zadnje 4 godine sam “upoznao” oko 600 dece. Pruzam emocionalnu I prakticnu podrsku roditeljima, ukazujem im na ostvarivanje prava na socijalnu pomoc, pokazujem im kako da prilagode ocekivanja, kako da rade sa decom, pruzam podrsku osoblju u vrticima I skolama, ja zaista radim puno radno vreme. Ja volim svoj posao ma koliko bilo tesko. Nadam se da I ostali ljudi imaju srecu da rade ono sto vole. SVoj deci I roditeljima treba pomoc. Inkluzija radi, u pocetku je tesko ali ako hoces da plivas moras da skocis u vodu najpre.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 22:03 Ivana Vuckovic

      Dragi Blazo,
      sjajno je da imate iskustvo inkluzivnog obrazovanja u uredjenom obrazovnom sistemu.

      Ovde je problem jer MINISTARSTVO PROSVETE NE ODOBRAVA zahteve za zaposljavanje specijalnih edukatora (termin defektolog je zvanicno izbacen iz upotrebe pre par godina) i rehabilitatora,
      tako da bez njih (nas) samo eksperimentisemo sa uvodjenjem pedagoskih (bolje receno romskih) asistenata.

      Naime, Ministarstvo je dobilo ogromne novce na ime inkluzije (DILS projekat i UNICEF/uvodjenje ped.asistenata), koje je proneverilo i niko nema uvida u nacin trosenja sredstava jer se radi o PROJEKTIM – tako se u ovoj nazovi zemlji postupa sa decom. Deca su projekti, eksperimenti.

      Defektolozi ( zbog lakseg razumevanja koristim termin) su predvidjeni Zakonom i Pravilnicima o radu strucnih saradnika u osnovnim skolama,
      ali se te odredbe ne primenjuju.

      Odgovorite na ovaj komentar
  36. septembar 20, 19:58 #37 Cica maca

    prava učiteljica će znati kako treba raditi sa detetom sa posebnim potrebama. ona učiteljica koja je učiteljski fakultet završila tako što nije učila iz knjiga, nego je ispit polagala uz pomoć nedozvoljenih sredstava će imati ozbiljan problem… a još veći problem će imati učiteljica koja je takvu decu izbegavala i prepuštala drugim poštenim učiteljicama… jer Bog sve vidi!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 21, 11:35 Slobodan Martinović

      Mišljenja se razlikuju, to, samo po sebi, nije loše. Ali i pored najbolje volje ne mogu da prihvatim tvrdnju da će „prava učiteljica“, koja je, kako se iz komentara da zaključiti, fakultet završila učeći iz knjiga i bez korišćenja nedozvoljenih sredstava, umeti da radi sa decom sa smetnjama u razvoju, kad se na učiteljskim fakultetima o radu s takvom decom skoro uopšte ne uči, ni iz knjiga, niti van knjiga. Nije potrebno biti Bog pa da se vidi neosnovanost takve tvrdnje. Neporeciva je činjenica da su defektolozi, ma šta neko mislio o njima, jedini stručnjaci koji su temeljno, sistematski obrazovani za rad s decom sa smetnjama u razvoju. Sasvim je neozbiljna tvrdnja da defektolozi, posle 9 semestara školovanja ne znaju da rade s takvom decom, a da učitelji/nastavnici imaju prednost u takvom radu, a nemaju možda nijedan položen ispit u toj materiji. U čemu je onda njihova prednost? Da li u tome što su im namere i osećanja prema deci sa smetnjama u razvoju bolji nego što su to namere i osećanja defektologa? To bi bila tvrdnja bez ikakvog utemeljenja, osim utemeljenja u ličnim frustracijama. Poznajem poprilično defektologa i znam pouzdano da većinu njih, pored znanja, odlikuju i ljubav prema deci sa smetnjama u razvoju i želja da im se pruži ono najbolje. Potpuno razumem roditelje (to je sasvim ljudski) koji više veruju šarlatanima (ima ih i među defektolozima, najčešće zarad materijalne koristi) koji ih ubeđuju da njihovo dete može mnogo više nego što zaista može, nego profesionalno čestitim stručnjacima među defektolozima, psiholozima, pedagozima, nastavnicima… koji ih ne lažu o pravom stanju stvari. I tu bih, baš u pogledu šarlatana koji profitiraju na nevolji roditelja dece sa smetnjama u razvoju, upotrebio rečenicu iz Vašeg komentara: „Bog sve vidi“.

      Odgovorite na ovaj komentar
  37. oktobar 01, 20:37 #38 xxx

    Oni koji su uveli inkluziju u naše osnovne škole najmanje su vodili računa o deci sa posebnim potrebama i njihovoj sreći. Ko se upitao da li su ta deca u okruženju srećna ili pate i još dublje se uvlače u sebe? Jedan dečak obuhvaćen podrškom reče: “E, da mi je zlatna ribica, pa da i ja mogu sve kao moji drugovi iz odeljenja!” Gde je tu humanost? Do kada unesrećivati takvu decu?

    Odgovorite na ovaj komentar
  38. oktobar 30, 20:03 #39 Ivana Rakić

    bravo, čoveče!

    Odgovorite na ovaj komentar
  39. novembar 09, 12:03 #40 ###

    Voleo bih da znam da li deca sa autizmom, ili inkluzija treba da budu sa svojom decom i da ometaju nastavu našu decu. Bog čuje Nedaj Bože, svako ima problema i niko ne može da toleriše druge. Jer niko ne može voleti dete tuđe kao svoje. Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete dati

    Odgovorite na ovaj komentar
  40. decembar 25, 18:57 #41 NeRa

    Donekle se slazem sa tesktom i misljenjima vecine komentatora. Inkluzija je, zaista, kod nas prebrzo uvedena uz zanemarivanje problema za koje se lako moglo pretpostaviti da ce iskrsnuti. Nastavnici i strucni saradnici u skolama su prosli jako sture obuke na kojima su se samo upoznali sa nekim terminima, uglavnom vezanim za vodjenje dokumentacije. U vecini skola ne postoji podrska defektologa za rad sa decom u inkluziji, a clanovi interesornih komisija pri opstinama koji bi trebalo da pruze skoli podrsku u sprovodjenju inkluzije, cesto o njoj znaju mnogo manje od nastavnika. Medjutim, ne slazem se da sva deca koja su u inkluziji imaju samo stetu od nje. Cini mi se da kad to tvrdite pravite istu gresku koju zamerate “reformatorima”: zanemarujute posebnost potreba svakog deteta koje u inkluziji. Na osnovu dosadasnjeg iskustva sa inkluzijom, tvrdim da postoje deca koja od nje imaju koristi, koja napreduju, ostvaruju uspesan kontakt sa ostalom decom iz odeljenja…Mozda su u manjini, ali postoje. Naravno, postoje i ona koja u redovnom odeljenju ne mogu da napreduju i kojima bi okruzenje dece sa slicnim teskocama u razvoju vise prijalo. To zavisi od mnogo faktora, izmedju ostalog i od samog deteta, od vrste njegovih problema, od detetovog najblizeg okruzenja, od licnosti ucitelja i nastavnika (pri tome zaista ne mislim da su “nesenzibilni na inkluziju” nastavnici nestrucni ili nedobronamerni), od strukture odeljenja, od stavova roditelja ostale dece iz odeljenja…Ima slucajeva gde se sve te kockice poklope i dete koje u inkluziji i te kako od nje ima dobrobiti. Po meni je jedna od dobrih strana nacina na koji je uvedena inkluzija kod nas to sto su tzv. specijalne skole i odeljenja opstala i mislim da akcenat treba staviti bas na to da se ne treba insistirati na inkluziji uvek i za svako dete, vec uz pazljivu procenu i pracenje uz konstantnu edukaciju i rodtelja i onih koji rade u skoli.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • januar 24, 23:56 Slobodan Martinović

