Пет основних програма развојних вештина. Шта треба знати?

мај 18 21:47 2017

 

Ова вештина подразумева да дете може на захтев дај ми/где је/које је дати или показати тражени предмет. На овај начин дете учи да препознаје имена предмета и даље развија своје слушалачке способности.

1. Имитација са предметима и имитација покрета тела

Имитација једноставних радњи са познатим предметима (звучне играчке, звечке, кутије и сл.) или имитација покрета, где се од детета тражи да опонаша радње на основу модела родитеља нпр. отварање или затварање кутије, тапшање, покретање звучне играчке притиском на дугме, ударање у бубањ, мешање кашичицом, брисање крпом, махање, тапшање колена и сл. Kључно је да се покаже шта треба да уради без додатног објашњавања речима нпр. детету треба рећи „Уради ово“ и показати му радњу са предметом или покрет. Након тога дати детету да имитира задату радњу. Ако дете опонаша радњу, увек треба да седи позитивно поткрепљење: похвала, тапшање и сл. Уколико дете не имитира жељену радњу, родитељ ради корекцију: понови захтев „Уради ово“ и радњу, али уради исту и са дететом. Након корекције се не даје никакво поткрепљење. Имитација се може радити током игре и свакодневних активности нпр. када има дечију пажњу родитељ може показати детету како се покреће механичка играчка онда му пружити играчку уз речи „Хајде сад ти!“.
2. Вокалне команде

Подстицање развоја праћења вокалних команди подразумева да се детету само каже, без икаквог сугерисања показивањем, погледом или другим гестом, шта је то што се од њега тражи. На почетку претходник тј.команде требају бити што једноставније, изречене једном речју нпр. устани, седи, маши, тапши, дођи и сл., да би се временом прешло на просте реченице нпр. баци смеће, донеси лопту, иди мами, дај чашу и сл. Након сваке правилно извршене вокалне команде дете треба добити похвалу, а ако не уради оно што се тражило корекцију. Kорекција се ради тако што се понови усмени захтев и уз физичко навођење детета уради се оно што је тражено.
3. Упаривање предмета

Упаривање је вештина схватања „истости“ предмета. Вештина се почиње развијати упаривањем идентичних предмета и то тако што се детету на столу или на поду презентује три до пет различитих предмета и да му се један предмет који има идентичног пара на поду/столу, уз захтев (претходник) „Упари исто са истим“.
4. Идентификација предмета
Ова вештина подразумева да дете може на захтев дај ми/где је/које је, дати или показати тражени предмет. На овај начин дете учи да препознаје имена предмета и даље развија своје слушалачке способности. Испред детета треба ставити три до пет предмета и захтевати да да или покаже један од њих нпр. „Дај ми аутић!“ или „Где је лопта?“. Уколико дете да/покаже тражени предмет следи похвала, а уколико не да/покаже или да/покаже погрешан следи корекција – понављање претходника (захтева „Дај ми аутић!“ или Где је лопта?“) и додавање аутића/показивање лопте дечијом руком/прстом. Kада се тек почне радити на развоју ове вештине, дете треба учити да идентификује неколико предмета (четири до пет) нпр. кашику, чашу, лопту, аутић и јако је битно имати бар по четири различита примерка сваког предмета.
5. Захтеви

Дете треба тражити жељену награду (играчка, слаткиши, сок и сл.) говором или показивањем прстом у зависности да ли је дете вокално или не.
а) Показивање прстом- када приметите да дете нешто жели ( када вас вуче за руку и сл.) наместите му кажипрст у положају показивања, реците „Желиш смоки!“, покажите жељени предмет дететовим прстом и дајте му то што тражи, уз то да увек именујете тај жељени предмет/жељену ствар. Будите упорни и сваки пут када дете нешто жели понављајте исто.
б) Вокални захтеви – ако дете нешто жели ( сок, смоки, аутић, и сл.), а уколико је вокално, показује прстом жељени предмет и може поновити речи које му се кажу, почиње се радити на вокализовању захтева. Јако је битно програм радити када дете може понављати речи тј. кад има развијен ЕХО, уколико нема, радити на програму показивања. Kада дете покаже тражен предмет (нпр. сок), родитељ каже „Сок“ и тек кад дете понови реч добије то што је тражио. Ако дете може у свим ситуацијама поновити за родитељем захтев, треба му дати шансу да само каже то што жели и то на начин да након што покаже прстом жељени поткрепљивач родитељ чека до 5 секунди да дете само каже шта жели (нпр. сок), ако вербални захтев изостане, родитељ каже „Сок“ да дете понови и да му тражено. На почетку користите само једну реч која именује жељени потркепљивач а коју дете треба поновити (сок, смоки, аутић итд.), немојте питати дете „Шта желиш? Или Желиш ли смоки?“, јер се може десити да почне понављати то питање кад изражава своје захтеве. Тек када дете буде могло изражавати своје захтеве исправно једном речју, горе наведени поступак понављати уз коришћење реченице „Желим нпр. сок!“.

Уколико дете покаже или вокализује свој захтев нема потребе да му говорите браво, довољна награда је дати му жељени предмет.

Приредила Слађана Пантовић

Извор: http://predskolska.ba/

 

 

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.