Писмо маме из Аранђеловца просветним радницима

јул 08 21:37 2017

Отворено писмо родитеља ученика из Аранђеловца стигло је као коментар на један од наших текстова. Мама је можда у праву, можда није, али писмо одише искреношћу па га зато и објављујемо.

Поштовани просветни радници,

Јуче смо добили ђачке књижице. Разочарање у образовни систем које ме прати кроз њихово школовање и разочарање моје деце данас, навело ме је да вам се обратим на овај начин и то искључиво да не бих изазвала ваш гнев и својој деци отежала даље школовање.

Они нису одлични ученици, можда због недовољно рада, можда из неког другог разлога али се после гомиле свађа, забрана и убеђивања на крају школске године сви у кући помиримо с тим.

Пожалила сам се скоро својој пријатељици наставници да немам више метод како да им помогнем да боље уче, очајнички сам тражила савет или критику, помоћ да схватим где грешим. На моје питање, како их у школи мотивише да уче, добила сам одговор да се она за то није школовала и да то није њена брига. Зар није обавеза родитеља, али и наставника да их заједно усмеравамо кроз школовање? Свакодневно читам коментаре родитеља који криве школу, наставника који криве родитеље и тако у круг. Зар није заједничка обавеза да их подсетимо када забораве да кажу „извините”, „хвала”, „молим”?

Прошле године сам изашла са посла да поразговадам са наставницом српског језика о томе како да помогнем свом детету да поправи своје резултате. Она ме је оставила у ходнику да је сачекам један школски час, не из разлога што би тај разговор трајао сатима, трајао је колико и њено интересовање за моје дете и мој долазак, већ да ми покаже своју супериорност. Уредно сам је сачекала, објаснила разлог свог доласка и то да желим пре свега да помогнем свом детету и учествујем у његовом школовању. Сматрам да ми је то обавеза и одговорност. Добила сам кратак разговор са образложењем да треба да више учи и да је његово знање што се ње тиче за оцену три. Није он највреднији, није ни лоше дете. Васпитала сам га да буде поштен.

Тројка из музичког? У наше време нисмо знали испод четворке за предмете као што су музичко, ликовно и физичко. Нек се јави неко од родитеља ко је има мању оцену. Редовно идем код разредног старешине када је дан отворених врата. Деца су добра не праве проблеме и то је све што чујем. Морају више да се потруде. У нашој школи када пређу у старије разреде, одстране вас из њиховог образовања, јер с којим правом се мешате као родитељи, коментаришете о нечијем раду и тражите помоћ. Наставници нису дужни, нити научени да сем градива учествују у васпитавању деце, то треба да донесу од куће. Извините, али та деца су пола дана код куће, а пола дана у школи. Ако се интересујете и желите да помогнете свом детету, морате да тражите по школи сваког наставника. Онда вам се деси да чекате у ходнику и размишљате да ли са вама нешто није у реду када сте дошли у школу да питате за своје дете.

У моје време, а верујем и у време данашњих наставника, ми смо до својих успеха долазили преданим радом наставника и родитеља. Чврстом везом наших родитеља и наставника који су кротили нашу немирну природу, својствену за те године. Мени је та веза забрањена, мој долазак у школу се сматра непристојинм чином који се види у погледу наставника код год сам дошла, не да критикујем његов рад, немам то право, него да бих учествовала у његовом одрастању као одговорна особа која жели да сутра и њена деца са истим приступом одгајају своју децу.

Моја деца сваку школску годину почињу са великим ентузијазмом да буду бољи него прошле године. Убрзо, обично после два месеца, када доживе два, три разочарања, као двојка из писменог задатка, када се он потрудио да напише састав најбоље што је умео, изгубе вољу и интересовање за учење. Онда почиње пакао у кући. Kрећемо на приватне часове, углавном из кључних предмета, мада сам ове године размишљала да иде и на часове музичког. Да није тужно било би смешно.

Не познајем дете које не иде на приватне часове од када заврши четврти разред. Било одличан ученик или не. Мој утисак је да пола наставника држи приватне часове. Понављам се, али у време нашег школовања приватни часови нису постојали. Па бих вас питала да ми објасните зашто је тако, а да не свалите кривицу на родитеље јер смо ми родитељи очајни и немамо друго решење него да их пошаљемо на приватне часове. О моралу да не говорим, желимо сви бољи стандард у образовању, па родитељи плаћају порез а наставници који одржавају приватне часове од тог прихода никада нису платили порез.

Пре неки дан се ученик добитник Вукове дипломе у свом обраћању захвалио појединим наставницима али је и рекао да неке наставнике жели што пре да заборави. Његов чин је осуђен од свих наставника. Kако сте се сви пронашли у делу да вас заборави а не у делу захваљивања? Сујета на би смела да буде својствена неком ко учествује у васпитавању наше деце и ако сматрате да за плату коју добијате, не кажем да мислим да је довољна, сматрам да је за одговорност коју носи ваш посао премала, изгледа дајете и више него довољно.