      Ni ja ne mislim da nema dece sa smetnjama u razvoju koja imaju koristi i od ovakve inkluzije. Ima ih, a bilo ih je u redovnim školama i pre uvođenja ovakve inkluzije. To su, mahom, deca sa blažim smetnjama i bez intelektualnog deficita.
      Inače, ne znam da li ste znali, ali defektolog uopšte nije predviđen kao stalni član interresorne komisije; može, ako ga pozovu, da ima status samo povremenog člana. Većinu stalnih članova (2 od 3 člana) takvih komisija čine stručnjaci koji, imajući u vidu vrstu njihovog obrazovanja, ne znaju ništa o najboljem obrazovnom modelu za dete sa smetnjama u razvoju. To su pedijatar i socijalni radnik. Treći član je školski psiholog.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • april 11, 12:07 Jelena

        Pa najbolje bi bilo da nista ne radite i da vas niko ne pita. Manje stete za decu. A posle pricate kako inkluzija nije dobro sprovedena. Vrlo ste nedefinisani i neodlucni za jednog defektologa

        Odgovorite na ovaj komentar
  41. decembar 26, 15:16 #42 Maja

    Pitanje koje nam je svima veliki problem i nedoumica INKLUZIJA-Da? ili ne?Radim kao vaspitac i vec osmu godinu radim sa inkluzivnom decom.Na samom pocetku rada sa decom sa autizmom nisam imala predstavu kako to izgleda u stvarnosti.Jedno su knjige a drugo realnost.Da se ne bavim patetikom i ne govorim o svojim sukobima osecanja i strahovima kroz koje sam prolazila,govoricu o problemima grupe u kojoj sam radila.Sve do detetove seste godine niko nije zeleo naglas i napismeno da da detetu dijagnozu vec su nam govorili da to verovatno nije tako kako izgleda,da se ne vezujemo emotivno,da beskonacno ponavljamo radnje,da je ne ispustamo iz vida i da prekinemo napade.(i tako o svakom narednom slucaju).Napadi su bili zastrasujuci i prepuni agresivnosti i vike,razvaljenih vrata letecih predmeta po sobi,prevrnutih stolica i sl,zatim situacija samopovredjivanja i iscupanih pramenova kose,izgrebanog lica i sl..Svoj strah i neznanje sam zanemarila posmatrajuci strah druge dece,reagovala u trenutku i sama dobila udarce od strane deteta jer jednostavno takav je proces dok se dete ne umori i prodje napad.Ostali se sklone i posmatraju.Tajac i strah vladaju sobom.I tako svakoga dana,mada bilo je i dobrih dana sa napadima uz manje agresivnosti.
    .Zapostavljena su sva deca koja slabo govore,koja su povucena i kojoj je potreban samo mali deo naseg vremena.Ali posle dana borbe prsa u prsa sa devojcicom sa autizmom vaspitac nema sta da ponudi ostaloj deci.Moje iskustvo da kroz inkluziju u vrticu jedan mali deo dobiju deca sa narmolnim razvojnim karakteristikama time sto se nauce empatiji i solidarnosti ali do nekle se razvija i sazaljenje.Dok oni sa jedne strane dobiju nesto dete sa posebnim potrebama je izgubilo sve.Izgubilo je pravo da mu pravu strucnu pomoc pruze lica koja su za to obucena,pravo da borave u prostorijama koja su opremljena samo za njih,pravo da upoznaju sebi slicne,Provlacenje po raznim manifestacijama i priredbama da ne spominjem.Osecam se kao da nosim zonglersku masku na licu trudeci se da sakrijem strah od njenog poteza jer je krocila na nepoznato i sl.O roditeljima nemam pravo da govorim ali verujem da oni ne mogu samostalno da se izbore sa problemima kao sto ne moze ni njihovo dete.Dosli smo u vreme kada su porodice disfunkcionalne,kada nema postovanja ni razumevanja.I ono sto me najvise zabrinjava dosli smo u vreme kada vise nema detinjstva.I ono malo lepih stvari koje deca mogu nauciti i zapamtiti kroz iskustvo iz vrtica oduzima im se time sto moraju da se sklanjaju deci sa ozbiljnim poteskocama.U ovom slucaju sam govorila kao sto je ocigledno o autizmu a da ne spominjem cerebralnu paralizu koja tek ostavlja ozbiljne posledice na dete koje boravi u grupi i nemoci samih radnika da mu sem ljubavi i razumevanja pruzi adekvatnu pomoc.Od 5 slucajeva autizma kroz svoje radno iskustvo,troje je dva puta pohadjalo predskolsko jer nije proslo testiranje za skolu a cetvoro sada ide u specijalnu skolu naravno sa zakasnjenjem.Jedna devojcica ide normalno u skolu ali uz pomoc asistenta.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 09, 21:04 Maja

      Rešenje je jednostavno – asistent za dete.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 01:44 Marina Medvedeva

      A da pokušate da Vi i Vaša zdrava deca odete negde u npr. Tunguziju, moguće da tamo nema inkluzije. Za Vašu informaciju i darovita deca spadaju pod pojam inkluzije. Da li bi Vam smetalo da se učitelj bavi ovom decom na račun Vaše samo zdrave dece? Uzgred, deca sa smetnjama u razvoju nisu nužno i bolesna, mnogi od njih nemaju nikakve bolesti, samo smetnje ili stanja.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 16, 20:13 Natasa

