Писање запете (зареза)

новембар 07 11:28 2015

Запета је најважнији знак за обележавање унутрашњих односа у реченици. Будући да се у српском правопису примењују правила логичке или слободне интерпункције, граматичком анализом утврђују се могуће позиције запете. Да ли ће се она писати или не зависи од граматичких правила, али и од смисаоних односа и службе речи у реченици. Наравно, зависи и од аутора текста.

Запета се пише у набрајању. Оно може имати три вида:

1. набрајање без везника: Понели су јабуке, крушке, шљиве, брескве;

2. набрајање закључено везником (саставним или раставним): Душица, Душан и Зорана су попили кафу;

3. набрајање с понављањем везника, у функцији истицања: И књиге, и свеске, и торбу – све ми је узела.

У набрајању, када се два или више појмова узима као једна јединица набрајања, испред везника иза којег долазе ти појмови – запета се не пише: Обећали су му добру плату, унапређење и стан и храну.

Запета се пише између уметнутих и накнадних делова реченице.

✎ Модалне речи и речце одвајају се запетом увек када се осећају као посебна интонациона целина: Они су, наравно, прочитали књигу. – Нису успели, нажалост, да стигну на време. – Истина, није само он слагао, него и ја. – Она то, логично, не може сама.

Међутим, када су тесно везане – значењски и интонационо – са речима које одређују, тада не пишемо запету: Свакако ћу доћи на отварање изложбе.

✎ Вокатив се издваја запетом, без обзира на то на којем месту у реченици се налази: Мајо, твоје белешке су уредне. – Стојте, галије царске! – Хвала, господине, што сте нам помогли у писању.

✎ Глаголски прилози (садашњи и прошли) који стоје испред предикта који одређују, сами или заједно са групом речи која чини синтаксичку целину са њима – било да су на почетку реченице, било да су на крају реченице – од тог предиката се одвајају запетом: Мислећи о књизи, стигла је на испит. – Прешавши затим из Трста у Беч, Доситеј се нашао у новој средини. – Онда је, пребледевши сва одједном, објаснила шта се десило јуче. – Он, ћутећи, крену за нама.

Апозиција, тј. други назив неког појма, се одваја запетом:

када има карактер накнадног именовања неког појма, при чему се ти називи не разликују по ширини значења, без обзира на то да ли се налази испред или иза имена тог појма: Дошао је Душан Благојевић, онај твој јучерашњи посетилац. – Дошао је онај твој јучерашњи посетилац, Душан Благојевић;
✍ када има карактер накнадног именовања појма, а називи се разликују по ширини значења тако што је један шири и општији, а други ужи и конкретнији – одваја се запетом онда када шири појам долази после ужег: Јован Дучић, познати песник, имао је јавни наступ те године.

Међутим, апозиција се не одваја запетом када се називи разликују по ширини значења тако што је један шири и општији, а други ужи и конкретнији – онда када шири појам долази пре ужег: Познати песник Јован Дучић имао је јавни наступ те године.

✎ Апозитивне одредбе, односно придеви или синтагме са службом накнадног одређивања већ одређених појмова, тј. прилози или конструкције са истом таквом службом, без обзира на то да ли су испред или иза тих појмова – одвајају се запетом: Уморан од трчања и расејан, враћао се кући.

✎ Речца пак, по значењу слична везнику а и речци међутим – наглашена је и не одваја се запетама од осталих делова реченице: Његово дело пак остаје показатељ његове уметности.

Извор: pismenica.rs

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.