Верујте ми, а мислим да сте и ви искусили на вашој кожи, нису деца лоша. Можда вам не кажу сваки пут хвала, можда не уче у мери у којој би требало, али они у вама траже подршку, мотивацију и опрост за своје несташлуке. Пробајте и ви да им дате крила да успеју у својој намери да би се следећег Видовдана вратили кући задовољни што су постигли за њих велике успехе, неко са одличним неко за мањим успехом, али задовољни што су били ваши ученици. Можда осете потребу да вам кажу ХВАЛА.

С поштовањем,

мама.

напишите коментар

48 коментара

  1. јул 08, 22:06 #1 Dragan

    “Тројка из музичког? У наше време нисмо знали испод четворке за предмете као што су музичко, ликовно и физичко.”
    Ko vam daje za pravo da degradirate nastavne predmete? Zar fizicko nije jedan od najbitnijih predmeta U DANASNJE VREME, VREME SEDENJA PRED RACUNAROM ILI TELEVIZOROM? Zar muzicki afinitet ne formira licnost i daje istancani ukus mladom coveku da razluci kic od umetnicke muzike? Ili da svi slusamo turbo folk? Zar estetski pogled na svet oko nas nije dobrim delom uslovljen poznavanjem likovne kulture? Zar to nije bitan segment zivota?
    ————————
    Zar vise ne vazi izreka “Obucaru, ne dalje od obuce!”

    Strava XXI veka!!!

    Одговорите на овај коментар
    • јул 08, 23:36 avangard

      verovatno ce ga trojka iz muzickog motivisati da se opredeli z klasicnu muzikz

      Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 00:04 daca485

      U OS se ocenjuje rad iz muzickog,fizickog i likovnog,a ne talenat.Ako neko nema dara ,talenat za likovno,pa ne treba da ima manju ocenu.Dovoljno je da donosi pribor,da se trudi da uradi sto bolje i eto 5.Isto i za ostale vestine.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 10, 13:19 magy

        Poštovana Daco, majko autorko teksta i drugi,
        Saglasna sam sa tim da se u veštinama polazi od sposobnosti, ne ocenjije se talenat, ali se zato ocenjuje trud i zalaganje na času. Ako dete ne donosi pribor, ne učestvuje u radu na času, već ometa druge učenike i nastavnika, ne zaslužuje ni trojku, zar ne?
        Samo da podsetim da ni u naše vreme nisu svi bili odlični i Vukovci, već je bilo dovoljnih, ali i nedovoljnih i ponavljača, što je sada već zaboravljeno, takoreći izumro pojam. Mislim, to u vezi sa starim, dobrim vremenima…
        To što prezaštićujemo decu, a ne učimo ih svakodnevnim obavezama i poštovanju, jedan je od razloga lošeg uspeha i u školi.
        Ali, ne moraju svi da budu fakultetski obrazovani. Neko mora da bude i majstor.
        Neka deca budu lepo vaspitana i pošteni ljudi, a zagovornik sam toga da ih vaspitavaju prvenstveno roditelji, ali bez sumnje i škola i nastavnici.
        Zdjedno, roditelji i nastavnici, pošujući jedni druge, ne dovodeći u sumnju uvek kompetentnost onog dugog u pitanje, možemo uticati na kvalitet života naših potomaka.
        Pozdrav

        Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 00:20 Mira Milosevic

      Zena govori jezikom istine. Ja sam svedok da su muzicko, fizicko i likovno , bili predmeti za koje se nije niko umorio od ucenja i rada, a skoro se podrazumevalo da ocena bude najmanje cetvorka za prosecnog djaka.
      Nastranu je to sto su muzicko i likovno, predmeti koji treba da neguju ili pak bude afinitet prema umetnosti. Pa ipak, malo je i nastavnika koji tu umetnost pronose svojim delom, ponasanjem, radom u skoli.
      Ili jesi, ili nisi. Nije za osudu.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 05:05 Kojot

      Kada nemam nista pametno da kazem ja bolje ocutim komentar a ne lupetam ovako i ne brukm se!.

      Одговорите на овај коментар
  2. јул 08, 22:27 #2 Minja

    Kao prosvetni radnik u penziji (visoko obrazovanje) iz iskustva mojih unuka u osnovnoj skoli i gimnaziji (nekad bila najjaca skola), ova majka je u pravu. Svi mi zivimo u istom drustvu, ne samo prosvetari, a deca ne bi trebalo da osete nase frustracije. Da se neko “polomi“ od objasnjavanja, toga vise nema. Provera znanja iskljucivo kroz kontrolne zadatke sigurno nije objektivna. Deci treba animirati i motivisati sopstvenim nacinom rada. Toga nema i preostaju privatni casovi -nazalost.

