Опада ли интелигенција младих

јул 02 15:51 2018

Нове генерације живе удобним животом, презаштићена деца нису сналажљива, јер им се уклањају препреке и изазови, што успорава развој и јачање самопоуздања

Познато је да неки људи брже и боље повезују неке ствари од других – због чега се сматрају паметнијима. Да би се објасниле ове разлике између људи, психолози су увели концепт интелигенције као једне опште менталне способности.

Постоји више дефиниција интелигенције, а неке од најчешћих су да је то способност сналажења у новим ситуацијама или да је то способност сагледавања ситуације или проблема са различитих страна. Током времена овај концепт се ширио тако да данас постоји „емоционална интелигенција”, као и концепт „мултиплих интелигенција” према којем постоји најмање седам врста интелигенције.

Разлику приметили и учитељи

Истраживачи интелигенције су приметили да су генерације после Другог светског рата имале све боље резултате на тестовима интелигенције. Један од првих који је 1987. године објавио систематизоване податке из 14 држава о порасту измерене интелигенције је новозеландски истраживач Џејмс Флин, тако да је овај феномен по њему назван „Флинов ефекат”. Резултати су показали да из генерације у генерацију долази до „масивног” пораста интелигенције, који је у просеку био три поена више, а некада и до 10 поена, у односу на десет година старију генерацију. Понуђено објашњење је да до пораста долази због деловања комбинације нејасних фактора из окружења.

Иако су многи сматрали да ће Флинов ефекат наставити да делује и да ће нове генерације имати све боље резултате на тестовима интелигенције, подаци из новијих истраживања показују супротни тренд, који је већ добио име „обрнути Флинов ефекат”.

Истраживања из неколико земаља су показала да коефицијент интелигенције млађих генерација опада у односу на старије. Норвешко истраживање које је анализирало тестове интелигенције регрута рођених након 1962. показало је да између оних рођених 1975. и оних рођених 1991. постоји просечна разлика од пет поена мање у количнику интелигенције.

Иако сва ова истраживања треба узети са резервом, извештаји учитеља који су испратили школовање низа генерација, такође указују да постоје негативни трендови у млађим генерацијама. Ако претпоставимо да заиста постоји тренд смањења количника интелигенције у млађим генерацијама, можемо се запитати шта утиче на то.

Када се дете роди његов мозак је нека врста „полупроизвода”. То значи да мозак мора да буде стимулисан да би се развијао, а ако није стимулисан, тада се он томе прилагођава и смањује број веза између неурона. Према овој теорији младе генерације живе удобним животом, што значи да су захтеви окружења много нижи него што је то био случај са старијим генерацијама. Познато је да презаштићена деца нису сналажљива, јер презаштићујући родитељи уклањању препреке и изазове, успоравајући развој и спречавајући развој самопоуздања. Томе треба придодати развој технологије који значајно олакшава неке облике рада. Многи млади су неспособни да без дигитрона реше основне математичке операције.

Што је више друштвених правила, то је мање размишљања и сналажења. У високоуређеним друштвима млади усвајају читав низ правила тако да је њихово понашање „аутоматизовано”, без свесног промишљања и доношења одлука.

Међу младима је све већи тренд вредновања осећања и интуиције, на штету развијања мишљења, знања и анализе. Уместо да памте податке које ће користити у размишљању, млади знају да све податке, ако им затребају, могу потражити споља – на интернету. У ситуацији када се процењује да ће вештачка интелигенција и роботи у догледној будућности заменити велики број професија, можемо претпоставити да ће млади бити све више окренути осећањима и хедонизму.

Последица мање сна

Током спавања се развија мозак и повезује научено. Подаци из целог света указују да данас тинејџери у просеку спавају један сат мање. Поред снижене интелигенције то се плаћа нерасположењем, гојазношћу, поремећајима пажње и хиперактивношћу. У Шведској су, на пример, шестомесечне бебе рођене 1993. спавале два и по сата мање него оне рођене 1978.

Иако је конзумирање рибе важно за развој мозга, у целом свету је примећено да деца једу веома мало рибе.

Најутицајнији фактор из окружења јесте родитељ, тако да он има моћ да утиче на развој интелигенције свог детета.

Аутор: Зоран Миливојевић

Извор: Политика

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.