        Odakle tolike dijagnoze u ovim vremenima? Gde to greše današnji roditelji?
        Danas je previše nerealnih roditelja koji se olako primaju na savremene psihologije koje su postale biznis, a to kao rezultira daje previše nerešivih problema među decom.
        Ja sam majka deteta koje je imalo samo “smetnje” i to neko “stanje”. Nikad svoje dete nisam svrstavala u grupu dece sa posebnim potrebama. To je bila samo “dijagnoza” – jedno vrlo razmaženo dete, za koje smo mi njeni roditelji i starija sestra pre svega bili krivi. Imala je slab vokabular, sporo ga je širila, bila je malo i hiperaktivna, ali sve “posebne potrebe” smo tretirali kod kuće i tu njenu “posebnost” i razmaženost dozvoljavali samo kod kuće. Na vreme smo primetili gde grešimo, a potom smo shvatili da moramo jasno praviti ipak razliku između škole i kuće. Naravno nije ona bila jedina takva….takva deca sa stanjem i smetnjama su na svakom koraku, ali smo pre svega najviše krivi mi – njihovi roditelji.
        Moje dete je krenulo u redovnu školu u Holandiji. U školi su imali logopeda za extra rad sa takvom decom ( takvih je u razredu 50%, a nijedno dete nije imalo nikakvu dijagnozu ). Sa časova veronauke ( koje drži učitelj, a koji podrazumeva čitanje i analizu priča iz dečje biblije) su u grupama odlazili kod logopeda jednom sedmično. Nije to puno, a mnogima nije bilo naravno ni dovoljno. No sta se može, svi smo imali priliku da van škole koristimo takodje logopeda, a tretmane je pokrivalo zdravstveno osiguranje (ne pitajte koja je cena osiguranja). Ja sam svoje dete smestila kod jedne logopedice u blizini kuće, pa je sama odlazila na čas nakon škole, jednom sedmično par godina do svoje 9-te godine, kada je test pokazao da je iznad proseka. Rad kod logopeda je rad na širenju vokabula i nema per se dodirnih tačaka sa školskim gradivom. U školi je bila solidan, jedva prosečan đak do 10-te godine. Nakon toga je dobila krila, smirila se, stekla samopouzdanje i počela da leti. Danas sa 15 godina govori 3 jezika (engleski, holandski i srpski) a i nemački solidno, nalazi i ispravlja greške u školskim udžbenicima i iste prijavljuje nastavnicima, prodaje svoje koncepte na internetu i sprema se da za koju godinu studira biomedicinsku tehnologiju.
        Bila sam podrska, pomagala joj koliko sam mogla, uzimala od sistema koliko je pružao. Mnogi drugi nisu nista iskoristili ili kako kažu sistem im nije ništa “dao”. A ja pre mislim da nisu znali šta i kako treba. Treba znati gde i na koja vrata zakucati i kako i na koji način komunicirati. Neki biraju dijagnoze i ritaline….
        Dakle nije lako, ali nisu ni sva deca Ajnstajni kako se to želi predstaviti, ali ni ne dolazi znanje preko noći. Od nestrpljivih roditelja ista takva su i deca, a svi u potrazi za brzim instant rešenjima.
        Zato ako vam je dete Ajnstajn. Bez brige, neće Ajnštajn iz njega pobeći.
        Ali ne zaboravite da danas među decom imate najveći broj slučajeva dece sa širim “spektrom” “pseudoautizma” za koje su isključivo i samo krivi RODITELJI i njihova linija manjeg otpora. Dam ti telefon/tablet sa 7-8 meseci i kad neko ( a to je kasnije vrtić ili škola ) ne pruža isto to, eto razdražljivosti, histerije i agresije i onda su svi drugi krivi zbog nerazumevanja i nepružanja pomoći, samo ne roditelji.
        Usled prevelike zašticenosti i razumevanja kod kuće, a zbog nemogućnosti i izostajanja komunikacije sa vršnjacima neka početna čak i šala biva razlog za ispoljavanje agresije, jer dete zbog nemogućnosti komunikacije, spontano bira da rešava ”problem” fizički, udarcem i eventualno verbalno, koristeći mali fond neprimerenih reči. I ako još u svemu tome ima podršku roditelja dolazi do eskalacije problema. To je osnova svega, loša komunikacija. Dakle treba eliminisati uzrok. A “lek” je jednostavan – “vakcinisati” roditelje. Kad shvate da uzrok problema leži u njima biće eliminisane i posledice.
        I jos nesto. U Holandiji jedna škola od 300 đaka ima obično jednog logopeda i jednog asistenta za obrazovanje za svu decu koja dobijaju extra tretman za vreme časa veronauke ili plus klas za onu decu koja žele extra ( to je uglavnom multidisciplinarni predmet ), ali škole nemaju psihologe ni posebne pedagoge. Svaki učitelj je pedagog i psiholog iz iskustva. U svakoj osnovnoj školi obavezno je u toku godine prisutno par studenata na stažu, koji pomažu učiteljima u toku nastave.
        Ali deca sa posebnim potrebama i dijagnozama ne pohadjaju redovne skole. Ili pak ako su i počeli, a ispostavi se da su teži slučajevi upućuju se u specijalne škole, a u teže slučajeve spadaju i extremni oblici “ADHD” (slucajevi totalno zapuštene dece). Deca sa fizičkim hendikepom pohađaju redovnu školu, ako intelektualno nisu sa posebnim potrebama vec imaju smetnje ili stanje koje sam navela. Pomoć druge dece se svakako podrazumeva u takvim slucajevima i deo je vaspitanja i obrazovanja. Problem i ovde postaje što je ta populacija dece sa smetnjama u velikom porastu. To i jeste danas svetski problem.
        Dakle treba praviti jasnu razliku upravo izmedju stanja i posebne potrebe i u vezi s tim pružiti odgovarajući tretman. Nerealno je očekivati da u jednom odeljenju imate decu sa smetnjama i posebnim potrebama i da 1-2 dece ima zasebne pratioce i onda traziti da budu prihvaćeni. To nema ni smisla, a još manje logike. Još manje je prihvatljivo da se u jednom prostoru odvija paralelna nastava na različitim nivoima od strane jedne osobe i očekiovati rezultate i kvalitet svih.
        Budimo realni. Svi. I roditelji i nastavnici, a i ministri.
        I zaista nema smisla vršiti propagandu raznim tabloidnim naslovima i tekstovima….koji sugeriraju i daju vetar u ledja roditeljima kreatorima dece sa smetnjama…. treba biti nevaspitan i brutalan, to su radoznala deca, budući Ajnstajni.

        Nisu problem pare, a ni znanje, osnovni problem je u nama roditeljima i pogrešnoj diferencijaciji problema, izmišljenim dijagnozama, a tek na kraju usled svih korektnosti i licemerja imamo kao posledicu i lošu organizaciju.

        Zato ako svi shvatimo gde grešimo, biće više i para i razumevanja za decu sa pravim problemima.

        Ja nisam psiholog, ali jesam realan roditelj sa velikim iskustvom.

        Odgovorite na ovaj komentar
  42. februar 04, 14:16 #43 Jasmina

    Kasno sam ponasla ovu vest i komentare.Dosta sam ih iscitala i nasla sam sebe ,ovde medju vama.Hocu da kazem ,a to uporno govorim u svom prosvetnom okruzenju, koje nije malo da smo SVI MI INKLUZIVNI zbog same cinjenice da smo jedinstveni i neponovljivi.Ko se ovo igra sa nama i dokle cemo ovo trpeti?Zar smo postali experti za 8 sati ,a toga smo svesni,ali nemocni da promenimo?Sve se to prelama preko ucitelja ,a defektolozi cemu sluze?Ko to ne treba da postoji?

    Odgovorite na ovaj komentar
  43. mart 24, 13:32 #44 Aleksandra

    Svaka čast.Ovaj tekst treba da pročitaju i detaljno prouče čelnici Ministarstva prosvete i da pod hitno ѕaustave put usunovrat,kojim su nas,bez našeg pristanka, poveli.

    Odgovorite na ovaj komentar
  44. novembar 12, 01:01 #46 Nela

    Moja ćerka je peti razred i u odeljenju ima devojčicu koja ide po inkluziji sa njom u razred. Malecka postaje kako je starija sve agresivnija i svaki dan strepim dali će mi dete doći čitavo iz škole. Svašta se tu dešavalo u protekla četri razreda. Ali ima tu i problem sa majkom ot te devojčice koja je svojevremeno išla u školu za decu sa posebnim potrebama i nemože se sa njom razgovarati. Obraćali smo se i školi i službenici koja radi u cenrtu za socijalni rad al svi kažu da su nemoćni da je takav zakon. Zanima me da li neko može da mi kaže kome da se obratimo da se reši to jer deca nemogu da rade od nje ometa časove. Zamolela bi ako neko može da mi kaže kome se obratiti jer stvarno nemogu svaki dan da strepim šta će se desiti. Žao mi je deteta,ali ipak ja svoje dete više volim.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • novembar 30, 10:18 Sanja Zr

      Nema druge nego da čekate da se nešto desi i onda pravo u urgentni, pa tamo lepo kažete da Vam je dete napadnuto, i da se zove policija. Onda kreće pravi cirkus. Što se tiče učenja, to okačite mačku o rep. Nema učenja. Nema nastave, nema ništa dok je to dete tu. Kakvo crno zvanje u goste?! Pa to dete da može imalo bi drugare. Mogu samo da Vam uputim saučešće. Ne mogu da verujem šta ljudi pišu. Na osnovu kog iskustva daju predloge? Lepo je biti kosmopolita, a u realnosti nemati ni kučeta ni mačeta.

      Odgovorite na ovaj komentar
  45. novembar 29, 00:38 #47 Jelena

    Pozovite to problematicno dete u goste,,pokusajte da se zdruzite sa tim detetom, poklote mu malo paznje ….

