Па докле овако?

јул 22 14:49 2014

Ако желимо контролисати сопствени бес , то увек није могуће и учинити.Када вам дан започне гањањем папира, тј. мољењем државе за оно сто вам по закону припада, познато је да такав дан називамо лудилом , а његов крај обично зачинимо таблетама за смирење које су нам након бесконачног чекања у предугачким редовима , заиста потребне.test-misljenje

У данашње време веома је тешко опстати у овом суровом свету ако ниси зверка довољна јак да прегазиш све пред собом и поједеш слабије.Потребно је знати све технике успешне и крајње некултурне комуникације између људи која се најчешће прекида реченицама због којих смо као мали добијали батине, јер смо учени да су некултурне и вулгарне….што је признајмо још једна грешка у одгоју наших родитеља! Мислите да претерујем? Ма само вам се чини , ја за себе још и имам храбрости рећи да сам човек, толерантан и културан онолико колико то моја средина дозвољава, али ипак богати речник и укусна градероба нису оно сто нам је потребно како би опстали на овом брдовитом Балкану, потребне су палице, камење и дугачак језик. Није ми јасно у шта се полако претварамо ? Желимо у Европу а немамо културу изразавања.Пљујемо једни по другима , јер смо нервозни и незадовољни државом у којој живимо и њеним правилима које смо руку на срце сами изабрали , а сада када нам сметају само безопасно лајемо, док уједање остављемо за оне мало храбрије! Па докле овако? Свака нова квака за коју се ухватимо, нови је позив за примање мита, нигде не можемо тражити своја права без 1л сока , 100г кафе и укусне бомбоњере у сареној вређици!

Почели смо куповати сами себи болничке кревете како би могли после операције на заслузени опоравак, инекцију ћемо добити само ако сестри купимо најновији парфем , пљачкање стана биђе уведено судски регистар само ако судији поклонимо мањи месецни џепарац. Шта би то требало да значи ? Да тражећи своја права другима наносимо душевну бол? Па то је смешно, пита ли се држава колико је боли нанесено нама?! Плаћамо порезе који сваког месеца све више расту, камате на рашунима дупло су веће од направљеног дуга, а електродистрибутере можемо назвати утеривачима дугова, јер би сваки други надимак за њих био превелики комплимент. Пробудити се у оваквој држави значи имати лавље срце, храброст јунака, повећану диоптрију и проблеме са слухом, једино тако можемо опстати у противном нам прети висок притисак, срчани удар, а након мукотрпног опоравка уручен сумљиво откуцани отказ уз оправдање да сте технолоски вишак….импресивно зар не?! А онда као особа која тек започиње са својим животом пожелим да сам на крају, јер стварно ова битка ми се чини понекад изгубљеном!

М.Т.

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.