– Jedan stari čovek je na samrti. On ima dva sina i nešto malo imanja. Svaki sin ima samo jednog konja. Stari leži u krevetu, a sinovi se skupili oko njega i slušaju očevo predavanje:
“Sinovi moji, ja sam na samrti pa bih htjeo da se dogovorimo o ovom imanju. Ovo malo imanja nije da se dijeli na pola. Cijelo imanje bi trebalo da pripadne onom ko ima sporijeg konja, a onaj ko ima bržeg konja ne treba ništa dobiti jer njegov konj može dovoljno zaraditi za njegovog gazdu.”
– I tako sinovi na konjima i na startnoj liniji. Komšija da znak za početak trke, ali ni jedan sin nije krenuo zato što svaki sin hoće da njegov konj bude sporiji i da dobije očevo imanje. Misle se oni kako da reše ovaj problem i smisle da odu kod poznatog filozofa toga vremena i da od njega poslušaju savet. Tako oni odu kod filozofa. Filozof im, nakon što ih sasluša reče šta bi oni trebali da učine, kako da počnu i da završe trku a da se spor reši ne menjajući osnovno pravilo da onaj koji ima bržeg konja ne treba ništa dobiti…
Šta im je filozof rekao kako da započnu i završe trku? 