    Одговорите на овај коментар
  3. јул 08, 23:15 #3 Немања

    Госпођо,данас у основној школи,а нарочито на разредној настави(ученици до петог разреда) , врлодобро полажу само они ученици који књигу не пипају. Што се тиче дисциплине, то је немогуће кориговати без тројке из музичког,јер су нас раније васпитавали батинама(хвала им на томе),док је данас то, нажалост ,забрањено. С поштовањем.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 11, 02:57 Мила

      Поштовани Немања,

      Из Вашег коментара можемо видети да ни Ви баш нисте узимали књигу у руке. Пролистајте правопис понекад, не може да шкоди. У овом тексту се не критикују учитељи (разредна настава) већ наставници. Наставници заиста и јесу проблем нашег школства, јер као што је поменута наставница из текста рекла, они заиста нису школовани да мотивишу децу. Они су стручњаци само у области свог предмета, наставници немају адекватне курсеве (или испите, како год хоћете) из психологије, дидактике, методике итд. Учитељи имају, што се и огледа у најновијим истраживањима ТИМСС-а где су наша деца на нивоу од 1. до 4. разреда на самом врху листе, док то драстично опада у старијим разредима. Дакле, не пуцајте на учитеље, они углавном раде добар посао (наравно увек има изузетака).

      С поштовањем.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 11, 12:22 neko

        Poštovana, od svoje nesposobnosti da đaka spremite za više razrede, Vi pravite Vašu vrlinu! Ranije su učitelji osposobljvali, osamostaljivali učenike, učili ih timskom radu, pomaganju, a danas petaci plaču ceo peti razred jer prvi put osete kako je dobiti ocenu manju od 4. Nije problem animirati učenike, problem je što učenici nisu osposobljeni da ČUJU nastavnike zbog nediscipline i “pasiranja” svega sa čim se u prva 4 razreda suočavaju. Odavno nisam čula za “strogu” i pravednu učiteljicu, ali jesam za kul učiteljicu, drugara učiteljicu, dobru i nežnu učiteljicu, popularnu učiteljicu…
        Zašto ocenjujete svoje kolege?! Tako isto učite učenike da ocnjuju jedni druge, umesto da se podržavaju.

        Одговорите на овај коментар
      • јун 20, 10:24 Мара

        Нисте у праву. И наставници полажу педагогију (са дидактиком), психологију и методику.

        Одговорите на овај коментар
  4. јул 08, 23:32 #4 Natasa

    Živim u nekom drugom sistemu u kome se ne uči za ocene već za znanje, a ocena je samo usputni rezultat realan i objektivan. Deca mi pohadjaju istu skolu III i IV srednje najvisi nivo. Mladjem detetu je prosek u I bio 7,6 u II 8,1 a sad u III 8,2 . Starija je startovala sa 7,4 potom 7,2 pa 7 i sad jedva 6. Nisam jednom detetu majka, a drugom maćeha, a neće biti da jednu maksimalno motivišu a drugu ne. Kad pogledam sveske od jedne rekla bi da ima savršene nastavnike, a kad pogledam drugu …. kod nje se poneko predavanje može naći u telefonu slikanjem svega izlozenog i ispisanog na tabli, u svesci je slabo sta zapisano. E pa neće biti bas da je problem u nastavnicima….shvatam da postoje loši, ali daleko od toga da su svi takvi. Ipak je do prirode deteta ponajvise.
    I da se razumemo dragi roditelji, ne plaćate deci časove da bi ih neko motivisao nego da bi im ušpricao znanje, da ih tutoriše i uči umesto njih, da bi dobili petice koje od njih zahtevate.
    A što se muzičkog tiče…moja mlađa ćerka ide u muzičku godinama svira dva instrumenta, sledeće godine je odlučila da nauči da svira i gitaru, uzela je prirodno tehnicki smer i kao extra izborni predment pored muzičke škole muzičko u školi i ima “samo” 8.
    I odakle vam pravo da smatrate da ako je dete dobro da je per se problem u nastavniku zbog njegove nemotivisanosti.
    Mozda ste iskreni, ali niste realni.

    Одговорите на овај коментар
  5. јул 08, 23:35 #5 Mina

    U prosvet sam vec ili tek 25 godina. Volela bih da se u ucionice postave kamere i da se casovi snimaju. Pa da se vec jednom jasno vidi ko sta radi na casovima, da se otpuste neodgovorni nastavnici i da se roditeljima pokaze sta im deca rade na casu.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 16:59 Ana

      Svaka čast, slažem se sa Vama u potpunosti. Predložila bih, takodje da se to uvede i u vrtiće, jer nepoštovanje dece prema starijima, u ovom slučaju vaspitača, pošto majka u tekstu provlači vaspitanje, a potom i učitelja, nastavnika, dalje profesora kreće jos u vrlo ranom periodu. A odakle to? Odatle sto to potice od roditelja, koji nemaju postovanja jedni prema drugima, a svi mi znamo da su oni ogledalo i model kako treba….Pa tako kada se vaspitači na otvorenim vratima obrate roditeljima i ukažu vam na neke ,,nedostatke” i na čemu bi trebalo raditi sa detetom, nemojte ih dočekuvati na nož, već shvatite to kao dobronamernost. To je za boljitak Vašeg deteta. Takodje, ta motivisanost za rad gde se stiče, pa upravo kod kuće. Dete radi ono sto vidi. Ako Vi niste marljivi i mrzi vas, zašto leciti komplekse na detetu? Pa, sta ako ima trojku iz muzickog? Imala sam je i ja! Ali, ne zato sto nisam imala talenta ili nisam htela da ucim, naprotiv zato sto nisam isla na hor. To mi je bila kazna! Da, slazem se da ima raznih pedagoga, ali nisu svi takvi. Vazno je kid deteta izgraditi sigurnost, veru u sebe i svoje znanje, dete treba nauciti prvenstveno da bude čovek, a ocena nije merilo znanja. Zivot je borba i pocinje od trenutka radjanja, a ocene. Pa neka im na čast!