    Odgovorite na ovaj komentar
    • novembar 30, 10:20 Sanja Zr

      Dobiće batine i oni i dete i to u rodjenoj kući, ako pozovu to dete. Na kraju će ih majka tog deteta tužiti za zlostavljanje i maltretiranje njenog čeda sa posebnim potrebama. Još mogu i da plate kaznu ili zaglave zatvor na kraju Vašeg eksperimenta.

      Odgovorite na ovaj komentar
  46. novembar 30, 10:24 #48 Sanja Zr

    Bilo bi dobro da ljudi na početku svog komentara kažu neto o sebi, par reči, koje bi objasnile sa koje tačke gledaju na ovu problematiku. Ja sam, na primer, samo majka dece koje nemaju potrebe za posebnim uslovima i brinem se za kvalitet nastave prema drugoj deci i njihovu bezbednost, ako u razredu imaju jedno ili više dece koje zahtevaju svu pažnju predavača u napore ceog razreda za savladavanjem zadatog gradiva. Nisam defektolog ni prosvetni radnik, samo sam mama.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 16:27 ivana

      Naravno da ne vidite korist, jer kao i većina ljudi gledate stvari samo sa svog usko sebicnog stanovišta. Nije Vas briga hoce li deca sa poteskocama trunuti po kojekakvim neljudskim institucijama zato što niko ne želi da im da šansu. Bitno je da Vaseg princa i princezu nista ni minimalno ne remeti. Da ste iskreno nekog roditelja pitali za prednosti, mozda bi Vam bilo jasno. Ali Vas nije briga, sve dok je Vasem detetu dobro. Zato što jedni druge tako podržavamo, zato nam i jeste tako. Ne znate ni vi sta Vaše dete sutra može snaci. Može biti žrtva nasilja, ili bilo šta drugo. A svi će u ovoj zemlji okretati glavu jer se to njih ne tiče. E, pa nemojte se tome onda čuditi jer i sami doprinosite stvaranju tog nesolidarnog i sebicnog, krajnje surovog društva. Inače, i deca sa poteskocama imaju pravo da žive na ovom svetu isto kao i sva ostala deca.

      Odgovorite na ovaj komentar
  47. novembar 30, 10:34 #49 Sanja Zr

    Kao laik, iskreno, ja ne vidim koristi od inkluzije. Verovatno negde, u nekom smislu ima benefita od nje, ali je to meni nevidljivo. Ono što sam videla je da sva ostala deca pate, jer nemaju pažnju predavača koja im je neophodna. Predavači pate, jer se raspadaju gde će pre, kome da se okrenu, da li deci sa posebnim potrebama ili ostatku od tridesetak dece, a ni deca sa posebnim potrebama ipak na kraju ne dobijaju šta njima treba u obliku koji im treba na način koji im treba, jer sa njima rade priučeni kadrovi, bez neophodnih rekvizita, bez dovoljno vremena da im se posvete i da hoće. Nije mi drago što znam da su prosvetari prinuđeni da se više angažuju oko par dece sa posebnim potrebama, jer škole obilaze kojekakve komisije i nadzorni organi, koji samo brinu jesu li ispoštovani zahtevi dece sa posebnim potrebama, a niko ne spominje ostatak razreda koji ispada da statira u eksperimenu zvanom inkluzija.
    O darovitoj deci nema pomena. Oni tek nemaju šta da traže u ovakvom obrazovanju.
    Svi smo gubitnici.

    Odgovorite na ovaj komentar
  48. decembar 03, 13:12 #50 Nela

    Slažem se u potpunosti sa Sanjom Zr. oni se samo osvrću na tu inkluziju i o tome vode računa komisije a kako ostala deca trpe zbog toga to njih baš briga. Sa takvim osobama nemopže čovek normalno ni da komunicira majka od te devočice preti deci u školi onda šta više reći. Malecka je na kraju četvrtog razreda zatrčala se na učiteljicu i ona je žena pala i slomila ruku,a šta bi bilo da je to bilo možda neko manje dete iz prvog drugog razreda. Ima dece koja su i mirna koji idu po toj inkluziji u školu ali mislim da ovakva deca nebi trebala da idu u školu sa ostalom decom jer nikad se nezna šta će se desiti

    Odgovorite na ovaj komentar
  49. decembar 22, 23:20 #51 mirče

    Volela bih da date komentare i na stranici inkluzija iluzija kako bi možda ubedili odgovorne osobe za ovu diskriminaciju osoba sa smetnjama u razvoju u vezi njihovog obrazovanja kroz IOP.Neznam gde je savest onih koji su rekli da su sva deca za školu ….da ali za koju i ne baš svi.Moramo znati gde je kome mesto a ne sve uvući u bajkovitu priču gde glavni akteri nepoznaju glumce.Zbog novca koji se slivao samo tamo gde treba ne sva deca su izgubila svoje dostojanstvo i niko ništa nedobija od toga .Roditelji redovne populacije trpe kao i njihova deca a roditelji dece sa smetnjama naravno ne svi upisali se u školu i dokazuju kako su spašeni a nežele da vide kako im deca gube zato što emotivno pate pa još ako nemaju potpunu dijagnozu što se pokazalo kod većine deca padaju na mentalnom nivou.Većina njih nije ostvarilo prava tuđe nege i mnoge druge pogodnosti .Neophodno je promeniti zakone i vratiti deci sa smetnjama u razvoju ono što im pripada.Pošto drugi odlučuje u njihovo ime taj neko bi trebao biti mnogo više odgovorniji ukljućujući roditelje lekare stručnjake i.t.d

    Odgovorite na ovaj komentar
    • januar 20, 02:37 SUZA

      Prosle godine sam pocela da radim kao ucitelj. Imam 28 ucenika, jedan ucenik ima smetnje u razvoju ( i jos dva sa poteskocama u nastavi). Ne mogu da opisem koliko mi je tesko i koliko sam truda ulozila bez rezultata. Uceniku je govor ostecen , znaci jedva nesto kaze, motorika, da nesto nacrta ili napise ne postoji nikakva sansa.Hiperaktivan je. Da je on vaspitan i miran snasla bih se ja sa njim, ali toliko nevaspitanje i bezobrazluk to je strasno. Vredja decu, fizicki napada, govori ruzne reci cak i za vreme casa, podriguje,ma svasta… Roditelji ne prihvataju problem i uporno mi donose njihov domaci zadatak, za probleme vaspitanja krive lose porodicne odnose. Zahtevali su od mene da ostali roditelji ne saznaju za problem, pedagog je podrzao tu njigovu zelju i oni ceo problem svode na to da on ne zna da prica. 50% roditelja vaspitava svoju decu kako neko tebi tako ti njemu vrati. On decu pljune, deca mu se okrenu pa njega pljuju…i jos mnogo slicnih situacija. Tu nastaje haos. Kada bi roditelji znali da dete ima ozbiljan problem drugacije bi usmeravali svoju decu, ali zbog njihove sujete ja o problemu moram da cutim. Kada sam predlozila da radim po inklizuji, da imam poseban plan za njega, oni su smrtno uvredili. Direktor i pedagog kazu da je on moj problem i da ja sama moram da ga resim. Da ce nam inkluzija doci glave govori cinjenica da je tog decaka udario auto ispred skole zato sto se majci istrgao iz ruku i pored svih problema nazalost slomljena mu je bila i noga. Imao je jos par povreda u skoli. Nama je skola pored puta, cas fizickog vaspitanja je za mene napolju dok je bilo lepo vreme bio mucenje, samo sam strepila kad ce da istrci iz grupe i ode na ulicu. Kako da se nosim sa tim? Sta da radim? Kome da se obratim za pomoc? Da kazem jos da spremam posebno za njega, raspolozen je za rad samo na prvom casu, na drugom iscekuje uzinu i posle toga je nemoguc! Nisam imala neko specijalno misljenje o inkluziji dok nisam pocela da radim, imam u porodici dete koje je ometeno u razvoju i znam koliko se vole ta deca i koliko im je paznje potrebno. Meni je tog detete zao, imam utisak kad isplazi jezik i pocne da vristi kao da ga mucim i drzim zarobljenog. Osecam se toliko nesposobno i nemocno. Volela bih da mi neko da nekakav savet, ovo mi je prva generacija, zavrsila sam fakultet u roku i imala srecu da se odmah zaposlim.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • januar 30, 19:34 Mirče

