Оштре реакције на изјаву Ане Брнабић о радном времену запослених у школама

децембар 22 23:23 2017

Премијерка опет увредила просветаре

Директори школа воде рачуна колико неко ради у оквиру 40-часовне радне недеље, а уколико Ана Брнабић има сазнање да неки наставник проводи у школи три сата и да не ради свој посао како ваља, поручујем јој да се обрати министру просвете па да се такав директор школе разреши.

 То каже Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, реагујући на премијеркину изјаву која је изазвала буру незадовољства међу просветним радницима.

Говорећи о новом Закону о запосленима у јавним службама, Брнабић је рекла да у оквиру буџета фонд за плате неће бити већи, али ће на други начин бити расподељен, односно боље искоришћен.

– Тако се више неће причати о повећању плате од 10 одсто за све – и оне који проводе 12 сати на послу и оне који проводе три сата у учионици, а родитељи онда морају да плаћају додатне часове – поручила је Брнабић, која се и раније замерила просветним радницима, коментарима да имају месец дана зимског и два и по месеца летњег распуста.

Јанковић каже да је сличне коментаре о просветним радницима премијерка изнела и у свом обраћању поводом сто дана рада Владе.

– Ана Брнабић је као аполитична личност почела да прибавља јефтине политичке поене, али не знам у ком смеру то иде. Оваквим изјавама, са позиције на којој се налази, понизила је сваког ко ради у просвети. Премијерка очигледно није прочитала Закон о запосленима у јавним службама. У том закону пише да никоме неће бити ни повећана, нити смањена плата, тако да не знам о ком повећању она говори. Директор једино може да награди неког професора уколико сматра да је радио боље, али то аутоматски значи да неком другом наставнику или ненаставном особљу исти износ мора да узме – истиче Јанковић.

Она додаје да никада не би могла да каже да свих 130.000 људи у образовању ради добро или да нико не ради како ваља, те да је “веома опасно када се флоскула о просветним радницима као нерадницима који имају три распуста подржава са највиших места у држави”. Јанковић истиче да, ако Брнабић подржава такву урбану легену, као председница Владе која је донела Закон о основама система образовања и васпитања, има механизам да то спречи.

– Ниједан првак нема три часа дневно већ је недељни фонд 22 часа – каже председница Савеза учитеља Србије Наташа Николић Гајић, одговарајући на питање да ли је могуће да се толико задржавају учитељи у првом и другом разреду основне школе. Она каже да се у јавности радно време наставника поистовећује са бројем часова који представљају непосредан рад са ученицима у учионици, али да сем тога у 40-часовну радну недељу спадају писање припрема и припремање за часове, попуњавање документације (дневника, матичних књига, записника..), присуство седницама одељенског, стручног већа, педагошког колегијума и наставничког већа, стручно усавршавање, дежурства у школи, рад са родитељима, учешће у бројним тимовима у оквиру школе… Николић Гајић каже да у свакој струци постоје људи који свој посао не раде како треба, али да тиме треба да се баве институције, уместо да се блате сви просветни радници.

– Да би наставник провео осам сати у школи он пре свега мора да има место где да седи, а у 85 одсто школа не постоје услови за то, па смо принуђени да контролне и писмене задатке прегледамо код куће, као и да састављамо задатке и припремамо се за наставу – каже Јанковић.

Немају три распуста
Наше саговорнице тврде да просветни радници имају иста права као и сви други радници у Србији када је реч о годишњем одмору, те да су наводи о три распуста нетачни. Распуст је, кажу, за ученике, а наставници део годишњег одмора користе лети, а део зими.

– Немамо могућност да користимо годишњи одмор у марту већ искључиво кад су ђаци на распусту, никада не можемо да идемо на најјефтинија летовања у мају или септембру. Слободне дане користимо као и сви други запослени у Србији по Закону о раду и не видим због чега смо у привилегованом положају – истиче Јасна Јанковић.

 

Пише: В. Андрић

Извор: Данас

  Categories:
напишите коментар

10 коментара

  1. децембар 23, 09:45 #1 Igor Petrovic

    Premijerka kao da je pala s Marsa, zapanjujuce je nepoznavanje materije. A i privatni casovi se vise uzimaju iz pomodarstva, a i bahatosti roditelja. Da pokazu kako imaju para da placaju svojoj deci casove, a i da pokazu kako je njihovo mezimce prepametno ali eto nastavnici ne valjaju.