      Одговорите на овај коментар
    • август 05, 14:43 Jovanka

      Potpuno se slazem s vama. I to od svoje prve godine rada.

      Одговорите на овај коментар
  6. јул 08, 23:45 #6 Александар

    Тачно је, ако не све, оно већина ствари која је ова мајка изнела.

    Таквих наставника има, то знамо сви, у свакој школи! Таквих и лекара има, у сваком дому здравља. Таквих и полицајаца има…

    Најчешће оправдање је да у борби за преживљавање и ми не можемо да се посветимо свом послу онолико колико би то желели, и због чега смо и почели да га радимо – из љубави према овој професији и деци.

    Не кажем да сам идеалан наставник, “Ко није грешио нека први баци камен”, али се макар трудим да се поправим, и да нешто ново научим, за разлику од неких.

    Један пријатељ архитекта ми је на моје запажање да претерује са перфекционизмом давно рекао – не радим ја то због других, већ због себе…

    Одговорите на овај коментар
  7. јул 09, 01:03 #7 Ja

    Kad zakazete sa vaspitanjem dece,najlakse je okriviti nastavnika.I taj nastavnik ima decu.I njegova deca zasluzuju da imaju isto sto i ostala deca a nemaju.Drzava je kriva gospodjo.Ona uci decu da im ne treba skola i da se diplome kupuju.Vi ste krivi sto ne znaju da se jave…A nastavnik je kriv sto ne moze uvek da da sve od sebe.Nekada zato sto ucenik nece da ga cuje.Nekada sto zbog svoje egzistencije pada na prosecna predavanja,jer razmislja,kako da plati racune i da povrh toga ima da da deci za osnovno..Drzava nas je dovela dotle da nasa deca nisu nikome bitna,mi sluzimo za potkusurivanje i vama i direktoru ,ministarstvu,svima…I mi smo ljudi.Gledamo i na vasu decu kao na svoju,samo sto smo mi sa vasom decom 45 minuta nedeljno..Deca se vaspitavaju kuci.

    Одговорите на овај коментар
  8. јул 09, 01:17 #8 Profesor

    Svaka cast za ovo pismo. Jeste i nije u pravu, jer ne mozemo sve da trpamo u isti dzak. Niti su svi roditelji kao ova mama niti su svi nastavnici kao doticna nastavnica srpskog jezika. Ne treba bezati od istine. Mnogi nastavnici sebe dozivljavaju kao bele medvede, ali i mnogi roditelji budu nezainteresovani za komunikaciju s nastavnicima ili, mozda, umorni od svega. Nije opravdanje, ali jeste razumljivo.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 20, 11:03 Nastavnica

      Profesore, koliko sam ja shvatila, gospođa je zamerila nastavnici srpskog jezika što je ostavila da čeka ceo školski čas. Šta je trebala da uradi? Da ostavi đake da čekaju da bi pričala sa njom baš onda kad njoj odgovara, posle njenog posla? Postoji u školi dan otvorenih vrata, a u nekim školama I to I individualne konsultacije.

      Одговорите на овај коментар
  9. јул 09, 06:34 #9 Sandra

    Ja sam osnovnu skolu i srednju zavrsavala krajem proslog veka. Bila sam odlican ucenik. Nisam isla na privatne casove. Ucila sam sa drugaricama. Moji roditelji su u skolu isli samo na obavezne roditeljske. Nisam ni od koga ocekivala da me motivise da ucim. Ucila sam, jer se to od mene ocekivalo. I tako je bilo sa svim mojim drugarima. Ovo sve sam napisala da bih naglasila da niko od nasih roditelja nije isao u skolu. Nije bilo potrebe. Od kuce smo poneli vaspitanje. Od skole smo nosili obrazovanje, svako u skladu sa svojim mogucnostima i sposobnostima. I tada je bilo nastavnika za zahvaljivanje i nastavnika za zaboravljanje. Pa sta? Svi mahom izrastosmo u korektne ljude.