        Suzo nisi ti jedina koja prolazi kroz ovo sramno obrazovanje.Nažalost deca isto toliko trpe možda a sigurno i više ali njih niko ništa i nepita.Onaj ko se pita to je sistem i roditelji koji svoju nemoć prebacuju na druge po onom što su dobili od interesorne komisije,Ja svaki dan gledam takvu diskriminaciju i nemogu da dođem sebi.Šta se radi od dece i onih redovnih i onih sa smetnjama nečuveno je a da niko nediže glas zbog toga.Molimte svoju priču stavi i na stranicu inkluzioja ili iluzija jer nameravam da sve utiske pošaljem onako sročeno ministarstvu.Neodustaj od svog posla i netrudi se tamo gde se trud neisplati.Pozdrav

        Odgovorite na ovaj komentar
  50. april 07, 16:56 #52 Jelena

    Sram bilo dr Slobodana Martinovica za tekst koji je objavio o inkluziji i javnoj diskriminaciji dece sa posebnim potrebama, pogotovu zbog cinjenice da je defektolog i da kao takav treba da radi u sluzbi dece a ne protivnjih, a vas kao stranicu sram bilo sto objavljujete takav tekst i na taj nacin podrzavate diskriminaciju i sto na svaka dva meseca samo kopirate tekst. Zar vi ne bi trebalo da budete podrska? Gde su tekstovi koliki su uspesi i medalje dece sa invaliditetom? Zivimo u praistoriji gde je sramota reci da znate nekog sa posebnim potrebama. To nije drustvo niti socijalizacija to je sramota.

    Odgovorite na ovaj komentar
  51. april 07, 19:42 #53 Svitac

    Iz pojedinih komentara izbija nepoznavanje funkcionsianja sistema obrazovanja.
    Za početak, mnogi ne znaju da je nastavnik sam u učionici, da nema asistenta, da je pratilac iz domena socijalne zaštite, te nema nikakve veze sa obrazovanjem, da su ukinuli logopede školama ispod 32 odeljenja, da škola sa 15 odeljenja ima 1/2 stručnog saradnika, da roditelji dece sa posebnim obrazovnim potrebama ne žele da potpišu saglasnost za sprovođenje IOP-a, a žele sva prava.
    Za drugi početak, IRK daje mišljenje svakom detetu sa posebnim obrazovnim potrebama da je za redovnu školu. Ali ne zato što tako zaista misle, nego da skinu ”s vrata” i dete i njegove roditelje i ne zanima ih kako će se raditi sa njim u školi. Bili mi ekstremni ili ne, moraćete priznati da agresivna deca nisu za redovnu školu. I da obrnemo pitanje. Šta biste radili da vam dete dođe kući i kaže da ga je drugo dete šutiralo, udaralo i grebalo? Znam, otišli biste u školu i tražili da vam škola garantuje bezbednost deteta. I ne bi vas zanimalo ništa drugo.

    Inkluzija nije nova stvar. Doduše, niko nije koristio taj naziv i niko se nije okoristio. Uvek je bilo dece koja su bila drugačija i uvek im se pomagalo. Inkluzija treba da bude dobra stvar za svu decu. Za jedne da se uključe u zajednicu, za druge da nauče kako da žive sa drugačijim od sebe. Ali, ne može se dozvoliti da roditelji određuju da li je njihovo dete za redovnu školu ili ne jer oni nisu objektivni. To zaista treba da rade izuzetno stručna lica.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 10, 19:59 maja

      Čujete li Vi sebe, Svitac? Agresivno dete nije za redovnu školu? Da li to znači da ćete i decu tipičnog razvoja zbog agresivnosti poslati u specijalnu školu?
      Ako nije tako – Vaši stavovi su daleko ozbiljniji od neprihvatanja inkluzije…

      Odgovorite na ovaj komentar
  52. april 07, 22:56 #54 Natasa

    Da bas tako “Žito, i uopšte usevi, moraju dobro uspevati, i mora ih biti što više.“ Citav koncept je totalni promasaj s obzirom sa se svaki nedostatak smatra “posebnom potrebom” pa i najobicnije nevaspitanje deteta. Mogucnost strucne procene da li je dete za redovnu skolu je iskljucena, a merodavan je samo potpis roditelja. To dovoljno govori o mogucnosti eventualnog uspeha. Neosporno je da postoji odredjena grupa dece sa pp koji svakako treba da pohadjaju redovnu skolu, ali zaista je neverovatno da mnogo veci broj roditelja dece sa pp ne shvata da bas kako je receno u nasluvu najmanje koristi o inkluzije imaju njihova deca.
    Osim toga treba neko da se usudi i kaze da postoji mnogo manja grupa adhd i mnogo veca populacija raspustene dece ciji roditelji svoje propuste u vaspitanju zamenjuju dijagnozom adhd, odd, asperg i sl. Svuda u svetu je to prisutno, ja zaista ne znam da li je u Srbiji posebno izrazeno ili se tome vise paznje poklanja u medijim, ali zvuci alarmantno. Nove psihologije i olako primanje roditelja na njih u jednom trenutku dovode roditelje u totalno beznadeznu situaciju koje zaista nisu svesni, istini u oci ne smeju da pogledaju a stanje ne zele da prihvate. Onda krivce traze u uciteljima, skolama, drugoj deci….

    Odgovorite na ovaj komentar
  53. april 09, 20:46 #55 maja

    Mi odavno znamo da nema mesta za nas.
    Hoću da mi dete bude u onoj sredini u kojoj će i da živi. Jer je na to dobila pravo. Zakonsko pravo.
    Jedini barometar mi je njena sreća.
    Peti razred u redovnoj školi, mnogo učenja.
    Predivni nastavnici, predivna deca.
    Ne treba im defektološki fakultet da pristupe detetu.
    Shvatili su da defektolozi ne poseduju magične moći u podučavanju dece. Pipaju u mraku, kao i svi mi. Od deteta do deteta.
    Još uvek mogu dete da ucenim: „Ako nećeš da učiš, sutra ne ideš u školu”.
    I ona prione.
    Jer želi da ide u školu.
    I onda se pojavi neki dokoni defektog koji napiše na stranicama Zelene učionice da moje dete nije srećno u redovnoj školi. Na osnovu svoje slobodne procene.
    Bez studije, šta će mu to?
    – Hoće li on da joj kaže da tamo ne može više da ide?
    – Koji broj IQ će biti odabran za graničnu vrednost redovna/specijalna škola?
    – 78? 80?
    – Ko će da sudi?
    I kad jednom sve nas oteraju, doći će na red druga deca…
    Nemiran? – imaš ADHD
    Nevakcinisan? – opasan za druge
    Pegav….
    Mali je to korak.

    Odgovorite na ovaj komentar
  54. april 10, 17:32 #56 Nikolina C.

