Kада схватимо да ћемо се остварити у улози родитеља, поред неизмерне среће, обузме нас и страх да ли ћемо бити на висини задатка и своје дете извести на прави пут.
Ево како гласи писмо овог мушкарца који се не боји прљавих пелена и плача у току ноћи, али се плаши неких већих и значајнијих ствари:
“Када ми је супруга саопштила да је у другом стању плачући од среће и у руци држећи два теста за трудноћу као доказ, моја прва мисао била је: Пропустићу велики фудбалски меч који се даје на телевизији.
Друга мисао била је да отворим пиво.
Трећа мисао била је: “Не могу да верујем да су ми ово биле прве две мисли!”
Требало је пар момената да би ми дошло до главе да ћу постати отац и самим тим бити одговоран за једно људско биће. Тада сам размислио. Од свих особина које желим да има моје дете, ја немам ниједну.
Зато ћу му рећи, мали, не морају сви да те воле. Реци оно што мислиш када знаш да си у праву и реци пријатељима истину и када не желе да је чују.
Рећи ћу му, вредно ради у школи. Не да би могао да зарадиш новац и да би имао чиме да се хвалиш, већ да би једног дана имао због чега да се поносиш собом.
Рећи ћу му распреми собу.
Рећи ћу му да ће се изненадити осећањем постигнућа који добије када распреми собу.
Рећи ћу му да увек заврши оно што је почео. Постоји разлог из кога могу да му кажем да буде само “врло добар” а не сјајан у свирању гитаре, фотографији, триковима са картама. Не траћи таленат и не одустај.
Рећи ћу му, немој да чекаш толико да будеш комотан у својој кожи. Фазе су сјајне али немој да упадаш у калуп.
Рећи ћу му да пази на своје тело јер ће имати само једно. И да не пије газирано због каријеса.
Рећи ћу му да се натера да искуси нове ствари. Знам да су људи који студирају у иностранству досадни, али боље да седиш у Мадриду него пред телевизором.
Рећи ћу му, немој да ти буде непријатно због бескућника. Неће те опљачкати. И они су људи. Буди пристојан према њима и купи им сендвич ако можеш.
Рећи ћу му прати вести и читај. Немој да ти све информације долазе са Фејсбука.
Рећи ћу му, буди без милости. Толико људи има велике снове а боји се да седне и почне да ради.
Рећи ћу му, немој да возиш и куцкаш поруке. Ништа није толико хитно да погинеш.
Рећи ћу му, стави породицу на прво место. Када им требаш буди ту за њих. Без изговора. Они су све што имаш.
Рећи ћу му пригрли своје мане јер те и оне чине оним што јеси.
Рећи ћу му чак и ако не испуниш нешто са ове листе увек ћу те волети.
Мајка мог будућег детета и ја и даље пишемо листу. То је мали подсетник и зашто је толико волим. То што стварамо није се десило упркос нашим манама, него и због њих. Знаш шта, то показује да немаш чега да се бојиш”.