    Одговорите на овај коментар
  10. јул 09, 07:59 #10 Milan

    Poštovani, slični roditelji. Ne vidim išta različito u ovom pismu od stava mase roditelja današnjeg vremena. Ne kažem da ima nastavnika i ovakvih i onakvih, kao i roditelja, s toga ne bih komentarisao opasku o čekanju od jednog školskog časa da bi se demonstrirala moć, sila ili šta već. Činjenica je da roditelji uglavnom dobijaju najviše interesovanja za svoje dete pred klasifikacioni peeiod kada se dele ocene i tada ne haju za radno vreme i obaveze nastavnika, pa često dplaze na “konsultacije – šta sad” na pola časa i izvlače kolege ispred učionice, u trenutku zvona za početak i slično, pa kada budu odbijeni, onda je nastavnik nezainteresovan za saradnju. Zašto je muzičko navedeno kao primer? Pa zato što se po difoltu o čekuje da dete samo svojim prisusrvom na časovima iz pojedinih predmeta zaslužuje peticu. To ne ide. Šta se promenilo iz perioda kada smo bili đaci, pa do danas? Mnogo toga. A najviše količina vremena koje roditelji posvećuju vazpitanju svoje dece, što je obrnuto proporcionalno vremenu koje mame provode pred tv-om uz turske serije i Parove, a deca uz tablete, računare i sl. a vaspitanje prepušteno ulici i nekom trećem, npr. školi “koja se promenila i sve više zapostavlja brigu od deci od onih davnih vremena”. Dajte molom Vas gospodo roditelji. Problem tražite najpre u vama. I ja sam roditelj dve predivne dwvojčice. Prosvetni sam radnik. Pored škole radim još sto ppslova da bih prehranio pprodicu i platio račune, jer od plate to ne mogu. Moja deca su peedivna i odlični đaci, ne zbog toga što im predaju moke kolege (inače ne idu u školu u kojoj predajem) većšto supruga sate i sate provodi sa njima u priči, objašnjavanju i pomaganju u rešavanju problema. Ona zna za svaku novu lekciju naučenu u školi i svaki problem kojo su ona imala. Ne čekamo nastavnike ispred učionica u pet do dvanaest. Bavimo se našom decom, svaki slobodan trenutak vremena. Bez poljupca i “laku noć” ne odlaze na spavanje. Stavute malp prst na čelo, a umesto pisanja žalopojki i pljuvanja po drugima koji “ne posvećuju dovoljno pažnje” vašoj deci, uradite to lično i personalno VI….

    Одговорите на овај коментар
  11. јул 09, 08:00 #11 Ceca

    Tekst je odlican. Sarađujem sa prosvetnim radnicima baveci se zajednickom decom, dosla sam do zakljucka da ih ne interesuje individualan pristup,da se ne bave vaspitanjem i da ne shvataju da je deci skola druga kuca a oni drugi roditelji

    Одговорите на овај коментар
    • јул 10, 07:35 Borka

      Volela bih da znam GDE su takvi prosvetari jer kod nas u školi deci je druga kuća.
      Dolaze ranije u školu, posle škole na igralište.
      Leti im nedostaje škola, kažu dosadno im kod kuće.
      Za 13 godina, roditelji mi bili 5 puta.
      Oni nam poveravaju decu, da činimo sa njima šta znamo. Ne mešaju nam se u posao. A mi radimo timski. Poznaju se svi, znamo porodične situacije dece.
      Deca ko deca, otimaju se, ali poštuju nastavnike, izađu kulturniji i obrazovaniji.
      Reći ćete tako je na selu.
      Jeste, zato nemojte generalizovati, nije svuda loše, iako uvek može i bolje.
      To bolje mora da krene od vrha, od uprave.

      Одговорите на овај коментар
  12. јул 09, 09:02 #12 Draga Masin

    Draga mama…vi ste ocito savestan roditelj ali verujte mi u manjini ste…Mi nastavnici obicno nemamo podrsku roditelja da ucestvujemo u njihovom vaspitanju.Deca znaju svoja prava i maximalno to koriste.Dacu vam primer:Dete VII razred,bacio je praznu kesu cipsa u učionici.Rekla sam mu da to pokupi i baci u kantu.Sutradan je detetova majka dosla u skolu i zalila se razrednom staresini.Rekla je da za to tetkice u skoli primaju platu,a njeno dete nije duzno da skuplja smece sa poda….

    Одговорите на овај коментар
  13. јул 09, 10:56 #13 Magdalena

    Malo mi je preko glave toga da čitam o tome kako smo svi isti. Istina, ima nas raznih, ali zar nije tako u svim profesijama?
    Svoj stav ste, gospođo, pokazali omalovažavanjem nekoliko školskih predmeta (muzičko, likovno, fizičko). Vama možda nije bitno da Vam dete stekne znanja o umetnosti, ili da se fizički aktivira u vreme kad većina dece sedi ispred kompjutera veći deo dana, ali to ne znači da treba da ima peticu iz tih predmeta. Nigde ne piše da sva deca treba da imaju petice iz tih predmeta. Kada roditelj to ne shvata, ne možemo ni od deteta ništa bolje očekivati.
    I da Vam kažem nešto: nije istina da sva deca idu na privatne časove. Imam ja mnogo učenika koji ni iz jednog predmeta ne idu na privatne časove, a imaju sve petice. Nemojte tražiti izgovor, jer radite isto ono što i većina roditelja: plaćate svom detetu privatne časove pa onda na časovima u školi spava, jer zna da će mu posle neko sve to pričati ponovo.
    I još nešto – ne mogu svi biti odlični. Nisam ni ja bila odlična, pa sam ipak postigla nešto u životu.