    Koliko ste vi pozvani da procenjujete ko se obzirom na IQ kako iznutra osećabi kako bi da živi? Odakle vam pravo da jednu kategoriju dece nazivate superiornijom u odnosu na druge? Ko vas je i kako i čime ovlastio da ste bogomdani da naučite neko detebiz spektra na primer da čita? Sram vas bilo zbog ovolikih uvreda onih koji nisu isti kao većina. Svih ovih godina kroz moju kuću su prodefilovali mnogi ” stručnjaci” i ne naučiše moje dete bog zna čemu što olako pođe za rukom” needukovanom” nastavniku geografije. Ispričaću vam jednu priču. Ako pažljivo budete čitali možda nešto i naučite. Te godine kad uvedoše inkluziju moje dete krenu u skolu. Ja sluđenabi uplašena vasim pričama o nestručnosti učiteljabi nastavnika..odembu obližnju specijalnu školu..u odeljenjebza autizam. Oni tamo svi različiti, u suterenu, sa rešetkama na prozorima, zaključani, sa jednim defektologom. Logoped kao dolazi ponekad…senzorna soba sluzi da je ima… Užasan prizor. Kao da me neko udario maljem po sred glave. Izašla sambiz škole i nisam znalabkojim putem se ide da bih došla svojoj kući koja je udaljena pet minuta peške. Plaćaćemo globu ali zločin je za svako dete da boravi u takvim uslovima. Zločin.

    Odgovorite na ovaj komentar
  55. april 11, 00:57 #57 defektolog i majka

    Ovaj tekst je diskriminisuci, kontradiktoran i jasno zastupa tezu da je inkluzija neodrziva, vredja i omalovazava roditelje, direktno nanosi stetu inkluziji. Autor teksta kaze da jeste za inkluziju a u daljem tekstu se izjasnjava protiv nje i iznosi samo svoje cinjenice. Daje sebi eksluzivno pravo da ceni srecu dece, pominje superiornu okolinu, vredja roditelja da je neznalica a prosto se pitam da li shvata tezinu napisanog, da roditelj zeli da se hvali da mu dete ide u redovnu skolu. To je granica, koja se ne prelazi.
    Iz teksta videh, kao i u komentarima, sta ce deca nauciti u redovnoj skoli, osim onih sa minimalnim smetnjama. To zavisi od ucitelja, nastavnika, kako u redovnoj skoli tako i u specijalnoj, ko je kakvog kapaciteta i dete ali i pedagog, da li je ucitelj, nastavnik, defektolog. Dete koje ne moze mnogo nauciti, nece vise ni nauciti u specijalnoj skoli, prosto, ali to ne znaci da ne treba da ide u skolu.
    Ne postoje kod nas neke posebne metode rada, vec se primenjuje neki „opsti“defektoloski metod i nacin rada prethodnika( kao na bilo kom poslu druge struke, kako je radio Pera npr.). Na fakultetu se uci mnogo teorije a prakse ima malo, defektolozi koji su zavrsili nekada, nisu ni ucili o inkluziji, nisu ni imali neke predmete, npr. autizam, vec se samo pominjao kao lekcija. Oni koji ga sada imaju, moraju da se nadogradjuju posle skole, da bi imali bolji instrument rada, sto je tesko, skupo a i standard to jos uvek ne iziskuje, moze se i bez toga. Vecini je nepoznanica, kako pridobiti dete sa autizmom za saradnju-odgovor je intenzivnim strpljenjem, radom mic po mic. I naravno, deci je potreban asistent, koji ce im pomagati u ucenju,socijalizaciji itd.
    Defektolozi nikada nisu imali status koji im pripada ili su zeleli da im pripada a sada se jos brinu i za posao. Ne zovu ih u redovne skole, odnosno samo u malom broju, kao saradnike a specijalnim skolama neizvesna sudbina, ne prosiruju se kapaciteti. Neki odlaze u privatnu praksu, pa i bez iskustva. Sa pravom se brinu, gde su potrebni? No, nemojte to mesati sa pravom dece sa smetnjama da pohadjaju redovnu skolu, nemojte njih da kacite zbog toga, kao boga vas molim. Videh u skoli respekt prema znanju defektologa u odnosu na decu sa smetnjama….prosvetari, oni ne znaju mnogo vise od vas, vi znate kako se uci i sta treba dete da nauci….kod defektologa zavisi i od smera, zavisi kom detetu bi pomagali, zavisi od iskustva, od njihove licnosti najvise. Tako da ko ima tremu, ne treba da je ima a ko ne zeli, to je vec drugo…..
    To su teze protiv inkluzije, takvi postoje svuda, nista novo. U raznim zemljama postoje razni sistemi obrazovanja dece sa smetnjama; kroz redovne skole, specijalne ili postoje oba nacina. Drustvo i nauka napreduje, pa tako i pedagogija, defektologija itd. Nasa zemlja mnogo kasni, teske godine su iza nas ostavile traga i po inkluziju, proces je trebao i mogao mnogo ranije poceti. Ali, vec je dovoljno dugo, ne odmazite takvim stavom”mi ne znamo, nismo edukovani, placeni, njima je bolje i srecniji su na drugom mestu itd”
    Na pogresnom sam mestu, mnogi pevate ode neinkluzivnom govorniku, ali ako se samo par nastavnika, uciteljamalo zamisli, nisam dzabe trosila vreme. Budite pozitivna karika, mala ili veca. Predjite na stranu dece. Svi bi trebali biti na istoj. I roditelji i prosvetari i defektolozi. I vasa deca su ogledalo vas, vi ih ucite segregaciji ili inkluziji, vi ih ucite svemu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  56. april 11, 01:22 #58 defektolog i majka

    A korist od inkluzije ima i sada a ako dozvolite bice je i vise.
    To je pravac, to je sredina gde su deca, imala smetnje ili ne, to je Nova skola,koja vise i nije tako nova, to je polazna osnova. Zelimo da ih ukljucujemo koliko je god moguce u siru sredinu, u drustvo, ko koliko moze, ne u mikrosredinu. Deo dece ce se sigurno moci ukljuciti, deo i dalje sa podrskom. To je korist na duge staze. Ne gledajte iz standardne perspektive, koja postoji za decu koja nemaju nikakvih smetnji. Ovo je spor proces, nekom detetu vise, nekom manje i rezultati takodje nisu standardni pa se povrsnim posmatranjem ne vide uvek. Potrebna je stimulativna sredina vrsnjaka ali i sredine, ciji deo ste vi.Shvatate li znacaj svoje uloge i doprinosa i vi ste zivotno vazni deci. Ako se svako oslanja na drugog kolegu a on pomera, stanje sa inkluzijom ne napreduje.Ako se bavite opravdanoscu inkluzije to su izgovori, ako niste pokusali i dali dosta od sebe, ne morate sve.

    Odgovorite na ovaj komentar
  57. april 14, 20:12 #59 Kako se onda ponasati?

    Hm……a sta kad ja donesem izvestaj od profesora Bojanina kod kog sam otisla zato sto moje dete histerise kod pedijatra(” i ona kaze da to dete ima autizam jer je ne gleda u oci i stalno place , a moram priznati nije on mali ima 2.5 godine”) na sta se profesor Bojanin nasmejao i rekao da je dete ok.. ima smetnje koje su nastale posle operacije usiju “ventilacione cevcice” … blazi vid senzornih smetnji jer ne moze da kontrolise SADA super sluh, vid i emocije…. i vaspitaci sebi daju za pravo da me salju na interresornu jer njima treba pomoc za njega ne mogu da ga savladaju…….a to sve sam ocigledno i sama kriva jer da sam cutala i vodila ga u vrtic bez da vaspitacice znaju svasta… nista od toga ne bi bilo… od deteta kome je isti taj pedijtar napravio problem sad prave malte ne autisticno dete….. I PORED IZVESTAJA PROF DR BOJANINA

    Odgovorite na ovaj komentar
  58. septembar 21, 13:43 #60 Slobodan Martinović

    Pomislio sam da treba da odgovorim na neke negativne komentare i da pokušam da još malo razjasnim stvari, ali sam odustao. Zaista nemam šta da kažem ostrašćenim komentatorima kojima je najjači argument to da treba da me bude sramota. To dovoljno svedoči o njihovoj nemoći i neznanju.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 20, 12:45 mijojla

      Da nemocni smo i neznalice smo. Vazno da vi mocni i edukovani nas cinite jos nemocnijim. Bravo, izvrsili ste svoju strucnu misiju!