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 23, 10:33 #2 Zum

    Bezobrazluk! Ima li kraja?Bezite svi koji mozete

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 23, 13:42 #3 Natasa

    Raspitajte se ili mozda bolje informisite se gde u Evropi osim na Balkanu ima toliko neradnih dana i rasputa, tako malo nastave (casova, tako puno usmenog suvoparnog ispitivanja djaka i tako malo pismenih provera. Nigde. Evo ja cu vam reci da na pr. norma jednog nastavnika maternjeg jezika i nastavnika istorije u Holandiji nije ista …. Zasto? Pa zato sto nastavnik maternjeg jezika mora da utrosi mnogo vise vremena na pregledanje raznoraznih tipova pismenih provera i sto su provere mnogo cesce nego iz istorije, pa je ta norma casova veca. Ana dobro zna sta prica i dajte malo zdravog razuma i realnosti ….. I znate sta svuda u svetu postoje super, dobri i losi nastavnici, samo sto se losi ne zadrze u skoli duze od 6 meseci. To se retko desava, ali ja sam kao roditelj u Holandiji bila u prilici da to dozivim.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 23, 20:23 Vera

      Pismeni iz maternjeg se pise u svim zemljama.Znam da se iz fizickog,likovnog,muzickog,…ne pise.Sta cemo sa tim ljudima?Znate li da nastavnici idu u dve,neki u tri seoske skole da bi imali normu?Zamislite sebe da morate posle zavrsenog casa da vozite 20 km do druge skole i iz auta ulazite u ucionicu,jer je jedan skolski cas prosao dok ste vi vozili.I niko vas ne pita kakav je bio put(zimi) i kako ste dogmizali. Jednom se kolegi desilo prevrtanje,a putem prodju dva-tri vozila za sat vremena.Pitajte decu da li je malo nastave, kada prvi razred ima 9 predmeta,a peti uci 2 strana jezika!

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 25, 10:58 Natasa

        Pisu se iz svega pismene provere.Niste procitali sta sam napisala. Da nastavnici maternjeg, a bogami i stranih jezika (tri strana jezika, a engleski nekad sa 3 a nekad sa 4 casa sedmicno) moraju po planu i programu vise provera da obave pa samim tim i vise vremema moraju utrositi za pregledanje. Dopunjavanje norme postoji svuda u svetu ili pak neka od funkcija u skoli….kordinator za nesto s tim sto ta funkcija ne podrazumeva formalnu obavezu vec izuzetnu posvecenos i rad. U bibliotekama/mediatekama rade odredjenim danima roditelji-
        volonteri. Sta je sporno u vasoj prici….pa kad je veliki sneg javi se da nastavnik ne dolazi i da ce cas nadoknaditi. Nemam sta da zamisljam prelazim nekad i 85km u jednom pravcu provedem po pola sata u cekanju u kolonama…a ne pripadam populaciji “poneko” vec “velika vecina”. Nastavnici ogradicu se i reci u skoli moje dece u Holandiji odlaze samo na veliki odmor na pauzu ostalo provode u ucionici/kabinetu cekajuci sledece odeljenje cemu uostalom i sluzi pauza od 5min. E sad cinjenica da svaka ucionica ima racunar, ali imace ga i u Srbiji za par godina. Sve promene sigurno nece biti usmene Ana dobro zna sta govori, jedino sto to zahteva vreme a i prave strucnjake i kontrolu za sprovodjenje u delo….Zamislite da vam kazu da je ponavljanje razreda moguce. A i to ce doci na red ….