    Одговорите на овај коментар
  14. јул 09, 11:40 #14 Sladja

    Kada bi se sprovelo istraživanje po školama, rezultat bi bio da 90% učenika OSNOVNIH ŠKOLA pohađa privatnu nastavu. Istina je da su deca opterećena nepotrebnim gradivom u odnosu na NAŠE vreme, ali to nikako ne može biti opravdanje! Ni za nastavnike ni za roditelje! Treba svi da se zapitaju, a potom i da deluju na to da se reši problem, jer ako se ovako nastavi, šta će roditelji raditi sa decom kroz dalje školovanje, plaćaće i dalje, osnovnu, srednju…naša deca će biti naviknuta na to, i tako će se to prenositi generacijama…Strašno! Mene, kao majku dvoje male dece a istovremeno visoko obrazovanu osobu, to mnogo uznemirava! Jedan od najvećih problema u našoj zemlji je taj da u školama predaje svako, završio ili ne za određeni predmet, primoren da zaradi za svoju porodicu, ogorčen jer nije zaposlen u struci, sa ne završenom pedagogijom…i kako očekivati od njega da nauči nešto tvoje dete, primi roditelja na razgovor, kada je i on sam, sticajem političke okolnosti tu gde jeste… Ovo se odnosi na zalost na sve, prosvetu, medicinske radnike, privatne/državne firme… 🙁 🙁 🙁

    Одговорите на овај коментар
  15. јул 09, 11:56 #15 Сретјко Шојитј

    Учитељица, моја колегиница, мајци ученика трећег разреда објашњава да је ту између осталог и да васпитава децу, нашта мајка одговара да она не треба да се труди око васпитања свог детета и да је довољно то што га она (мајка) васпитава.
    На рођендану ученице четвртог разреда мајка кува кафу деци и нуди им цигарете.
    На рекреативној настави деца пријављују дечака коме су видели поруку од оца у телефону у којој пише: Ј*беш ти учитељицу, уради то!
    О речнику и коментарима родитеља пред својом децом у кући о наставницима и њиховом положају не бих коментарисао.
    Знам из искуства да су се учитељи и наставници до пре једне деценије из петних жила трудили да ученике образују и васпитавају, али да су видели да губе битку и тихо један по један су се повлачили и почели да отаљавају свој посао. Сабијени су у мишје рупе разним прописима који им ионако тежак рад још више чине тежим, а права ученика уздижу до апсурда. Ти приватни часови су били ствар престижа појединих родитеља, да би их касније следили и други потпуно непотребно.
    Треба вратити достојанство просветном раднику и на тај начин привлачити на наставничке факултете најбоље ученике и припремити их за ново време.

    Одговорите на овај коментар
  16. јул 09, 14:58 #16 Jole

    Ili je možda vaše dete ispodprosečnog kapaciteta a nije dovoljno vredno/ambiciozno/drčno da bi dobilo više od trojke. Siguran sam da to nije prijatna pomisao i saosećam se sa vašim nezadovoljstvom.

    Одговорите на овај коментар
  17. јул 09, 15:50 #17 Natasa

    Ova mama izbegava da kaže da li je ona razgovor sa nastavnicom dogovorila što je jako bitno. Jer ako nije onda nema nikakvo pravo da taj susret uopste komentariše.
    Prosto je neshvatljivo da u današnjim vremenima neko može da ima takav problem, problem komunikacije i dogovora. U Holandiji ja dobijem 8 minuta za razgovor i to je sasvim dovoljno, ako na razgovor dodjete sa detetom ne da utvrdite u čemu je problem, meni to nije potrebno, već da samo konstatujemo problem i dogovorimo zajedničke korake da bi popravili nastalu situaciju. ( Na pr. dete će sedeti u prvoj klupi ispred nastavnika i morati više da prati na času i zapisuje, pita kad mu nešto nije jasno, dakle naglasak na “nešto” a ne na “ništa” takvi nikad naravno ni ne pitaju, jer ni ne znaju kako bi pitali, a kući naravno dete da više radi ) Strašno je da se uopšte neko u takvoj situaciji žali i pravi još nepotreban problem…..”ostavila me da čekam”.
    I da se razumemo, svi roditelji koji misle da nastavnici i programi u Srbiji nisu dovoljno kreativni i motivišući za decu grdno se varaju da bi sva ta deca bila bolja u nekom sistemu koji je kreativniji i trazi od dece više zaključivanja i mišljenja. Za manjinu bi takav sistem bio sigurno bolji, ali verujte mi na reč da je globalno mnogo teži i zahtevniji….i tu vam nikakva tutor ne može ubrizgati znanje “za peticu” već maksimalno za trojku ….