      Odgovorite na ovaj komentar
  59. septembar 30, 08:41 #61 Aca S

    Poštovani kolega, najpre da pohvalim Vaš tekst.Pogodili ste suštinu.O tome pišem ,kao oligofrenolog, godinama,ali osim lajkova na društvenim mrežama,ničega drugog nije bilo.Sećam se svojih kolega sa koliko su entuzijazma i euforije krenuli da podržavaju gospodju Tinde Cerović Kovač u njenom ludilu.Tu su im se pridružile i kolege iz Novog Sada ,na čelu sa tadašnjom direktorkom,koji su na osnovu te bezumne ideje namakli sebi i svojim ustanovama brdo para.Nisu shvatili (ili jesu,pa su to iskoristili) da je ceo sistem zamišljen birokratski sa krajnjom namerom da se za ideju inkluzije kroz raznorazne seminare i podrške samo izmuzu novci.Od svih i na svakom mestu.A deca su bila imaginarna, ne konkretna.Jasno Vam je ,kao defedktologu,da je svako dete sa smetnjama u razvoju priča za sebe i da zahteva individualni prilaz.I umesto da se moje ,i zalaganje još nekoliko kolega za apsolutnu individualizaciju i rad jedan na jedan prihvati i zaživi, dobili smo sistem navodne jednakosti. Sva su deca jednaka, Samo neka nisu. Ironično zar ne? Sada smo decu sa lakšim vidovima ometenosti ugurali u redovne škole,a one koje rade po IOPu 2 u specijalizovane. Još jedan od oblika diskriminacije , kako za decu sa smetnjama u razvoju,tako i za redovne učenike bez smetnji.Napravili smo od njih socijalne radnike ,umesto da im dozvolimo da sami biraju svoj put i način zražavanja svoje humanosti,mi smo im nametnuli nešto u šta ni sami ne verujemo.I, sada oni koji rade sa tom decom se ubiše od definisanja prilagodjenih standarda i postignuća…A to ,opet,nema nikakvog smisla.Nismo standardizovali poremećje ( namerno ne govorim o deci sa posebnim potrebama jer je to fraza koja ništa ne znači,a najveći je ”doprinos” birokrata defektološkog fakulteta u poslednjih 20 godina).Kada kažem doprinos,mislim na promašaj.Tek kada definišemo i standardizujemo poremećaje u razvoju,moći će mo da govorimo o prilagodjenosti vaspitno obrazovnog procesa deci sa smetnajm u razvoju. I,umesto da se ti stane,da se otreznimo,mi nastavljamo da srljamo.Masovno smo uvodili,pod firmom izjednačavanja sve dece, u obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju (namerno koristim ove termine) besmislene predmete za ovu populaciju : strani jezici,matematika,hemija,fizika,biologija…Gledano sa aspekta jednog od mnogih odeljenja u kojima radim,u kome su svi učenici autistični i potpuno lalaični,pitam se ,koje ovo smislio? Ko je ovoj deci uskratio psihomotorne vežbe,logopedski tratman,samoposluživanje…Zar dete koje nje u stanju da kontroliše sfinktere i razume izgovoreno ima mogučnost usvajanja stranog jezika ? Ili da rešava linearne jednačine ? Ili da shvati šta su to hemijska jedinjenja,rodovi,vrste,familije,ko je bio Car Dušan ? Masa nebuloza…A dok sam u saradnji sa roditeljima koji su poslušali moj savet i pomogli mi da realizujem individualni rad,imali smo fantastične rezultate.U dva od četiri slučaja smo za dve godine razvili elementarnu ,čak i verbalnu,komunikaciju.A onda je Tinde to strogo zabranila i evo dece posle 8 godina kako se vratiše na ono početno stanje i poništiše sav napredak.Dakle,inkluzija je glupost namenjena birokratama da što više para izmuzu od sistema.Deca su doživela traume u redovnim školama zbog svoje inferiornosti.Profesor Bojanin se u Udruženj Tvrđava bavi pojavom suicida kode dece sa smetnjama u razvoju koja au i redovnim školama.Ta inkluzija je stostruko više štete načinila ovoj deci,nego bilo koji rad defktologa.Za sve ideje,od ličnih asistenata koje je država predvidela,nema para.Pa koji je to apsurd? Zar nije efikasnije vratiti se na sitem specijalnih škola.Ako se to roditeljima ne svidja,molim,imamo i privatne škole,pa ako nešto svoje hoće,neka to i plate.Sva deca moraju dobiti jednake uslove u specijalnim školama u skaldu sa svojim potrebama i mogućnostima. Drugačije- ne biva.

    Odgovorite na ovaj komentar
  60. septembar 30, 13:08 #62 Logoped

    Odgovornost na defektolozima koji su cutali? Nisu cutali, samo ih niko nije slusao. Kada smo zakazali konferenciju za stampu, zakupili termin u NUNSu, pozvali sve medije, napravili okrguli sto, znate li ko je dosao? NIKO. Defektolozi nemaju GDE i KAKO da izraze svoje nezadovoljstvo. Da li iko pitao defektologe sta misle? I na kraju krajeva racionalno pitanje, da li mislite da defektolozima odgovora njihovo nezaposaljavanje?
    Ma bunili smo se. Pisali ministru, svaki mesec! Nismo dobili nijedan odgovor. Osim toga, Vi kao oligofrenolog, da li Vas je iko pitao za savet? O kakvom modelu inkluzije Vi sada govorite? Da li je neko od nas ucio na fakultetu o modelima inkluzije? Pa nije. Model inkluzije se formira od strane tima u kojem je ukljucen defektolog.
    Sama inkluzija je termin koji oznacava uvodjenje deteta u opstu socijalnu sredinu, integrisanje u drustvene tokove i sl. iskljuvio uz PODRSKU. Problem je sto smo mi drzava koja ne zeli da plati defektologe, asistente, materijal za rad i sl. Nemojte krivicu svaljivati na jadne defektologe, pun ih je biro za zaposljavanje, nikome ne trebaju.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 16:36 Aca S

      Bunili smo se,itekako.Na Danima defektologa su nam izbacili rad sa programa na insistitanje Tinde Cerović. Znam za bar DESETAK dopisa ministarstvu i državnom vrhu,od kojih NIKADA nije stigao ni jedan odgovor.A što se inkluzije tiče,u naznakama smo govorili o PRINCIPU NORMALIZACIJE,koji je bio preteča inkluzije.Čak smo u jednoj školi u Nišu počeli da po tom principu vraćamo decu koja nisu ispunila uslove za polazak u prvi razred u predškoleske grupe.Lično sam radio sa tom i takvom decom,ali je ideja veoma brzo doživela fijasko.Jasno smo ukazali da je neophodana individualizacija a normalizacija je jedino moguća na časovima veština (muzičko,fizičko,likovno). Naravno,svi su ostali slepi i gluvi na naše mišljenje.A ono što nije htela škola,radilo se privatno.I tu su rezultati evidentni. Da zaključim, osvemu mora da odlučuje struka.Nećemo moći više obako-Piši IOPE,evaluacije,procene,izmene….Vreme koje utrošimo na birokratiju je ČETIRI DO PET PUTA duže nego vreme koje provedemo u radu sa ovom decom.A ministarstvima se nalaze ljudi koji ni jedan čas nisu održali ddeci sa smetnjama u razvoju.E,baš oni nam dolaze u kontrole i pričaju šta se i kako radi sa ovom decom,i naravno,za debele pare drže seminare iako su samo površno čuli za tematiku o kojoj tako zdušno pričaju.Mi smo imali fantastičan sistem specijalnih škola i zaštitnih radionica,ali smo sve,kao i celu državu,uspeli da upropastimo zbog halapljive i diletantske vlasto.Zato sada i imamo ovakvog ministra.On veliča inkluziju,ali u njegovoj školi nema ni jednog učenika ili učenice sa smetnjama u razvoju.To je jasan odgovor na sve.