        Одговорите на овај коментар
        • децембар 25, 21:50 IQ

          Tako u Vasoj zemlji. U nasoj od polovine do dve trecine nastavnika nema svoje kabinete. U nasoj zemlji za predmete koji metodicki zahtevaju pismene provere nema propisanih takvih provera vec mora biti usmeno odgovaranje. U nasoj zemlji kada padne sneg ko je stigo stigo. Ko nije bice odgovoran, osim u slucaju da se na ulicama ne izlomi polovina nacije pa veca trpnja padne u zdravstveni nego u prosvetni sistem. I u nasoj zemlji ALI na popunjenu 40 caaovnu nedeljnu normu zaposleni dobijaju ulogu koordinatora, edukatora, fizickog radnika, kafe kuvarice, kotlokrpe, potrcka. U nasoj zemlji na 1,5 radnih mesta sedi po 4, 5-oro ljudi, pa ni u zbornicama nema mesta. Ni za stajanje. Tu je zamena, pa zamenina zamena, pa zaposleni na odredjeno na 10, 20%, u dve skole, u tri skole, u cetiri skole Prave guzvu, a nicemu ne sluze. U nasoj zemlji roditelji ne ucestvuju, ne volontiraju u skoli, jer jure leba i masti i sav svoj cemer i bes zbog tih leba masti iskaljuju na skoli i nastavnicima. Jer im je tako sugerisala Anka. U nasoj zemlji se ispunjenost standarda postignuca i ishodi procenjuju putem aritmeticke sredine dobijenih ocena u toku skolske godine. Tako ucenik zagarantovano zavrsava razred i skolu bez usvojenih vestina i znanja.
          Eto ipak nije sto je zemlja nasa ali je mnogo gora nego Vasa.
          Ja verujem da ste jako usamljeni u Vasoj zemlji koja valja pa otuda komentarisete nas i nasu koja ne valja.
          Ili BOT!

          Одговорите на овај коментар
    • децембар 23, 22:48 IQ

      Prvo prostudirajte zakonske i podzakonske akte kojima se regulise rad nastavnika i skolstva u Srbiji. Mozda Vam tada bude jasnije sta je uzrok a sta posledica jednog zaista trulog i neodrzivog sistema. Apsurd br. 1. U aktuelnom trenutku Vi mozete imati situaciju da je ucenik dobio ocenu 5, a potom tri naredne ocene jedan. Njegova zakljucna ocena na polugodistu mora biti dva jer je aritmeticka sredina 2! Ukoliko nastavi na isti nacin rad u drugom polugodistu i dobije cetiri jedinice do kraja skolske godine, taj ucenik opet na kraju skolske godine MORA da ima zakljucnu ocenu dva! Jer je njegova aritmeticka sredina 1,5! Prema pravilniku o ocenjivanju aritmeticke sredine 1,5; 2,5; 3,5; 4,5 se zaokruzuju na vise ocene. A pravila zaokruzivanja brojeva kazu da je 1,5=2, 2,5=2, 3,5=4 i 4,5=4. Kolika je tu greska u merenju, ne smem ni da zamislim. Kada bi neko uzeo dnevnike i izracunao SD mislim da bi zaplakao od muke.
      Apsurd br 2. Predmetni nastavnik NIJE strucan da zakljuci vec samo daje predlog zakljucne ocene iz predmeta za koji je strucan. Odeljensko vece koje cine nastavnici drugih predmeta, koji nisu strucni za dati predmet, je gle apsurda strucno da zakljuci ocenu iz posmatranog predmeta.
      Apsurd br. 3. Formativno i sumativno ocenjivanje su deo jedinstvenog procesa ocenjivanja, brojcana ocena moze ali i ne mora da se izvuce iz formativnog ocenjivanja jer je ono opisno ocenjivanje koje izmedju ostalog sadrzi i preporuku za dalji rad. U dnevnicima rada ne postoje mesta za unos opisnog ocenjivanja vec je nastavnik duzan da pored zakonskog dnevnika vodi dodatni u koji redovno upisuje rezultate i opservacije za ukupno 250-300 ucenika na nedeljnom novou, pri cemu na raspolaganju ima na primer 2 puta 45 minuta za svako odeljenje. Ako opaske belezi u toku casa i to za samo nekoliko ucenika, tada taj covek ne moze sprovesti plan i program. Odmori traju pet minuta i sluze za zamenu dnevnika. Pa je onda druga opcija da se opservacije pisu nakon nastave taj dan ili sutra pri cemu se zasnivaju na secanju koje sigurno nije pouzdan merni instrument. I onda se na kraju to formativno ocenjivanje uopste ne uzima u obzir, osim u slucaju kada se materijalizovalo u ocenu, koju moras tri sata da obrazlazes, pa se posmatra samo aritmeticka sredina ocena upisanih u dnevnik? Ili se to pogresno tumaci? Od strane prosvetne inspekcije? Direktora skola na koje se vrsi pritisak?
      Apsurd br. 4. Predmeti za koje zakonom nisu propisane pismene provere znanja, ne mogu biti ocenjeni na osnovu pismenih provera vec u zakljucnu ocenu mora biti inkorporirana i usmena provera znanja. Zamislite to se desava iz predmeta fizika, hemija, biologija u kojima u vecoj ili manjoj meri zadaci predstavljaju kamen temeljac, preduslov za kvalitetno sticanje znanja. I uprkos tome sto je citav savremeni svet odbacio usmena odgovaranja kao neobjektivne i nepouzdane nacine provere znanja a u nekim delovima sveta se smatraju i ponizavajucom pozicijom za ucenika. Nadalje, nema ni pisanog traga usmenom odgovaranju osim u slucaju da nastavnik pise pitanja i potpitanja kao i odgovore ucenika. Ali bi onda morao to i ucenik da procita i saglasi se sa prikupljenim podacima o njegovoj licnosti. Jer provera znanja se u Srbiji kategorise kao prikupljanje podataka o licnosti. Tj. posebno osetljivih podataka koji mogu ugroziti neciji integritet i bezbednost. A sve ocene su javne i moraju biti obrazlozene?
      E onda stizemo do jos veceg apsurda. Gde je ucenik na osnovu mnostva divnih pravila i propisa, sve vatajuci se za individualizaciju i sopstvene mogucnosti a izbegavajuci standarde, stigao do zeljenih ocena, kad ono avaj iz tri predmeta nedovoljne ocene. Iako je aritmeticka sredina svih zakljucnih ocena tog ucenika mozda i daleko iznad 1.5 on ima ponavljati razred? I nema uspeh. Ali zato ima pravo da se zali. Do besvesti. Sto je sijalo Sunce i padala kisa, sto iznad njegovog stola nije sijala dobra zaruljica, sto je jeo pokvarene morske plodove i boleo ga stomak bas taj cas…i od te price nema ama bas nista. I taj ce dobiti zeljeno parce papira, fraj od drzave ali koje skupo kosta prosvetnog radnika. Zgazenog i porazenog.
      I na sve to sledi lukava premijerka-papagaj sa naucenom mantrom “au al su se naodmarali, pa bi sada da im to neko i plati”.
      Dakle moj iskren savet. Proucite zakone pre dijagnostike. Praksu cemo Vam oprostiti. U skladu sa trgovinom vlasti sa roditeljima. Racun placaju prosvetni radnici.