    Одговорите на овај коментар
  18. јул 09, 17:16 #18 Momčilo

    Poštovana “Mama”,
    Hvala što ste se usudili da prodrmate osinjak. Za dobar deo nastavničke populacije učenik je samo individua koja treba da pokaže kvantum znanja i poštovanja, ali ne bih sada o tome. Ne znam ni da li će ovaj komentar stići do Vas, ali se nadam da će bar neko od mnoštva roditelja koji su u sličnoj situaciji, pronaći bar nešto što će im pomoći da razumeju uzroke problema, da razumeju šta sve može biti razlog za neuspeh dece u školi.

    Što se tiče uspešnosti učenika, ne meri se ona samo ocenama. Niko nikom ne može da ukrade sreću. Sigurno je da postoji neki razlog zbog kojeg Vaša deca ne postižu očekivani uspeh, a vi kao roditelj ste dužni da to znate. Ako je neophodno, dužni ste i da decu zaštitite od bahatih nastavnika, iako to nije uvek lako i bezbolno. Koliko god da je sistem ovakav ili onakav, veoma je senzibilan na ugrožavanje prava dece, reklo bi se i previše.
    Suština problema naravno nije u ocenama koje dolaze i prolaze. Važnije od ocena je da deca budu dobri ljudi, da imaju dobar sistem vrednosti, da umeju da koriste svoju pamet, da razlikuju loše i dobro, lepo i ružno, korisno i štetno, rad i zabavu… Suština školovanja bi trebalo da bude da se deca uče da budu dostojna onoga što žele. Bez toga, petice ne znače ništa. Na žalost, kao sistem jako smo daleko od toga.
    Ono što je važno za sve sadašnje i buduće roditelje školaraca bi moglo da bude sledeće. Deca “polaze u školu” pre nego što uđu u vrtić. Uspeh se gradi od prvih kontakata deteta i okruženja. Da bi bilo uspešno u školi dete mora da ima mentalnu naviku da koristti svoju pamet. Sva deca se rađaju pametna, ali neka deca nemaju razlog da istu koriste. O svemu važnom odlučuje neko drugi. Prezaštićenost je danas veći problem od zapuštenosti. Zapušteno dete, htelo, ne htelo, mora da koristi pamet da bi opstalo. Prezaštićeno dete je lišeno iskustava neophodnih za školski uspeh, a pre svega je lišeno potrebe da logički rasuđuje.

    Mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodici. Onaj ko dozvoli da mu dete provodi sate ispred svetlucavog ekrana, treba da zna da će taj “ekran” i te kako intenziovno stimulisati sklonost ka fantaziranju, a samim tim i umanjivati sklonost ga “upotrebi logike”… Uspeha u školi bez “upotrebe logike” – jednostavno nema, kao što nema kiše bez oblaka.
    Svako “zdravo i pravo” dete ima dovoljno prirodnih sposobnosti da ostvari prihvatljiv školski uspeh, uz uslov da ima mentalnu naviku da te sposobnosti koristi. “Zalutali” nastavnici mogu biti prepreka, ali sa tim ćete se tek suočiti. To što nas kao roditelje snalazi u osnovnoj školi je “dečija igra” u poređenju sa onim što nas tek čeka. Za razliku od ostalih novoa, osnovna škola je obavezna. To daje priliku deci i roditeljima da se “bahate”. Tu okolnost deca i roditelji koriste više nego nastavnici koji, istini za volju, često na vaspitne i socijalne izazove, umeju da odgovore samo “pedagoškom” ocenom…

    Svako od nas ima potrebu da opravda sebe, svako ima svoje razloge i svoje “opravdanje” – ali to nije put rešavanja problema. Dobri nastavnici, a hvala Bogu ima dosta i takvih, ne ocenjuju ono što dete trenutno zna, već ocenjuju koliko se “razume” u ono što uči. Nije dovoljno naučiti par lekcija, i to”izverglati”, cilj je da se dete uvede u suštinu onoga što upoznaje, ali to su već isuviše komplikovane pedagoške stvari…I nije toliko važno da se dete razume u sve obrazovne oblasti, koliko je važno da postoji bar jedna oblast u kojoj se sjajno snalazi.
    Na kraju, nije toliko bitno da li dete zna sve što treba da zna, kao što je bitno da “ne zna – ono što ne treba da zna”…

    Одговорите на овај коментар
  19. јул 10, 13:01 #19 'jel bitno

    Sočna bačena koska za dokone da glockaju,ali pravi krivaci (ci) su roditelji, kreatori politike(diletanti)Pa gde su ti roditelji iz i”kreatori” društva pohađali školu?!Stvarno neumesno i naručeno od već pomenutih diletanata!!

