Пет ствари због којих ћу бити другачија мама ове школске године

август 18 14:38 2014

Ја више нисам мама жељна активности из вртића и школе, која увек прва диже руку када су потребни волонтери за неке организације приредби, вашара, прикупљање новца, када се бирају представници савета родитеља и слично. Тај брод је давно отпловио, сестро.

Domai_zadaci_1

1. Научићу да кажем не

Укупно сам 12 година имала децу у основној и средњој школи. Ја више нисам мама жељна активности из вртића и школе, која увек прва диже руку када су потребни волонтери за неке организације приредби, вашара, прикупљање новца, када се бирају представници савета родитеља и слично. Тај брод је давно отпловио, сестро. Ја и моји четрдесетогодишњаци седимо у у дну учионице или у неком ћошку, незаинтересовани, са погнутим главама које су превише тога пребринуле да би поново биле усијане вредне главице које волонтирају. Јок. Ми смо ти више варијанта:“Били, радили…“.

Чекамо неке нове 29-годишњаке да се тиме бакћу и јаве се за волонтирање. Слободно се јавите! Узмите све обавезе! Преузмите проклети пакао!

И да се разумемо, не осећамо никакву кривицу што смо пасивни. Ма јок. И исто тако нас не занима шта ви мислите о нама. Питања типа: “Зашто она не помогне“? и коментари као што су „Она је тако незаинтересована за образовање свог детета“ до мене не допиру.

2. Препустићу мојој деци да се ујутру сама спремају за школу

Јесте, знам да се смејете, али морам да пробам. Свесна сам да је ово ипак један од мојих нереалних снова. Такође, знам да без мог јутарњег вриштања, без мог паковања ужине и школских ствари, без моје дупле провере урађених домаћих задатака и њихове исправности, без моје организације – нико у овој кући не би ни прстом мрднуо пре 10 сати. У најбољем случају. Али, ја ћу пробати, просто морам да пробам да зауставим свакодневно јутарње лудило које ме претвара у вриштећу мама-лудачу! Ово ће захтевати да држим уста затворена (селотејп, неки јачи, молим вас!). Исто тако, то ће значити да сам убеђена да су моја деца довољно зрела и способна, и наравно спремна да се сама буде, сама расањују, сама доручкују, умивају се, спремају за одлазак у школа и да ништа неће заборавити. И то тако свако боговетно јутро. Свако. Боговетно. Јутро. Морам да верујем да ће се десити нека магија, и да ми се због ње глава неће окретати у секунди за 360 степени као до сада, да нећу морати да вриштим сваког јутра и да ћу дочекати да нико од моје деце не плаче због наше јутарње јурњаве. Децо, реците ми да ми то можемо? Да сте у потпуности – за? Макар до Божића? Можда до Ноћи вештица?

3. Дозволићу својој деци да сама планирају своју будућност

Када је моје најстарије дете кренуло у гимназију пре две године, имала сам сам силне планове у глави у ком правцу треба да иде његово образовање, које предмете треба да изабере, којим секцијама да се прикључи и наравно, који факултет треба да упише. Нисам га питала за мишљење, мислила сам да ја знам боље шта је добро за њега. На срећу, испалао је да сам га довољно добро одгајала да би сам савршено добро знао шта је оно што воли да ради и шта га инсприше. А то није било оно што је његова мама желела за њега. Тако да у његовом школовању и животу неће бити рачуноводства, физике и хемије. Не, он жели да буде учитељ. И његов омиљени предмет је – енглески. Сви предмети му иду од руке, али је читање његова прва љубав и прочитао је више научне фантастике него сви одрасли које ја познајем. То дете је веома интелигентно али још увек детињасто. Пазите, довољно сам паметна да знам да ће се његови избор каријере и области интересовања много пута променити у наредних пет година, али од сада ће сви ти избори бити његови, а не моји, и то баш зато што не планирам сутра на факсу да се интересујем како му је и да га терам да учи ствари које сам ја изабрала за њега, а он их не воли. Јок ја. Биће сам у томе јер је стварно време да га пустим да иде. И јесте, уздишем због тога.

4. Нећу учити са својом децом,препричавати им лектире, помагати им око пројеката и покривати их кад забрљају

Ко је још преживео без мини-нервног слома све те научне пројекте које им задају у школи? Ко је још сам испројектовао реплику соларне топлотне пумпе, а да му отац не поседује компанију за соларно грејање!? Згодна околност кад имате четворо деце је да ће то неко од њих увек да уради уместо вас. Ја сам увек у минусу са енергијом и временом за такве ствари. И срећом, њихов урлик “Мааамааа, мој пројекат је за сутра!!!“ код мене више не изазива тахикардију и аритмију. Не! Ја нисам више мама која на њихово „Скачи!“ пита „Колико високо желиш, срце?“ О, не! Тај филм нећете гледати. Уместо тога, ја ћу хладне главе рећи: “Па, срце, изгледа да си гадно забрљао! Лаку ноћ!“ Нећу дозволити грижи савести да ме поколеба. Боље да сада добије кеца али да научи важну животну лекцију, него да цео живот очекује да га неко у последњем тренутку вади из проблема који сам није решио на време!

5. Уживаћу у првој години свог најмлађег детета

Подсетимо се, ја сам мама презасићена школом и школским активностима, али моје најмлађе дете то не сме да осети. Постоји већ неколико ствари у којима сам забрљала, као на пример: његов фото албум не постоји, затим, он је краљ падова јер сам ја сасвим опуштена и не тако обазрива и наравно, сваки његов нови покрет, помак, реч или догодовштина код мене наилази на погрешну реакцију. У ствари, више је то поређење: “О, сећам се када је твој старији брат први пут исто то урадио!“

Под хитно мењам став! И ма колико желела да се и његова школа што пре заврши, мораћу да успорим и за његово и за моје добро. Он заслужује да се радујем његовом првом дану у школи, да упаднем са камером и снимим његову прву представу (иако сам је гледала већ три пута), да будем усхићена његовим првим маскенбалом (срећа па је костим Св.Патрика сачуван од претходне деце и биће маскиран у њега свидело се то њему или не) и да одушевљено слушам све рецитације које научи, иако их већ знам напамет. Обећавам да ће свако његово „први пут у школи“ бити и мени „први пут“. Јер ко зна, можда ћу са свим овим силним искуством, њему бити боља мама него старијој деци.

 

Мелиса Фентон је мајка 4 дечака. Жели да поседује пекару и продавницу плетива. Писац је кувара,рецензент и колумниста.

Превела: Јасмина Јовановић

Извор:  Hafington Post

Преузето: www.detinjarije.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.