Писмо једне маме свим родитељима: Отворите очи и погледајте у шта нам деца израстају!

децембар 29 23:11 2016

Писмо једне маме свим родитељима: Отворите очи и погледајте у шта нам деца израстају!


“Поштовани родитељи (садашњи и будући),

Знам да сте као родитељи изузетно осетљиви када је одгој и васпитање ваше деце у питању, и да по неком природном закону својој деци желите само најбоље. Али, чини ми се да смо заказали негде. Да смо испустили из руку оно нама најбитније и најсветије. Нашу децу. Не осудјујем вас. Напротив, разумијем и молим вас. Молим вас да за добробит мог, вашег, било чијег дјетета, отворите очи и погледајте у шта нам деца израстају, какве вредности усвајају, какве узоре имају, чему теже и шта маштају. Сасвим са сигурна да не желите да вам ћерке постану старлете, а синови криминалци. Нико то не жели. Али, у општедруштвеној трци за послом, парама и егзистенцијом несвесно пуштамо нашу децу у суноврат.

Разговарајте отворено са својом децом још док су мали. Разумеће вас. Објасните им и покажите. Поставите систем вредности. Будите им пример.

Говорите својим ћеркама да су прелепе такве какве јесу. Да им не требају ни веће груди, ни веће усне, и да су савршене такве какве јесу. Научите их да све што пожеле могу саме да остваре. Реците им да је лоше и непотребно да своје тело, младост и лепоту продају и уновчавају. Јер, нема те торбе, хаљине, телефона, аута, нити статуса у друштву који вреди више од њих самих. Да је то трговина у којој ће увек претплатити то што добију, а живот кусур не враћа.

Говорите својим синовима да интелигенција има већу снагу од набилдованих мишића. Реците им да је њихову мајку отац освојио шармом, духовитошћу, упорношћу, интелигенцијом, а не добрим аутомобилом, скупим телефоном или маркираном гардеробом. Да јој је поклањао стихове, цвеће, пажњу, и да га је она бескрајно и искрено волела и воли га након свих година, криза и ратова. Научите их да воле себе без обзира на ширину својих рамена и дужину полног органа. Савршени су такви какви јесу. И увек ће постојати неко ко ће их волети такве какви јесу.

Разговарајте са својом децом. Дајте им слободе колико њихове године допуштају. Посматрајте их. Обраћајте пажњу – шта воле, чему се радују, с ким се друже, шта облаче. Будите спремни у сваком моменту да ускочите и вратите их на прави пут. Ко ће, ако ви нећете. Знам, времена су се променила, али не може нико да ме убеди да су дошла времена у којима ће отац храбрити своју ћерку да са својих 12 или 13 година полугола до 5х ујутро хода по клубовима. Свесна сам да вам је понекад тешко да поставите критеријуме, будете строги и вашој деци ускратите неке ствари. Али, морате! Ваше дете је само ваша одговорност. Ви сте и криви и заслужни. Другачије није, и никад не може бити каква год времена да дођу.

Поставите границе вашој деци, једног дана ће вам бити захвална. Избаците Парове, Фарме, Снајке, Велику браћу из Ваше куће, јер сулудо је да вашој деци причате да то што ти људи тамо раде није у реду, ако ви сами то гледате. Тако их само још више привлачите томе, јер и вама је занимљивије оно што вам бране. Признајте. Будите искрени са собом. Будите искрени са њима.

Када одлучимо да постанемо родитељи дајемо неки вид прећутног завета (Богу, Алаху, Буди, вишој сили, судбини или у шта год да вјерујемо) да смо ми ти добри анелђи наше деце. Да ћемо у сваком моменту бити ту да их исправимо, окренемо на прави пут. Као што бдимо над њима цијелу ноћ када имају температуру, тако морамо да бдимо над њима док одрастају. Да им помогнемо да постану људи.

Да ли несвесно или не, али ми плаћамо хонораре, подижемо тираже, дајемо значаја са сваким погледаним видеом, сваким лајком, сваким прочитаним чланком. Ми стварамо старлете, спонзоруше, искомплексиране мушкарце. Ми им аплаудирамо и подстичемо их да наставе. Јер, представа се не игра у празном позоришту (мада је ово више циркус него позориште). И зато вас молим, промените канал, угасите телевизор, затворите новине. Уприте прстом у оно што не ваља. Газите неморал моралом. Станите на крај проституцији разума, интелигенције. Назовите ствари правим именом. Олош, кич и разврат никад не могу бити култура. Па чак, ни комедија. Не дозволите да сами утабавате својој деци пут у пропаст.

Поставите ствари јасно и реално. Допустите да једноставно заиста буде једноставно. Објасните својој деци: глумац мора добро да глуми, певач мора добро да пева, доктор мора добро да лечи, пекар мора да прави добар хлеб, зидар мора добро да зида. Свака друга варијанта је погубна, и кад тад се покаже као штетна. А време и живот пролазе, данас је већ касно јучерашње грешке да исправљамо. Данак је већ узет. Јуче!

Вероватно ме питате, зашто вам се обраћам? Зашто једноставно не одгајам своју децу овако? Одакле потреба да са вама комуницирам? Потребни сте ми! Не могу сама. Не могу без вас. Ваша ћерка је можда најбоља другарица моје. Наши синови су можда другари из клупе. Мозда ће једног дана моја унука да се заљуби у вашег унука. Тад моје, иливаше васпитање није довољно. Долазимо до, истовремено и дивног и језивог, утицаја друштва. Који нам јасно говори да ако подбацимо као родитељи, подбацили смо и као друштво. Зато вас молим, преклињем вас, пазите на вашу децу. Угасите “срећне” и “ружичасте” телевизије, и објасните им да живот има много више боја. Научите их да су и срећа и туга добре ако знамо да путујемо кроз њих.”

Пише: Љиљана Шпанић
  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.