    Одговорите на овај коментар
    • јун 21, 15:26 Malena

      Ma bravo ! Nikakva mama nije ovo napisala ! Koska pa se tucite roditelji i nastavnici, umesto da ste na istoj strani ! I da je taj, što je napisao pisamce, bar obavešten da ima dece , koja, na žalost, ne mogu, a ne da neće, ili ih ” nastavnik mrzi ”, da nauče, kao i da ima roditelja kojima su svi drugi krivi za neuspeh, samo ne oni i deca, gde bi nam kraj bio ! Da zna, autor, da se u školu ne može banuti kada god nemate druga posla, pa vas nastavnik ” ostavi ” da čekate ceo čas, jer on ” demonstrira moć”, a ne da ide na redovan čas, na kome ga čeka i vaše dete,i da dete i na ” privatnim časovima ” MORA samostalno da uči, jer ni tamo nema levka, kojim se znanje uliva u glavu, kaže, gde bi nam kraj bio ! I da nema ” ambicoznih mama ”, koje ” nisu imale mogućnosti da uče, pa sada hoće da im deca budu, najmanje doktori ”, a znanje i spsoobnosti im nisu takve, gde bi nam kraj bio…I da nas, na kraju, ili još bolje, na početku, dušebrižnici iz Ministarstva prosvete, NVO za ” zaštitu dece ” , glupi, od glupljih, zakona, pravilnika, seminara, uvezenih budalaština, od kojih su mnogi, pametni, narodi, odustali, ne zaglupljuju o debilišu nam decu..gde bi nam kraj bio !

      Одговорите на овај коментар
  20. јул 10, 13:56 #20 Ana

    Iz licnog iskustva znam da se sa detetom radi od obdanista i da ce tako bititi do kraja cetvrtog razreda posle oni steknu radnu naviku i ti se polako povlacis,uvek moras biti upucen sta dete radi,ne moze nastavnik nauciti moje dete da slusa i bude vaspitano,to je moj posao,a zna se sta je obaveza ucitelja nastavnika,licno nemam problem sa uciteljicom vidjamo se od roditeljskog do roditeljskog i mozda jednom odem na ta njihova otvorena vrata ,a dete je najbolji djak nagradjivan na takmicenjima.Sto znaci da sve iz kuce ide

    Одговорите на овај коментар
  21. јул 11, 00:08 #21 Bee

    Nisam saglasna baš sa svim delovima ovog pisma. Najpre, u naše vreme nije bilo čvrste veze između nastavnika i roditelja, nego su se roditelji trudili da naprave poštenu i vrednu decu, a nastavnici da ih nauče. Niko se nikom nije mešao u posao. U naše vreme roditeljima nije padalo na pamet da idu da razgovaraju sa nastavnicima kako da motivišu dete. I nije bio problem što je neko trojkaš. Zbog toga u kući nisu izbijale svađe.

    Dalje, veštine treba ocenjivati tako da se uzme u obzir trud deteta, bez obzira na rezultat, ali to ne znači da niko ne treba da ima trojku.

    Vi, majko, kažete da ste vaspitali svoju decu da budu pošteni i dobri ljudi. Ako ste u tome uspeli – svaka čast. Malo li je?! Zar je neophodno da budu odlikaši?

    Što se tiče nastavnika, ne znam da li je nastavnica srpskog manifestovala moć, ili je možda imala druge obaveze, recimo – čas, ali bih volela da znam kako se nastvni proces prilagođava individulanim karakteristikama učenika, kada prosečan nastavnik (sa 2 časa nedeljno iz predmeta) ima oko 300 učenika godišnje. Dobro je ako im zapati imena.

    I na kraju, u svim profesijama ima onih koji svoj posao rade odlično, osrednje i loše. Zašto bi nastavnici bili izuzetak?
    Što se tiče onog đaka generacije, možda je dobar štreber, ali mu je kućno vaspitanje zatajilo. Kada se govori svečanim prilikama, kada se kruniše uspeh – onda se ne vređa. Osnova bontona. Osnova ljudskosti.

    Nego, lepo Vi provedite leto, izljubite svoju decu što su dobra i poštena, recite im da će biti uspešna onoliko koliko truda budu ulagala i to je to. Vi kao roditelj ne možete više. Roditelj nije svemoćan. Šta god da radi – dete će živeti svoj život, a ne roditeljske zamisli.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 11, 12:25 2 u 1

      Bravo!
      Ovaj odgovor je kompas za zbunjene roditelje.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 13, 11:54 Jasna

      Mislim da ste sve vrlo jasno objasnili. Vremena su se pormenila, a samim tim i deca, roditelji i nastavnici. Zasto je to tako? E to je vec tema za sebe…Ako vam deca odrastu u postene i uspesne ljude, to je uspeh kojem svaki roditelj treba da tezi. A da je lako, nije.
      Danas roditelji previse stite svoje klince, ne razmisljajuci da im tako cine samo medvedju uslugu. Nastavnici su bez motiva, cesto frustrirani svojim obavezama u skoli i retki od njih uspeju da se sa svim tim uhvate u kostac.
      Jer kako stari kazu: “Riba ne smrdi od repa, vec od glave”. Pa shodno tome, roditelji koji to shvataju, vrlo retko posecuju “otvorena vrata” jer na njihovu srecu, nemaju za to potrebe.

      Одговорите на овај коментар
  22. јун 20, 15:03 #22 Рајс

    Хм, читам и не вјерујем…
    Драги родитељи, дјеца су ваша брига. Ви сте одговорни за њих и ако им нисте пренијели квалитетан ген, немојте кривити наставнике. Рад, ред, дисциплина и радне навике се уче до школе. Ако их до тад нисте научили, нећете никад, а поготово у школи!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.