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 24, 22:08 Božović Vladan

        Nataša, raspitajte se gde u svetu, prosvetni radnici imaju ovako bedne plate, i nizak položaj u društvu, a o dostojanstvu da i ne govorim, ono i ne postoji.
        U kojoj to zemlji na svetu, visokoobrazovani kadrovi, koje plaća država, imaju 17% manju platu od republičkog proseka, u koji ulaze i kadrovi bez ikakve škole, sa osnovnom, i sa srednjom školom, a od nove godine posle uranilovke od povećanje plata prosek će nam biti 20% manji od republičkog proseka. Kad to uspete da pronađete, javite se. Predlažem da potražite u Papua Novoj Gvineji, na Borneu, i u džunglama Amazona.

        Одговорите на овај коментар
  4. децембар 23, 15:11 #4 Propast

    Premijerki su trn u oku prosvetni radnici, neka se pozabavi starletama i ostalim velikim (ne)radnicima po ministarstvima,javnim kućama(preduzećima) i dr.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 23, 20:32 Mima

      Bravo!Neka se pozabavi starletama koje su u prosveti,a posao za svoju skolu i licni interes obavljaju u nadleznoj skolskoj upravi.Pominjete javne kuce,i u to su se pretvorili neki kolektivi…sve sto je van,to je i u skolama…Oni koji najvise galame i podizu prasinu ,najmanje vrede.Ali,na poslu najvise napreduju,jer se to karakterise kao savremeno,inovativno…Meni z a l o s n o.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.