      Odgovorite na ovaj komentar
  61. septembar 30, 16:03 #63 Tanja

    Ne znam da li su su autor ovog teksta i Zelena učionica svesni da tekst, sem što je izuzetno neobjektivno i paušalno napisan, diskriminise i poziva na diskriminaciju. Autor uopšte nije ušao u problematiku i sudi o stvarima površno, kao i oni koji ga podržavaju. Kao prvo, niko nije ‘došao na ideju da primeni inkluziju’ tek tako, već zato što je inkluzija prethodno u nekim zemljama dala dobre rezultate na opštu dobrobit. Naravno, to su zemlje ljudi sa mentalnim sklopom kom je logično da se ranjive kategorije društva podrže, umesto da se sakriju negde pod tepih kao i sve ostale neprijatnosti. Zemlje u kojima novac za primenu inkluzije nije potrošen na ko zna sta umesto na inkluziju, zemlje u kojima prosvetni radnici ne dele decu na ‘ove i one ‘ i zemlje u kojima bi se jedan portal o obrazovanju stideo objavljivanja ovakvog teksta. Drugo, odakle Vam pravo da Vi određujete šta je ‘toj’ deci potrebno. Nisu to fotelje, već živa bića i svako od njih ima svoje potrebe i želje, kao i drugi ljudi. Osnovna potreba je ona koju svi imamo-da budu prihvaćeni, sto im se ovakvim širenjem ovakvih stavova onemogucuje. Treće, ne šalju roditelji decu u redovne skole zato ‘da bi rekli da im dete ide u redovnu skolu’, već zato što očajnički pokušavaju da pripreme dete za društvo i život , i društvo za svoju decu. Da približe ta dva sveta, budući da je podrška društva jedino na šta ‘ta’ deca mogu da računaju jednom kada roditelja ne bude. Isključivo specijalne škole su kao krajnji rezultat dale razne Kuline, Sremcice i slicne domove gde decu i odrasle smeštaju u nehumane i neljudske uslove daleko od očiju javnosti. Ali, u tome i jeste poenta, zar ne? Neka oni budu gde hoće, samo da se mi ne bakcemo njima. To je stav našeg društva generalno. Gledam samo svoj usko definisani interes i isključivo u svrhu tog interesa delujem ili ne delujem. Tako i ovaj defektolog, kome je inkluzija pretnja za njegovu ‘stručnost’. A deo prosvete koji ga podržava, opet, ne želi da izadje iz svoje zone komfora. A, sve to pod kapom interesa za decu. Sjajno. Srećom, ima i u prosveti i u ‘defektoloskoj struci’ i drugačijih ljudi. Otvorenih i toplih. Koji su voljni i drugacijima da daju šansu. Srećom.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 19:36 Aca S

      Draga gospodjo,inkluzijom sam se bavio kada vi niste ni čuli za taj poajm.Uski intersi defektologa? Da ja kao specijalista za rehabilitaciju psihomotorike predajem informatiku ? Hajde da prihvatim i to. Radi sa decom preko 30 godina.Roditelje poznajem veoma dobro.Oni su najveći problem u radu sa decom.Zašto? Prvo,veoma teško prihvataju realnost,a to je kočnica.U specijalne škole se dovode deca da bi se mnogi od njih odmorili od užasnih napora koje iziskuje briga o ovoj deci,i ja to razumem.Navešću primer jednog bračnog para koji svoje dete uporno,čak i pod temperaturom i jakim kašljem,dovode u školu zajedno i tu su sve vreme trajanja nastave.Dete plače i vrišti,njih nije briga.Dodju prvi,poslednji odu .da li je to briga o deci ?Ili samo defektolozi trebaju da se brinu o njima?Ali ,inkluzija ovakva kava je kod nas decu koja nemaju kapacitete opterećuje akademskim znanjima koja su iznad njihovih moći.To je problem.Vidite,u školi radim onako kako država traži.Privatno radim onako kako treba.Šta mislite,gde su bolji rezultati ? A što se Evrope tiče,pa oni su već davno napustili inkluziju u obliku u kome je mi sada forsiramo.nemačka i Švajcarska su se ,na primer ,stidljivo vratile na sistem specijalnih škola. Govorima o održivoj inkluziji,a ne o guranju osoba sa smetnjama u razvoju u redovne škole gde su najčešće stigmatizovana i diskriminisana.Budimo realni,ona su smetnja ostaloj deci da imaju nastavu u skladu sa svojim potrebama.Nisu u obavezi da prisutvuju raznoraznim scenama (verujte mi nareč,nagledao sam se svega i svačega). A i tim redovni školama su sukraćenja za obrazovanje koje je primereno njihovim sposomnostima i mogućnostima. Ako ste u pravu,da je inkluzija obra stvar,odakle toliko pokušaja samubistava ove dece koji su rezultat neuspeha i posledica depresija? Ako su ti nastavnici i učitelji osposobljeni za rad sa njima,čemu onda defektolozi? Ispada da posao defektologa može da radi svako,a rezultati te greške su vidljivi na svakom mestu, a defektolozi nisu sposobni niti potrebni da rade posao za koji su se školovali oko pet godina? Kurisiti sa trosatnim seminarima mogu bolje od struke? Teško…pa nije ovo politika.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 30, 19:49 Aca S

      A što se kuline tiče,moram da vas žestoko ukorim.Bio sam nebrojeno puta tamo kao volonter.Ne krivite ljude koji su tamo davali sve od sebe.U jednom trenutku je u Kulini bilo 500 štićenika a svega dva defektologa.Jedanaestoro ljudi ,osim medicinskog osoblja se brinulo oo njima,jer je država uvela zabranu zapošljavanja.Ista ta ustanova je imala svoju farmu i bila samoodrživa,ali je država zabranila upotrebu tih životinja sa farme u ishrani štićenika ! Očigledno niste bili u prostoriji gde su se deca samopovredjivala do stanja koje je ugrožavalo njihove živote. A nikakvih lekova nema jer država nema para.Radnici su te tragične slučajeve jedino uspevali da spreče vezujući štićenike,kako bi ih zaštitili od njih samih.A onda su,poput najvećih zločinaca,stavjeni na stub srama.A čoveka koji je za te osobe učinio više nego njihove porodice,smenili i na njegovo mesto postavili partijskog funkcionera sa ciljem da se može da manipuliše parama.I ,naravno,to je sada na rubu propasti,a deca iz kuline,koja su živela u prirodi,imala socijalnu sredinu u kojoj su se uklopila,sada idu u školu,a popodne gledaju krovove okolnih zgrada bez cilja i svrhe.Uništili smo im i ono malo lepog što su imali.Oni nisu svesni ni sebe,a kamoli sveta oko sebe,a mi hoćemo da ih integrišemo ? Gde i kako,molim lepo? Gospodjo,pa to su skoro biljke, njima se mora pružiti maksimum u odnosu na njihove potrebe.A kako vi znate koje su njihove potrebe? Rekli su vam pogledom? Pa oni su u većini slučajeva alalični.Znate li značenje tog pojma? da ne dužim.Zaiste ste me iznenadili nepoznavanjem činjenica i realnog stanja kako kod nas,tako i u svetu.Očigledno ne živimo na istoj planeti.

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.